Izgraditi ga uz donacije, domaće i strane. Od stranih, npr., moglo bi se pregovarati s Nemačkom, Norveškom, Rusijom, zatim odabrati dve najveće afričke države i, naravno, Izrael.
Locirati ga, tako, da se u daljoj budućnosti može proširiti na uzletanje i sletanje lakših putničkih aviona. U prvo vreme, tu bi trebalo da sleću manje letelice, sportske i avioni za teksi-prevoz iz inostranstva. Gosti s dubljim džepom, dolazili bi, direktno, bez posrednika, u "Svetu Sokobanju".
Kad spomenuh Izrael, nameće mi se sećanje na moj boravak na jugu ove zemlje, na tromeđi Izrael-Egipat-Jordan, nezaboravih skoro mesec dana kad sam bio u poseti sinu i kćeri koji tamo žive i rade. Bio sam u poseti s drugim, mlađim sinom. Bilo je, to, pred našu slavu "Sveti arhanđeo Mihailo" (vratio sam se preko Tel-Aviva 19. novembra, a mlađi sin je ostao još mesec dana). Sećam se, kao danas, svaki dan u novembru, išao sam na plažu, na obali Crvenog mora. I, kao danas, plivam, na leđima... a, iznad naših glava, na jedno 100-150 metara - sleću mali putnički avioni na aerodrom u srcu Eilata! Tako nisko, a buke nema! Bili su to avioni iz raznih država, ja sam video neke iz Mađarske...
Tako bi, jednog dana, moglo i u "Svetoj Sokobanji". U Izraelu, pa i u Eilatu, pije se voda dobijena iz fabrike koja morksu vodu prerađuje u pitku pijaću! Mora, tako, Izrael je bezvodan kao i mnoge druge države - a tek Afrika!... Ili Australija!... A naša voda, a naš vazduh... mi ne znamo šta imamo!... Mnogi bi, kod nas, došli i, samo, zbog vode!