Vaskrs u Srbiji, predivan je... Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima. Jest Božić najradosniji, ali je Vaskrs najveći. Vaskrsenje je u osnovi naše hrišćanske vere pa je takva ocena i prirodna. Tog dana - u nedelju - naš Gospod Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na Zemlji darovao večan život. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas, Srba, na ovaj praznik se daruju obojena jaja.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju...
Kako se boje jaja?
Domaćica se, prvo, prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud s vodom, u kom će kuvati i bojiti jaja, dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku Vaskršnjeg posta (Velikog posta). Na šporetu vri voda s bojom ("varzilom"), domaćica u nj oprezno supenom kašikom spušta jaja, strogo pazeći da ravnomerno budu obojena (okreće ih), a deca obigravaju oko matere i raduju se jer je jaja sve više, raznih boja i šara. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Pre bojenja, jaja se mogu ukrašavati, ulepšavati, "šarati". Naime, s rastopljenim voskom i zagrejanim perom za pisanje, ili nečim sličnim, tankim i oštrim, važno je da je nalik na pisaljku, na jaje se nanosi topljen vruć vosak. Crtež može biti veoma lep, u zavisnosti od obdarenosti crtača i trenutnog nadahnuća, a za Vaskrs je nadahnuće uvek najveće. Čak se takva obojena jaja, ručno oslikana, mogu kupiti i na ulici, na pijaci, u ponekoj specijalizovanoj knjižari (npr., knjižara "Pero", u Beogradu) i koštaju oko 100 dinara. Mogu biti prava mala remek-dela. Slikaju ih i poznati umetnici, a često se i javno prodaju u humanitarne svrhe. A nije teško ulepšati, iscrtati jaje. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vruć vosak, a zatim se voskom po jajetu piše i(ili) crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom bojenja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova, ono što smo perom nacrtali. Na jajetu se obično piše H. V. i V. V. - ili ćirilicom H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od hartije ili plastike koje se mogu lepiti na jaja ili se, tako da kažemo, jaja u to "obuku"...
A kakva je simbolika?
Bojenje jaja je spomen na događaj kad je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka koja je, s Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja - i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje - i posetila cara Tiberija. Tad mu je, ona, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala jedno crveno jaje - i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse!" Crvena boja simboliše - označava - Spasiteljevu, nevino prolivenu, krv na Golgoti, na krstu, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti! To je, znači, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju...
Kakvo je Vaskršnje slavlje?
Kad svane dan Vaskrsenja Hristova, uvek je to nedelja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo-dugo, kao da zvone u večnost hrišćanstva i našeg slatkog pravoslavlja, zvone sva zvona, i najmanja, i srednja, i ona najveća (jeste li čuli sva zvona na Hramu svetog Save, na Vračaru, u Beogradu!) i javljaju dolazak velikog praznika.
A domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu, liturgiju. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i odgovara, kako dolikuje: "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana...
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube u neizmernoj vaskršnjoj ljubavi. Svi su radosni, svima je srce puno-prepuno od blagotvorne i slatke vere, pravoslavne, svi su prožeti ljubavlju kao što su, to, bili i njihovi preci, kao što će, to, biti i njihova deca, i deca njihove dece u budućnosti. Domaćin, zatim, pripaljuje (ne "pali"!) sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi pa predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita (ili peva!... melodija je nezaboravna!... prožima od glave do pete!) "Oče naš" ("Očenaš") i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu...
A kad se tuca vaskršnjim jajima?
Na stolu stoji ukrašena činija s obojenim jajima, tu su sve boje, a najviše je crvene. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja naročito veliku radost za svu našu pravoslavnu decu. Prilikom tucanja, izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse!" i odgovara, kako dolikuje, "Vaistinu Vaskrse!" Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo...
Šta, još, treba znati o Vaskrsu?
„Hrišćani na vaskresenju, Hristovom, zasnivaju i svoju nadu i očekivanje sopstvenog vaskrsenja“ - tumači Lazar Mirković u knjizi o istorijskom razvitku i bogosluženju praznika Pravoslavne istočne crkve, a pozivajući se na reči apostola Pavla:
- A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved, naša, pa prazna je i vera, vaša. Ali, zaista je Hristos ustao iz mrtvih - vaskrsao - te postade prvenac onih koji su umrli... Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti! Ali svaki u svom redu: prvo Hristos, zatim, po njegovu dolasku, oni koji su Hristovi - poručuje apostol Pavle u Prvoj poslanici Korinćanima...
Šta kaže Jevanđelje po Marku?
„I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da pođu da ga pomažu.
I vrlo rano, u prvi dan sedmice, u nedelju, dođoše na grob oko izlaska Sunca. I govorahu, među sobom: "Ko će nam odvaliti kamen od vrata groba?!"
I pogledavši - videše - da kamen - već beše - odvaljen! A beše vrlo velik!
I ušavši u grob, videše mladića obučena u belu haljinu kako sedi s desne strane; i uplašiše se, mnogo. Međutim...
On im reče: "Ne plašite se. Isusa tražite Nazarećanina, raspetog? Isus ustade, nije ovde; evo mesta gde ga položiše. Nego idite i kažite učenicima, njegovim i Petru, da će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga videti, kao što vam i sam reče!"
I žene, izašavši, pobegoše od groba jer ih uhvati silan strah i neprekidan trepet, i nikom ništa ne kazaše jer se bojahu...
A Isus, vaskrsnuvši, rano, u prvi dan sedmice, u nedelju, javi se, najpre, Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam demona.
I ona ode pa javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu, silno, ne mogavši da se zaustave. I čuvši, od nje, da je Isus živ i da ga je ona videla - ne poverovaše..." (Mk16, 1-11)
Mada nijedno od četiri Jevanđelja ne opisuje sam čin Hristovog vaskrsenja, svako od njih pokušava da na slikovit način izrazi iskustvo vere učenika u ovaj događaj. „Vaskrsao je!" - doslovno znači PROBUĐEN JE!... to jest, USTAO JE IZ MRTVIH!...
Mladić "u belom" - je Božji glasnik - jer bela boja u Bibliji označava božansku boju. Pošto prazan grob nije dokaz Hristovog vaskrsenja, žene mironosice novost saznaju od Božjeg glasnika. (Svet Biblije - Novi zavet)...
Čudesno paljenje sveće u Jerusalimu! To treba doživeti, srećni su oni koji to dožive...
Oko podne - u Jerusalimu - iz nedaleke zgrade Jerusalimske patrijaršije - kreće litija prema Hramu Vaskrsenja. Na njenom čelu je patrijarh, slede ga svi mitropoliti, episkopi, sveštenici, monasi i vernici. Mnogobrojno "Bratstvo Svetog groba", takozvani agiotafti, monasi pri hramu, kojih ima više desetina, posebno upečatljivo deluju. Obavi se i "pretres" patrijarha, pred mnogobrojnim očima. Veoma je važno javno ustanoviti da možda on nema skrivenu šibicu ili nešto drugo čim bi mogao kasnije da pripali-upali sveću. U ovom su obično učestvovali i gradonačelnici Jerusalima, a oni, gotovo nikad nisu bili hrišćani. Dodatno pravo nadgledanja svakog postupka i koraka imaju Jermeni.
Kad uđe u hram, patrijarh se pomoli Bogu i ulazi u Kuvukliju, malenu kapelu u okviru hrama u kojoj je Ploča Hristovog Groba. Ona ima vrlo nizak ulaz tako da svako ko u nju ulazi mora duboko da se sagne. Tu patrijarh nastavlja da se moli za javljanje svete vatre. Kako su iz raznih vremena očevici zapisali, tad se iznenada javlja plavkasta svetlost i čudesno se zapali sveća i kandilo na Ploči Hristovog Groba. Poglavar uzima četiri svežnja sveća, a u svakom ih je po 33, koliko je Hristos, godina, na Zemlji, imao kad je živeo. On izlazi iz kapele, uzdiže zapaljene sveće a ushićeni vernici glasno iskazuju svoju radost. Kroz otvor kapele, prisutni su, već koji trenutak ranije, zapazili da se svetlost pojavila.
Patrijarh, tad, jedan svežanj zapaljenih sveća predaje jermenskom monahu koji svetlost, zatim, predaje svojim sveštenicima i vernicima. Za tili čas, od sveće do sveće, od vernika do vernika, svetlost, Hristova, prenese se do svakog prisutnog, a posle se iznosi i izvan hrama za one koji nisu mogli da uđu. Nekih godina, ispred crkve je bilo i desetak hiljada vernika i turista. Zapaljene sveće, prenose se u sve jerusalimske crkve i manastire, a, takođe i nepravoslavne.
Svi žele da imaju upravo ovu svetu svetlost i da je sačuvaju za sutrašnji praznik Vaskrs. Vernici iz drugih zemalja ugase sveće kako bi ih poneli u svoju zemlju i pripalili ih u nekim retkim prilikama posebne radosti ili tuge. Mnogi kupe nekoliko svežnjeva sveća, pripale ih, za trenutak, sa svetog plamena, i ugase ih posle nekoliko minuta. Ponesu ih u svoj zavičaj da bi ih podelili najbližima kao jedan od najvrednijih "suvenira" s jerusalimskog hodočašća.
Vaskrs u svetu?... Različit i veoma slikovit...
Za Vaskrs, u svetu, ima, među državama i narodima, prirodno, mnogo sličnosti, da ne kažem istih stvari, ali ima i razlika što je, takođe, razumljivo, a vezano je za narodne običaje, to jest tradiciju...
Tako, na primer, u Irskoj, važi zakopavanje haringi, kao posebno zanimljivo i, verujem, originalno. Haringe - vrsta severne morske ribe - su glavno jelo za vreme vaskršnjeg posta pa se tako označava njegov kraj i početak ponovnog uživanju u jedenju mesa...
U nekim delovima Poljske, ljudi se na Vaskrs polivaju hladnom vodom... I nikom nije hladno, i niko se ne prehladi, iako je rano proleće...
U Finskoj se, za Vaskrs, za sreću i zdravlje međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica (nešto slično, viđeno je u Bergmanovom filmu "Devičanski izvor", ali u drugom povodu)...
U Mađaskoj, mladi muškarci, momci, polivaju devojke običnom vodom ili, čak, kolonjskom vodom ili, što je ređi slučaj, parfemom... skup je!... Ali, ko ima para, ne žali!...
U Austriji, na Vaskrs, postavljaju se na visoke stubove zeleni venci, tj., venci od nabranog zelenila ali su ulepšani jabukama i raznobojnim trakama koje lepršaju na prolećnom vetru...
U Švedskoj (malopre smo je pomenuli uz Bergmana) kuće se ulepšavaju, kite brezovim grančicama i raznim ukrasima od perja...
U Španiji, poznate su procesije u kojima muškarci nose maskare, tj., maske i to "pretvoreni" u kosture; na vaskršnju misu, muškarci donose tek ubrane palmine grančice... Sedmicu uoči Vaskrsa, Španci zovu "semana santa" (sveta nedelja) i to su dani kad u Madridu, Sevilji, Barseloni i drugim španskim gradovima sve vrvi od turista. U Španiji se tad ne radi, radnje su, odreda, strogo zatvorene pa se turisti nađu u ne malom čudu ako nisu znali za to...
U Italiji, za Vasrkrs se jede uobičajen slan kolač, tzv., Torta di paskveta, koja se sprema s kuvanim jajima i spanaćem pa ima karakterističnu zelenu boju... Na jugu Italije, npr., na Siciliji, Sardiniji, Lampeduzi... u vaskršnjim procesijama, vernici nose baklje, statute Isusa Hrista ili krst kao simbol njegovih muka, smrti i vaskrsnuća. (Katolički Isus na krstu je s bolnim grčem, a pravoslavni je sa smirenim izrazom!)...
Na jugu Balkana, u Grčkoj, jede se tradicionalna vaskršnja supa od iznutrice. Grci s Krfa, na primer, na Vaskrs bacaju lonce kroz prozor, što treba da označi prekid s dotadašnjim starim navikama a započinjanje novih, lepših, dragocenijih... A bacaju se i vrčevi puni vode. Inače, za Grke je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, važniji od Božića koji, prosto, obožavaju. Na Vaskrs, u subotu-na-nedelju, u ponoć, veliko je veselje a vatrometa ima kraj svake crkve. A posle, kad ponoć prođe, vernici odlaze u kafane i restorane, poručuju kiselu čorbu od jagnjeće iznutrice poznatu kao magirica. Tako se označava prestanak Velikog posta...
U Bugarskoj, na primer, najstarija žena u porodici, neka baka, prabaka ili čukunbaka, prvim crveno obojenim jajetom svako dete pomiluje po čelu, bradi i obrazima, desnom pa levom - znak krsta! - za zdravlje, za lepotu, za sreću - a muškarci posle liturgije "lupaju" šarena jaja o zid crkve...
U Rumuniji, za Vaskrs, obavezno se šije nova odeća (a u poslednje vreme i kupuje). To treba da pokaže da su na pragu, od Vaskrsa, novi dani, "nevini" i čisti...
U Nemačkoj, kuće se ukrašavaju granama i grančicama s umetnutim šarenim vaskršnjim jajima, pa sve veoma lepo izgleda, a ovom se, naročito, raduju deca... Jaja se u Nemačkoj boje još od 4. veka. Tu je i vaskršnji zeka koji potiče iz prastarih nemačkih mitova (mitovi su priče o božanstvima) koji, tj., vaskršnji zeka, nosi praznična (obojena) jaja - jer to, navodno, ne mogu kokoške. Ko se za Vaskrs zadesi u Nemačkoj, biće zapanjen koliko su Nemci opsednuti zečevima. Bukvalno, na svakom uglu visi po jedan zec...
Rusi, za Vaskrs, veruju da vaskršnja jaja imaju čudesnu moć. Zato, čim svane vaskršnje jutro, u nedelju, deca trče, napolje, a odrasli se penju na kućne krovove da se nagledaju rađanja Sunca. Postoji verovanje da će, ako Vaskrs osvane sunčan, leto biti lepo, dugo, prijatno, nezaboravno, a čitava godina rodna. Običaj je da na Vaskrs Rusi u crkvu nose od sveg pomalo što se u kući zatekne. Obavezan je, tzv., kulič, poslastica od sira i suvog grožđa. I kulič kao i sve drugo što se u crkvu donese, iznosi se pred sveštenika, "Božjeg slugu", tj., sve se stavlja na velike dugačke stolove u porti, može se zamisliti koliko tu hrane ima, ića i pića!...
Najzad, u ovom kratkom pregledu vaskršnjih običaja, u Francuskoj, npr., posle zvonjave zvona koja su mirovala tri dana - u četvrtak, petak i u subotu - ljudi se, uz grljenje i ljubljenje, obraćaju jedni drugima uz najlepša čestitanja Vaskrsa. Dok, tako, stoje u krugu, u vazduh bacaju i hvataju šarena vaskršnja jaja...
A i kod nas je veselo... Npr., Sremice, za Vaskrs, obavezno mese vaskršnji kolač "buzdovan", pletenice od testa u koje je umotano obojeno jaje.... Idite u Mokrin, na Tucanijadu, Svetsko nadmertanje u tucanju vaskršnjim jajima, nezaboravno je... I ne uzgred, mnogi se časte nadaleko poznatim mokrinskim sirom i vinom... A ako ste za provod drukčijeg vida, skoknite do Crnajka, sela između Majdanpeka i Donjeg Milanovca. Tu je drugog dana Vaskrsa veoma živo, tj., "Vaskršnji dani folklora"... A možete se uputiti i do Poljana, kod Požarevca, tu vrvi od posetilaca i znatiželjnih za vreme "Vaskršnjeg etno-festivala"... A nismo zaboravili ni trube - ne propustite "Raspevano Dragačevo" koje se održava svakog trećeg dana Vaskrsa, u Guči...
U Češkoj, na Vaskršnji ponedeljak, Česi "šibaju" žene! I za to bivaju nagrađeni! Strancima-turistima koji prvi put prisustvuju ovom običaju, to izgleda svirepo i, čak, moglo bi se reći, surovo, ali mišljenje brzo promene čim saznaju zašto, tačnije, zbog čeg se to radi! Na taj dan - Vaskršnji ponedeljak - muškarci prave "pomlazku" (mi bismo rekli "pomlasku") tj., prut od vrbovih grančica, ulepšavaju ga raznim šarenim trakama i iz šale "udaraju", njim, devojke i žene. Dakle, jasno je, šala, a ne zbilja. Ovo, tzv., "prašenje", simbolično je jer legenda "priča" da žene treba tući da bi u toku čitave godine bile zdrave i lepe. Za uzvrat, one muškarce daruju "kraslicama", vaskršnjim jajima i čokoladama...

HRISTOS VASKRSE!...
VAISTINU VASKRSE, RADOSTI, MOJA!!!


oOo