Nijedan praznik nema više narodnih običaja koji se verno poštuju i dan-danas, od Badnjeg dana i Božića. Neki od njih su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, Polažajnik, a tu su i mnoga druga verovanja, gatanja, izreke i poslovice. Ovom praznovanju, posvećena su tri crvena slova u crkvenom kalendaru, pa i četvrti dan, Badnji dan, jer mu prirodno prethodi. Velikom prazniku prethodi i velika priprema oličena u četrdesetodnevnom Božićnom postu.
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, bilo je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi, najčešće na podu. Osim tog, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se verovalo, ima veze s kultom predaka. Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti.
Neki običaji su se, u međuvremenu, prilagodili vremenu i mestu u kom živimo, pa se danas ne praktikuje večera na podu, već na stolu ispod kog je prostrta slama. Mi se u kuvarskim savetima nećemo baviti svim običajima, već tim šta treba da se nađe na badnjoj trpezi i kakva je njena simbolika.
Jelovnik za Badnje veče, ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikad se ne menja. Dakle, dok je domaćin u šumi i seče badnjak, domaćica mesi badnjački kolač, tj., badnjačku pogaču bez kvasca, česnicu, koja se za vreme večeri lomi, a ne seče. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na zejtinu, presan kiseo kupus preliven zejtinom, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoje značenje. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb živ, koji siđe s Neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta!" - Jovan 6,51). Riba, kao i hleb, predstavlja u značenju Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko kog su naši preci Sloveni primili hrišćanstvo - preko Grka Ćirila i Metodija, "solunske braće" - a zahvaljujući moravskom knezu Rastislavu - riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista. So simboliše silu Božansku, koja čuva delo Božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored tog, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to predstavlja želju za dostojnim prihodom i dobrim životom u kući.
Pred ovakvom badnjačkom večerom, domaćin se prekrsti, pripali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu Gospodnju, razlomi kolač i svu čeljad ponudi večerom, pri čem se uz čaše vina dižu zdravice.