NIJE ZA U VAŠU KUĆU

marjan     Imao Marjan ćerku za udaju, saletali je prosci, a ona je svima nalazila manu. Pristala bi za momka iz bližeg komšiluka. Zato Radica, Marjanova ćerka, reče momku da dođu njegovi i da traže njenu ruku. Određenog dana i to se desi. Budući prijatelji zaseli i krenuli razgovor od Kulina-bana. Uz dobru rakiju razgovor se baš odužio. Na kraju će, budući svekar:
     - Marjane, ti imaš dete za davanje, a ja bi ženil ovog, mojega!
A Marjan će kratko:
     - Imam, al' nije za u tvoju kuću!
Međutim, prika i mladi navalili onoliko... Marjan nemade kud.
     - Slušaj, rekal sam ti da nije za u tvoju kuću. Ako se desi da gu vrćaš, ima gu vrćaš kako si gu i uzel, sas muziku!
Napraviše svadbu i ćerka ode u novi dom. Ne lezi vraže, jednog dana, snajka posipuje svekra testijom na terasi, da se umije. Prolazi pored kuće svekrov ispisnik, pa iz navike upita:
     - Će pojedeš jedno?
Svekru neprijatno pred snajkom, pa grdan ćuti. Međutim, ispisnik ponovi pitanje. Svekar oćutuje, al' se javi snajka.
     - Pusti ga, čoveče, da se umije pa će pojede i dva!
Svekru toliko bilo krivo, da se iz istih stopa uputi u vodenicu k Marjanu. Marjan se počeša po glavi pa će:
     - Ne reko' li ti ja, prike, da nije za u tvoju kuću? Sada si se metnuo na dupli trošak. Pogađaj muziku i vrni mi ćerku!

Gradimir Conić


                                                                     SUD ZA PREKRŠAJE

     Tih godina je u Sokobanji, u sudu, radio sudija Branko Prekršajac. Tako ga narod krstio i govorio: "Ko se za Brankovu kvaku uhvati, odoše pedeset banke"!
     Elem, dođe red i na Marjana. Dobi poziv da se javi kod Branka. Branko je bio principijelan, sudio je strogo i pošteno. Skoro da se i ne pamti da je nekom progledao kroz prste. Došao Marjan pred sudijina vrata. Čuje, sudija ga proziva, ali Marjan ni abera. Tako potraja neko vreme. Branko ustade da proveri da li je stranka uopšte i došla.
     - Je li ti, jesi li ti Marjan?
     - Jesam, gosn' sudijo.
     - Pa, zašto ne ulaziš, kada te prozivam?
     - Pa, u tome je problem, gosn' sudijo, da bi ušao moram se uhvatiti za kvaku!
     - Pa, naravno, nećeš se uhvatiti za nogu!
     - E, moj gosn' sudijo, i budalast Marjan zna nešto. Ne pričaju džaba u Banju, ko se u'vati za Brankova vrata odoše 50 banke! A ja, gosn' sudijo, sam čovek siroma'. Naopačke da me obrnete iz džepovi mož samo prašina da ispadne.
Sudija se glasno nasmeja.
     - Dobro, Marjane, bićeš jedini koji  u Banji nije dao 50 banke, ali se trudi da se nikad ne uhvatiš za ovu kvaku!

           * * *              

  Gradimir Conić


                                                                          MARJAN I BOG

     Nekada i negde Marjan se krstio i molio Boga da mu ispuni neku želju. Gledao to sekretar opštine Vasa Dučić, pa će Marjanu, što u šali, što u zbilji:
     - Slušaj ti, Marjane, kom Bogu se moliš? Ja sam za tebe Bog i batina i to nemoj nikada da zaboraviš!
     - Dajem reč, druže Bože, da neću nikada zaboraviti!
I od onda kada god je Marjan dolazio u Banju i sretao vasu Dučića, pozdravljao ga je sa druže Bože.
     Jednom prilikom prolazi Marjan pored opštine i spazi druga sekretara na gornjem spratu, navalio se na prozor. Marjanu zapelo za 10 dinara, pa će sekretaru:
     - Hej, druže Bože, hitno mi treba 10 dinara, pa kad sledeći put dolazim u Banju, vraćam.
     Drug sekretar gurnu ruku u jedan džep, pa u drugi i nađe samo 5 dinara. On se izvini Marjanu i baci mu ih. Marjan se savi i pokupi onih 5 dinara sa zemlje, pa će sekretaru:
     - Pogreši, druže Bože, što mi ih prati preko opštine, oni mi pola apcigovaše za porez!

        * * *

  Gradimir Conić