Gotovo da ne postoji čovek koji ne bi - kao jednu od glavnih željenih osobina partnera - naveo iskrenost... A da li to, zaista, želimo?

Iskrenost prema sebi!

Iskrenost počinje ne u odnosu prema partneru već u odnosu prema vašoj vezi i, čak, pre tog - u odnosu prema samima sebi.
Ponekad je teško biti iskren sa samim sobom jer često ne znamo tačno šta želimo ili ne želimo... ili smo neutralni, pa "puštamo vremenu da prođe"... kao da se nešto može, samo, od sebe, rešiti... Pusti snovi!...
Ponekad je teško priznati da su se želje s godinama promenile. Najveći gradski plejboj, ili kazanova, ili donžuan... odjednom želi sigurnost porodice i buđenja uz istu osobu! To može da izazove unutrašnje sukobe u dotičnom osvajaču ženskih srca! Ako je napravio prvi korak u ispunjenju svoje želje, ali je, još, ne može u potpunosti obuhvatiti u svoje poimanje sveta i partnerstva - trpeće i "upletena" žena koja se mora suočiti sa konfuzijom tog odnosa...

Gde je prava mera?

Tek kad smo razjasnili lične želje i očekivanja prema odnosu i partneru, možemo biti iskreni. Iako se sad javlja pitanje koliko iskrenosti je prava mera. Treba li partneru poveravati svaku misao koja nam pada na pamet, "što na umu, to na drumu"?!... Ili je bolje poslužiti se "engleskim receptom" opreznih »white lies« i ne opterećivati partnera mislima koje nemaju uticaj na vaš odnos, ali bi ga mogle narušiti ukoliko se iskažu?!
U partnerskom odnosu, uglavnom se zaklinjemo na vernost. Zar bi, zaista, bilo moguće seksati se s bilo kim - i, istovremeno, imati s partnerom srećan odnos?!... Ne verujemo!...
Svi tvrdimo da želimo stopostotnu iskrenost i da bi, bar, najintimniji odnosi morali biti takvi. Želimo da znamo, baš, sve što se mota po partnerovoj/partnerkinoj glavi: šta se jelo za ručak, koliko je novca potrošeno na hobi... šta, na primer, on misli o vašoj novoj frizuri... ili njegovi prijatelji i - jasno! - i, pre sveg! - da li ga uzbuđuju druge žene!!!
Kad bi nas, zaista, "izveštavao" o svem tom, pogotovo o poslednjem, ubrzo ne bismo bile više zadovoljne. Možda bi iskrenost postala jedina pozitivna osobina koju još nalazite u njemu...

Da li laži mogu biti "nedužne"?

Neki kažu da je upotreba nedužnih laži ili prećutkivanje istine jedan od osnovnih elemenata uspešnog partnerstva. Partneru ne treba objašnjavati sve o "vrućem kolegi", iako možete reći da vas "tip" s osmehom Breda Pita odbija jer je uobražen i blago šašav.
Šta ako kažete da se "Bredov osmeh" - smeje vašim duhovitostima kao niko drugi?!
Kako će, to, partner prihvatiti?!
Može vam se desiti da je to poslednje što ste mu priznali, naveli, izlanuli mu, obično ispričali... i ne znajući šta će, sve, to, da izazove! I na šta će da "izađe"!...

Održavanje ravnoteže - zakon!

Na to - gde je prava mera iskrenosti - ne postoji univerzalan odgovor. Možda mu se najviše približavamo ako poštujemo načelo da se prema drugima ponašamo onako kako bismo želeli da se oni ponašaju prema nama.
Krhku ravnotežu treba uvek tražiti u saradnji s partnerom. A ne kriti, govoriti poluistine, lagati - jer, sve, to... jednog dana... može "izroniti"!... I, najčešće - "izranja"... U LAŽI SU KRATKE NOGE!

oOo