Nemojte se smejati, ovo je veoma ozbiljna turistička stvar! (Posebno što ja volim magarce!)
Davno, na nekom ostrvu, hrvatskom, ne sećam se, više, kom, iznajmio sam magarca i jahao do neke pećine! I sad pamtim! Bio sam u grupi od 12-ak turista, Nemaca, Italijana i Francuza, ja, jedini Srbin.
"Sveta Sokobanja" ima idealne uslove za Magareću turu. Ne predaleku, do sat vremena, tamo... i toliko, sat vremena, u povratku, dakle, samo, dva sata. Sat se turisti odmaraju, pojedu lanč-paket, slikaju se, druže, razgledaju okolinu... i nazad. Sve, skupa, tri sata! Sutra je neka druga tura, u drugom pravcu. S najmanje tri vodiča. A ciljeva može biti "mali milion": Obilazak seoskog domaćinstva, Kako se pravi sir, Kako se tka, Kako se kosi, Kako se pronalazi voda (rašljarenje; npr., gospodin Zoran Golubović, "Čokalija") i kopa bunar, Kako se zida kuća, Kako se slika u prirodi (poseta slikarskoj koloniji), Poseta pećini, Poseta Ripaljki, Kako se bere lekovito bilje, itd.
Svaki magarac ima svoje ime i svoj broj. Kao kola!
Svaka tura ima tri vodiča koja su opremljena priborom za hitnu pomoć i mobilnim telefonom. I jednim rezervnim magarcem! Ako se neki "iz ekipe" uzjoguni!
Na posebnim magarcima se nose zajedničke potrebe (voda, sokovi, hrana, razglednice, stočići na rasklapanje, ljuljaške, suncobrani). Nešto od tog, i drugog što nije spomenuto, može se dobiti besplatno ili kupiti kao u kantini.
Ovakve ture se ugovaraju u Turističkom birou ili u Hotelu - određenom ili u bilo kom hotelu ako su u lancu ove usluge (a mogu, lako, biti!). Ja sam na jednoj sličnoj turi bio u dalekom Izraelu, u blizni Eilata, na samom jugu, na tromeđi Izrael-Jordan-Egipat. Išao sam u posetu Nacionalnom parku i, drugo, jednom palestinskom imanju pod šatorima. Bilo je nezaboravno. Video sam antilope, i nojeve, i zebre!... Kolačići i čaj, pustinjski, čaj tako mirisan!... Vozili smo se džipovima... Nije bilo preskupo...