Sv.Trifun - Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić, koji je bogatima čuvao guske i još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove


U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.


sveti trifunOvaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić, koji je bogatima čuvao guske i "još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove". Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila, da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći.

U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh, koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati, osim Trifuna. Nije, međutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok "po Božjem promislu", u maloazijskoj Frigiji ne pronađoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.

U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, "Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine" napisao je Sveti vladika Nikolaj.

 

U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. St. ValentineKada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muškarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom čini imperator, pa je rešio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarovoj ćerki – u pismu je bio žuti safran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplinu koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama slatke poruke.

Poreklo praznika je mozda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprečava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako značajna, i iznad svega, romantična figura.

S pojavom zapadne mode kod nas je opšte prihvaćeno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je među mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu važnost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godišnjica. Najčesce se poklanja cveće, i to ruže; kažu da je prodaja i do tri puta veća ovaj dan, potom bombonjere, plišane igračke, kozmetika, neki se odlučuju da svoju voljenu zaprose baš na ovaj dan, ali ne retko se zbog muške zaboravnosti i završi veza na ovaj dan.

I tako, i ljubav zvanično ima svoj dan, iako bi trebalo da traje koliko i sam život. Mirišljava pisma su davno izašla iz mode, e-mail čestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupu ili ste gledišta da je to pomodarstvo, zaboravite se na dan i neka vam znamenje 14. februara posluži kao šlagvort za obnovu kontakta sa srodnom dušom.

   oOo