U sklopu Programa podrške ruralnom razvoju Istocne Srbije, u Sokobanji je u cetvrtak, 20. novembra, 2008. godine, održana tribina na temu: Udruživanje zemljoradnika i konkurentnost i plasman mleka i mlecnih proizvoda i meda i ostalih pcelinjih proizvoda.
U sklopu Programa podrške ruralnom razvoju Istocne Srbije, u Sokobanji je u cetvrtak, 20. novembra, 2008. godine, održana tribina na temu: Udruživanje zemljoradnika i konkurentnost i plasman mleka i mlecnih proizvoda i meda i ostalih pcelinjih proizvoda. Predavaci su bili službenici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Radomir Navlacki i Goran Glišanin.
Najavivši da bi novi Zakon o poljoprivredi trebao biti usvojen u prvoj polovini sledece godine, koji donosi mnogo toga novog i mnoge izmene svega što nije valjalo u prethodnom Zakonu, Radomir Navlacki je otpoceo predavanje okupljenim poljoprivrednicima o potrebi udruživanja u Zemljoradnicke zadruge. To je neophodno zbog pregovaranja sa velikim kupcima, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva, plasmana proizvoda na tržišta, nižih troškova proizvodnje, uštede vremena i veceg profita. A pre svega, kako bi se zaustavilo divljanje i ucenjivacki odnos nakupaca prema poljoprivrednicima i njihovim proizvodima. Osnovna misija zadruge je da bude servis svojim zadrugarima i pogodna je za sve vrste delatnosti u ostvarivanju zajednickih ciljeva. Navlacki naglašava da ce sledece godine, po usvajanju novog Zakona o poljoprivredi, samo zadruge biti privilegovane i uživace mnoge pogodnosti u smislu dobijanja jevtinijih kredita za zadrugare, za nabavku mehanizacije i opeme i repromaterijala, po cenama nižim i do 50%, od aktuelnih. Kao primer uspešnog poslovanja jedne zadruge, Navlacki je predstavio Zemljoradnicku zadrugu "Gospodinci", iz istoimenog sela kod Novog Sada. Zadruga je osnovana 1993. godine i brojala je 27 zadrugara, a u prvoj godini je ostvarila promet od 4 miliona dinara, Danas zadruga ima tacno 100 zadrugara, a ostvaren promet za devet meseci ove godine iznosi preko 80 miliona dinara. - Ministarstvo želi da vas afirmiše da se udružujete u zadruge i da bi se izbegao, da tako kažem, kapitalizam u poljoprivredi, ali da bi se podstakao ekonomski razvoj sela. Ministarstvo poljoprivrede ce odvojiti znacajna novcana sredstva kako bi se podstakao i seoski turizam u selima u kojima za tu granu privrede postoje uslovi, pa i za otvaranje etno-radionica za zanatlije i žene u selima, - rekao je Radomir Navlacki.
I sledeci predavac, Goran Glišanin, je bio optimisticki nastrojen obracajuci se poljoprivrednicima, istakavši da ce vlada Srbije naredne godine, kada je proizvodnja mleka i mlecnih proizvoda i meda i proizvoda od pcela u pitanju, izaci sa uredbom o nabavci steonih junica, linija za mužu krava i svega drugog potrebno jednoj modernoj farmi, zatim o nabavci košnica, pcelinjih društava i opreme za pcelare, za naše poljoprivrednike po povlašcenim cenama. Glišanin kaže da je proizvodnja mleka dovoljna za Srbiju, oko 200 litara mleka po glavi stanovnika u ovom trenutku, ali farme se moraju osavremeniti, uz povecanje broja grla radi plasmana na evropsko i istocno tržište. Glišanin naglašava da ce samo farme koje budu imale 20 i više krava muzara u svojim stajama, moci da opstanu, a manje ce nestati.
Proizvodace mleka je interesovalo zašto je Ministarstvo ukinulo premije za mleko, a isplacuje premije po grlu, koje su mnogo manje od premija za mleko. Glišanin je odgovorio da je to na prvom mestu zbog dovoljne kolicine mleka na tržištu Srbije, a zatim zbog otkupaca mleka jer oni su sada prinudeni da placaju višu cenu proizvodacima. Kada je država isplacivala premije za mleko, otkupci su davali nižu cenu, uz obrazloženje: "placa im država, ne moramo mi"! I trece, na ovaj nacin, premije za grla, novac ide direktno vama, dok u slucaju premija za mleko nije bilo tako.
Da li je Glišanin zaboravio ili ne zna, ukidanje premija i subvencija poljoprivrednicima u Srbiji je uslovljeno iz Evropske unije, još pre dve-tri godine i zato država iznalazi druge mogucnosti i nacine da podstakne i pomogne razvoj poljoprivrede i stocarstva i ekonomski razvoj sela. I zato naš seljak, koji jedini hrani i brani ovu državu, mora da menja mnoge navike, da se prilagodi savremenim nacinima proizvodnje hrane, da prihvati "trendove", inace ce nas Evropa smazati kao salatu! Za desert, sigurno nece!
