Srbi imaju mnogo lepih običaja, među njima su, pored Detinjaca, još dva: Materice i Očevi (ili Oci).
Kao što sve Srbe na svetu odlikuje krsna slava, tako i ova tri praznika. Druga nedelja pred Božić, smatra se Praznikom srpskih majki. Deca ih na taj dan vezuju, a majke se prave nevešte kao ne znaju šta deca, to, rade, pa se "čude", što decu, posebno, veseli. I, naravno, da bi se majke "odrešile", treba da se "otkupe" što deca jedva čekaju. I tako, majke deci daju poklone koje su unapred pripremile: kolače, bombone, poneki sitniji predmet, najčešće čarape, košuljice, knjige, igračke, ponešto skriveno u paketić da u detetu izazove znatiželju i nestrpljenje da što pre otkrije šta je od onog koji ga najviše voli i kog dete voli, najviše, dobilo kao nagradu, i sl. (Bože, kako je ovo naše, srpsko, daleko od onog "Deda Mraza" kog je stvorila dolarska imperija zvana "Coca Cola"- u cilju profita! Koliko je ta glupost - iz našeg ugla! - uzela maha, vidi se što, ponekad, i na školskom času, naši đaci "pišu Deda-Mrazu"!!!). Na isti način se kanapom vežu i sve udate žene koje se, takođe, pošto od dece dobiju čestitku, moraju da "odreše" u zamenu za neki poklon(čić).
A poslednje nedelje pred Božić je Dan naših očeva, kad se i oni vezuju i moraju da se "dreše" kao majke, i da se otkupe nekim prigodniom poklonom koji će obradovati decu.
Ovo običajno vezivanje srpske dece, majki i očeva ima široko značenje. Označuje prisnu vezu u porodici, među rođacima i susedima jer, vezuju se i deca, majke i očevi i u neposrednom okruženju, "komšiluku", što je posebno neobično. Na ovaj, tako originalan način, potvrđuju se ljubav, mir, prijateljstvo, sloga i vera. Potvrđuje se tako važno i isto toliko potrebno dužno poštovanje između dece i roditelja kao i između samih supružnika, majke i oca, to jest muža i žene, posebno tamo gde su supružanski odnosi pomućeni, poremećeni. "Evo, mi se volimo i treba da se volimo!" kao da "govori" ovaj lep srpski običaj koji treba negovati a koji tako jednostavno i iskreno upućuje ljude jedne na druge: zajedno smo i u dobru i u zlu! A sam smisao vezivanja dece, majki i očeva - što malo ko zna jer se, nažalost, mnogo štošta lepog, dobrog i korisnog gubi pred kojekakvim novotarijama, pomodnostima - treba potraziti u odavno izgubljenoj i sad, već, sasvim iščileloj iz pamćenja reči “vrv”, od koje potiče rec vrvca odnosno vrpca. Samo se setite pupčane vrpce pa će vam smisao odmah sinuti, i biće vam jasno.
Pošto ovi naši predivni porodični praznici "padaju" u vreme Velikog posta, obavezan je postan ručak, a oko kućne trpeze se okupi cela porodica. Porodica nije samo “osnovna ćelija društva”, nego i temelj svakodnevnog života, države i Crkve.
Jeste li pripremili kanapče?... Ja jesam...
I složno, u ljubavi, hitamo u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, Božiću!

Boba Mihić

oOo