Pravoslavna Nova godina, prema julijanskom kalendaru slavi se 14. januara. Ovaj kalendar, osim srpske pravoslavne crkve, poštuju i ruska, bugarska i gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, monasi sa Svete gore i starokalendarci u Grčkoj

srpska nova godina  Pravoslavna Nova godina, prema julijanskom kalendaru slavi se 14. januara. Ovaj kalendar, osim srpske pravoslavne crkve, poštuju i ruska, bugarska i gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, monasi sa Svete gore i starokalendarci u Grčkoj.
 Dan koji Srbi proslavljaju kao sopstvenu Novu godinu za Crkvu je praznični. Obeležavaju se Obrezanje Gospodnje i Dan sv. Vasilija Velikog. U narodu je ovaj dan poznat i kao Mali Božić.
 U nekim krajevima , 14. januara, ponavljani su običaji vezani za Badnji dan i Božić. Sa radošću se iščekivao položajnik i badnjak unosio u kuću. Lomila se vasilica - kolač sličan česnici, u kojem su skrivani novčić i druga znamenja kao simboli blagostanja, zdravlja i napretka. Na taj dan u Hercegovini su spaljivali ostatke badnjaka, a u Vojvodini palili vatre na raskršćima. Svetlost i vatra trebalo je da donesu radost i očiste od grehova.
  U vreme Karađorđeve vlasti, na Mali Božić održavana su skupštinska zasedanja. Tada se svodio bilans prethodne godine i pravili se planovi za narednih dvanaest meseci.
 Četrnaesti januar željno su iščekivale i neudate devojke. Na ovaj dan, u nekim krajevima poznat i kao Ženski Božić, gatale su da li će se udati u godini koja dolazi. Pre svitanja, posle neprospavane noći, devojke su se pele na tavan i sa njega bacale svoju obuću. Ako su vrhovi opanaka bili okrenuti od kuće, verovalo se da će se devojka udati, i otići na onu stranu prema kojoj se obuća okrenula pri padu. Udavačama na Kosovu prosidba je bila zagarantovana ako na Mali Božić prenoće u tuđoj kući.