Vaskršnji post je počeo u ponedeljak 15. februara i trajaće sve do nedelje, 4. aprila kad vernici Srpske pravoslavne crkve, u ovoj, 2010. Gospodnjoj, proslavljaju Vaskrsenje Hristovo. Ovo je ujedno i najduži post u pravoslavnom crkvenom kalendaru, a naziva se, još i Časni ili Veliki post...

VASKRŠNJE SEDMICE

Prva sedmica - Čisti ponedeljak
Vaskršnji post uvek počinje ponedeljkom koji se zove i Čisti ponedeljak, baš kao i cela ta prva sedmica ovog posta u kojoj se sva jela kuvaju na vodi.

Druga sedmica - Pačista ili Hroma
Druga sedmica se zove Pačista ili Hroma.

Treća sedmica - Krstopoklona
Treća sedmica Velikog posta je Krstopoklona.

Četvrta sedmica - Sredoposna
Ova, Sredoposna, četvrta je u nizu.

Peta sedmica - Gluva
To je peta po redu u postu, naziv je Gluva.

Šesta sedmica - Cvetna
Šesta, pretposlednja sedmica Velikog posta se zove Cvetna.

Sedma sedmica - poslednja u nizu je Strasna ili Velika
Najznačajniji dan u ovoj sedmici je Veliki petak koji obeležavamo kao uspomenu na stradanje Gospoda Isusa Hrista na krstu.

O POSTU

Post je ustanovio sam Gospod Isus Hristos posteći 40 dana u pustinji. Cilj posta je, pre sveg i iznad sveg, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetitelja, zatim, očišćenje tela, jačanje volje, a tim i uzdizanje duše iznad tela.
Istina, post podrazumeva uzdržavanje od mrsne (mane) hrane, ali sam taj podvig nije dovoljan ako ga ne prati i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela, praštanje svima koji su nam nešto nažao učinili, umnožavanje molitava i činjenja dobrih dela, pokajanje za sve loše što smo uradili - rečju, mišlju ili delom.
Naša srpska crkva propisuje višednevne i jednodnevne postove.
Pored Vaskršnjeg, višednevni post je i Božićni koji traje šest sedmica; Petrovski, različite dužine trajanja; i Velikogospojinski post koji traje dve sedmice.
Jednodnevni postovi su svaka sreda i petak preko godine, osim Božićne sedmice, sedmice iza mitara i fariseja, pre Vaskršnjeg posta, Vaskršnje sedmice i sedmice Duhova.
Posni dani su i Krstovdan uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje časnog krsta.
Crkva može da propiše i druge posne dane u vreme velikih katastrofa, ratova ili nekih odlučujućih događaja za verujući narod. U tom slučaju, radi se o zapovednom postu koji je, takođe, obavezan za sve vernike.
O, slatko naše pravoslavlje, melem duša, naših!

oOo