Sveti JovanZbog tog što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, Crkva je od starine posvetila taj dan po Bogojavljenju spomenu, njegovom.
Za ovaj dan, vezuje je, još i događaj s rukom Pretečinom.
Jevanđelist Luka, poželeo je da prenese telo, Jovanovo, iz Sevastije gde je velik prorok i posečen Irodovom naredbom, u Antiohiju, svoje rodno mesto. Ali, uspeo je, samo, da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.
Sveti Jovan, proslavlja se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara ovog dana ima 20. januara. Među ličnostima, jevanđeljskim, koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno i veoma visoko mesto, kako po načinu svog dolaska na svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako, najzad, po svom tragičnom izlasku iz ovog, zemaljskog života.
On je bio takve preuzvišene moralne čistote, najviše od najviše, da se, vaistinu, pre mogao nazvati "angelom", kako ga Sveto pismo i naziva, negoli smrtnim čovekom.
Od svih ostalih proroka, sveti Jovan se razlikuje naročito tim što je imao tu nenadmašnu sreću - priliku nad prilikama - da je mogao i rukom pokazati svetu - Onog kog je prorokovao - Isusa Hrista, Sina Božjeg i čoveka zemaljskog, odnosno Bogočoveka, Spasitelja Sveta.
Za ruku svetog Jovana, priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena, kako kad. U prvom slučaju, označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
Sveti Jovan je rođen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosveštenik, a majka se zvala Jelisaveta.
Rođenje Jovana, kao i njegov život i smrt su ispunjeni predivnim čudima, Božjim. Dok je Zaharija služio u hramu, javi mu se Anđeo Gospodnji i reče da će njegova žena, iako već stara, zatrudneti i roditi sina i da će sinu biti ime Jovan, kroz kog će se mnoga srca obratiti Svemogućem Gospodu. Zaharija je bio zbunjen pa nije poverovao Arhangelovoj vesti - zbog čeg je ostao nem! - izgubivši moć govora! - sve do rođenja Jovanova!
Sveti Jovan je najveći od Proroka, on je došao pre Hrista da narod pripremi za dolazak obećanog Spasitelja, Isusa Hrista. Za njega je sam Gospod rekao da je on, Jovan - NAJVEĆI ROĐEN OD ŽENE.
Ovaj veliki propovednik i prorok provede svoju mladost u pustinji.
Za njega je, na nekoliko vekova pre, pisao prorok Isaija i nazvao ga "Glasom Vapijućeg u pustinji".
I, zaista, u dlaku je bilo tako, Jovan je taj koji je došao iz pustinje i počeo da poziva narod na pokajanje i priprema put Gospodu i da poravna staze Njegove kojima će poći i hoditi po Zemlji. Propovedajući narodu potrebu pokajanja, sveti Jovan ih je krštavao vodom u reci Jordanu.
Mnogi su pomislili da je Jovan taj Obećani Spasitelj koji treba da dođe i kog su svi iščekivali, a Jovan se branio govoreci:
"Za mnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odrešim remena na obući, Njegovoj. Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom, Svetim i ognjem!"
Bez straha, Jovan kritikovaše ne samo narod nego i starešine, narodne, zbog mnogih grehova. Ali, ne samo da je kritikovao, sveti Jovan ih je pozivao da se pokaju i poučavao šta treba da čine da bi se spasli.
Njegova velika moralna čistota i ljubav prema Istini i Pravdi, na kraju ga je odvela u smrt. Javno je kritikovao cara Iroda zbog tog što je uzeo za ženu Irodijadu - koja je bila žena njegovog brata! Zbog tog ga je Irod bacio u tamnicu i uskoro pogubiio odsekavsi mu glavu.
Jevanđelist Matej, opisujući način Jovanovog života, naziva ga ne samo prorokom nego i više od proroka - naziva ga "Anđelom u telu". Izvanredno, kakav opis i ocena, maestralna! ANĐEO U TELU! Tako ga i Crkva u pesmama naziva, a ikonografi ga slikaju - s krilima. Kao takav, on je bio jedini koji je mogao da pripremi put Gospodu i da Ga krsti na reci Jordanu.

Pripremio: B. M.

oOo