Dunav (nem. Donau , slov. Dunaj, mađ. Duna, ukrajinski Dunaй, rum. Dunăre, tur. Tuna) je najduža reka u Evropskoj uniji i druga najduža reka u Evropi posle Volge.
Dunav izvire u Švarcvaldu od manjih reka Berge i Brigah kod grada Donauešingena. Dunav je dugačak oko 2.850 km, protiče kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova, pre nego što se ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini.
Dunav je u istoriji bio jedna od najstalnijih granica Rimskog carstva. Reka protiče kroz ili čini granicu 10 država: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu.

Izvor

Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah pa odatle Dunav nosi naziv Donau. Međutim na mermernoj ploči u Firstenberškom parku kod Donauešingena, koja je mnogo starija od monografskog zapisa mesta, na samom vrelu reke Brigah, piše: CAPUT DANUBII, tj., "Glava Dunava".
Dužina Dunava kroz Srbiju iznosi 588 km.

Etimologija

Njen latinski naziv je Danubius. Etimološki se radi ο kovanici koja proističe od reči Διος-Ζευς (Dios-Zevs), čiji je bukalički oblik Δαν, Ζαν (Dan, Zan), sve izvedeno od korena δι, δίος (di, dios)-sjajan, "sjaj, nebeski".
U mitologiji, Zevs ili Dias je Kronov i Rejin sin, kralj bogova i ljudi, bog neba i začetnik svih prirodnih pojava. Genitiv od Δαν (Dan) je Δανου (Danou). Drugi član naziva Danubius je bius koji je proizišao od reči ßίος bios, latinski vivus, tj., život, posebno ljudski život.

Hidrografija

Dunav je jedina velika evropska reka koja teče od zapada prema istoku. Posle toka od 2.850 kilometara, Dunav se uliva u Crno more u području delte Dunava (4.300 km²) u Rumuniji i Ukrajini. Za razliku od ostalih reka, dužina Dunava, meri se od ušća do izvora, a polaznom tačkom, smatra se svetionik u Sulini, na Crnom moru. Sliv Dunava ima površinu od 805.000 km².
Pritoke koje se nalaze većinom u Alpima, ulivaju se s desne strane. Od izvora do ušća, najveće pritoke Dunava su:
* Iler sa 70 m³/s
* Leh sa 200 m³/s
* Nab sa 49 m³/s
* Altmul sa m³/s
* Izar sa 174 m³/s
* In sa m³/s
* Traun sa 150 m³/s
* Ens sa 195 m³/s
* Morava sa m³/s
* Raba sa 63 m³/s
* Vag sa 161 m³/s
* Hron sa55 m³/s
* Ipel sa 22 m³/s
* Šio, iz Balatona, m³/s
* Drava sa 577 m³/s
* Tisa sa 794 m³/s
* Sava sa 1 564 m³/s
* Tamiš sa 47 m³/s
* Velika Morava s 232 m³/s
* Timok sa 31 m³/s
* Žiu sa 86 m³/s
* Iskar sa 54 m³/s
* Olt sa 174 m³/s
* Jantra sa 47 m³/s
* Ardžeš s 71 m³/s
* Jalomica s 45 m³/s
* Siret s 240 m³/s
* Prut s 110 m³/s

Geologija

Geološki gledano, Dunav je mnogo stariji od Rajne čiji uticajni sliv parira dunavskom u istočnoj Nemačkoj. Budući da je Rajna jedina alpska reka koja teče severno prema Severnom moru, može se povući nevidljiva crta koja deli delove istočne Nemačke i koja se ponekad naziva Evropsko razvođe.
Pre poslednjeg ledenog doba u pleistocenu, Rajna je izvirala u jugozapadnom delu Švarcvalda, a vode s Alpa koje danas ulaze u Rajnu su tekle u izvorni Dunav (Urdonau). Delovi ove bivše reke koja je bila mnogo veća od današnjeg Dunava, mogu se videti u kanjonima Švapske Jure. Posle formiranja erozijom gornje rajnske doline, većina alpskih voda je počela teći u Rajnu, zbog čeg je današnji gornji Dunav mnogo manji od pređašnjeg.
Budući da Švapsku Juru karakteriše porozni krečnjak i budući da je razdaljina položaja Rajne niža od razdaljine položaja Dunava, podvodne reke odnose mnogo vode iz Dunava u Rajnu. Tokom leta, kad je u Dunavu malo vode, reka zna potpuno nestati u podzemne kanale na dva mesta u Švapskoj Juri koja se nazivaju Donauversickerung, tj., nestajanje Dunava. Voda se vraća na površinu 12 kilometara južno od Actošfaa, severno od Bodenskog jezera čime ulazi i u Rajnu. Budući da ogromne količine podvodne vode nagrizaju krečnjak, pretpostavlja se da će gornji tok Dunava jednog dana i potpuno nestati u korist Rajne.

Geografija

Početak Dunava čine dve rečice u Švarcvaldu, Berge i Brigaš. Izvor Berge je blizu Furtvangena, na 1.078 metara visine. Budući da ova rečica prelazi duži put, geografski se smatra izvorom Dunava u Britanici. Dve rečice spajaju se u Donauešingenu gde se, u parku dvorca, nalazi fontana iz 19. veka zvana „Donauquelle” koja simbolizuje službeni izvor rieke.
Dunav iz Baden`Njuntenberga, gde prolazi kroz Sigmaringen i Ulm, ulazi preko Bavarske (Regensburg i Pasau) u severnu Austriju (prolazeći kroz Linz i Beč), pa kroz jug Slovačke gde prolazi kroz Bratislavu, prelazi preko Mađarske (kroz Budimpeštu) od severa prema jugu i ulazi u istočnu Hrvatsku (prolazeći kraj Vukovara) i severnu Srbiju. Prolazeći kroz Beograd, reka kasnije stvara granicu između Srbije i Rumunije, pa kasnije i između Rumunije i Bugarske, posle čeg se uliva u Crno more, u Rumuniji stvarajući veliku deltu na granici s Ukrajinom. Republika Moldavija je 1990. dobila pristup na otprilike 300 metara leve obale reke kod Giurgiliestja (između gradova Galati i Reni).
Delta Dunava je zaštićena prirodna regija u Rumuniji i Ukrajini gde se nalazi šuma Letea. Deltu je Unesko označio kao svetsku baštinu 1991. Rumunija je 1984. otvorila kanal od 64 kilometra od Crnevode do Crnog mora, čim je skratila put od 400 kilometara; izrazila je zabrinutost zbog ekoloških posledica izgradnje kanala Dunav-Crno more s ukrajinske strane.

Dunav u antičkoj (staroj) književnsosti

Tacit kaže da Dunav izvire na laganim, blagim padinama planine Abnobe, prolazi kroz mnoge narode, i najzad se, u šest rukavaca, probija u Crno more, a sedmi rukavac se gubi u močvarama.
Abnoba je današnji Švarcvald.
Na pitanje gde je izvor Dunava, stari geografi su davali različite odgovore; uostalom, ni danas nije sasvim jasno, jer voda iz "izvora Dunava" u Donauešingenu ne teče dalje samostalno, već se uliva (podzemnim kanalom) u reku Brigah.

Tok reke Dunav

Po Herodotu, gornji deo ove reke, od Timoka do izvora, zvao se Δανουßιος (Danouvios), dok je donji deo Ιστρος (Istros). Ova onomastika je takođe kovanica od reči `ιςτια ili `εστία (istia ili estia)-ognjište, što znači na ognjištu gostoljubivo primiti ili hraniti i drugog člana ili dela, od reči ρεο, ροος, ρους (reo, roos, rous)-struja, reka, lat. rivus. Danubius dakle znači Zevsova, reka života, "božanska reka", odnosno "kraljica svih reka". Istovetan je i značaj imena Istros, reka hraniteljica. Iz ovoga se može zaključiti da je Dunav personifikacija boga Diosa ili Zevsa u gornjem toku, posebno Srednjeg Podunavlja, dok je Istros personifikacija boginje Hestije, najstarije Kronove i Rejine kćeri.
Hestija je jedno od dvanaest olimpskih božanstava i personifikacija vatre na ognjištu, što asocira na ognjišta Lepenskog Vira. Zevs joj je dodelio počasno mesto u središtu svake kuće, kao i u svim hramovima gde su joj prinošene žrtve. Zevsa-Diosa (Dunav) hrane i snabdevaju nektarom i ambrozijom mnogobrojne rečne lepotice-nimfe, tj., pritoke s leve i desne strane, a to su pritoke Srednjeg podunavlja.

oOo