1. Braćo, i prijatelji, i oci, i čeda bogozvana, priklonite bogoljubiva srca vaša da čujete božanske dogmate. I čuvši ove svete reči, stavite ih, braćo, u srca vaša i u savesti duša (vaših) i pred oči uma (vašeg), i razumite ih.
2. Premilosrdni i čovekoljubivi Bog, imajući neizmernu milost prema rodu ljudskom, prikloni nebesa i siđe na Zemlju, i Svojim božanskim domostrojem i dobrovoljnim podnošenjem mnogovrsnih stradanja božanskog tela (Svog), prosveti rod naš; i posla u sav svet Svete apostole, rekavši im: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog duha". Ali pošto oni sami do nas ne dođoše, to oci, naši, čuvši u istini reči, njihove, poverovaše im.
I preblag Bog Koji ima beskrajnu milost i ne želi da pogine ni jedan od nas, po istoj toj prvoj zapovesti i istim načinom po nauci i propovedi Svetih apostola uzdiže mene na ovo svetiteljstvo hoteći da preko mene "ispuni nedostatke" otaca, naših; i Duhom Svojim svetim, zapovedi mi da vam objavim ovu reč svoju o vašem spasenju, koju vi, čuvši s ljubavlju, sačuvajte je da bismo i mi bili "zajedničari" reda svetih.
3. Stoga vas, braćo i čeda, ovo, prvo, molim da, položivši svu nadu, svoju, u Boga, držimo se, pre sveg, prave vere Njegove. Jer, kao što reče apostol, "temelja drugog niko ne može postaviti osim onog kog postavi" Duh sveti preko Svetih apostola i bogonosnih Otaca, a to je - prava vera koja je na svetih sedam Vaseljenskih sabora potvrđena i propovedana. I zato na ovom temelju svete vere treba nam zidati zlato i srebro i drago kamenje, to jest dobra dela. Jer niti koristi ispravnost života bez prave i prosvećene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje (vere) bez dobrih dela može izvesti pred Gospoda, nego treba imati oboje, da "savršen bude čovek, Božji", a ne da zbog nedostataka (jednog) hramlje naš opšti život. Jer, kao što reče apostol: "Spasava vera koja kroz ljubav dela!"
4. Verujemo, zato, u Oca i Sina i Svetog duha, pevajući Trojicu Božansku, Uzrok i Sazdatelja sveg prouzrokovanog i sazdanog, vidljivog i nevidljivog. (Trojicu, tj., Svetu trojicu) koja je jedne suštine, to jest prirode i u tri Lica, to jest govorimo Ipostasi i Ličnosti, čim nećemo da podrazumevamo obličjem ili razlikom tri Boga ili tri prirode ili suštine, nego ispovedamo jednog Boga i jednu prostu i bestelesnu prirodu i suštinu, a razlikom Lica različitost Ipostasi označavamo; klanjajući se (na taj način) Trojici u Jedinici i Jedinici u Trojici, Jedinici Triipostasnoj i Trojici Jednosuštnoj i jednomoćnoj i sabespočetnoj. Nju jedinu poznajemo večnopostojeću, bespočetnu, nestvorenu, besmrtnu, nepropadljivu, nestradalnu, svesazdateljnu i (sve)držeću i (sve)promisliteljnu.
5. I jednog od Trojice, ne Oca ni Svetog duha, već od Boga Oca rođenog Sina i Boga, Logosa, nadvremeno i od Njega Roditelja nerazdeljivo rođenog, a ne stvorenog, jednosuštnog Roditelju i uvek postojećeg s Njim; Koji je (Logos) dobrotom (Svojom) sve priveo iz nebića u biće, i Koji je u poslednje dane radi našeg spasenja sišao s Nebesa i uselio se u utrobu Deve i sjedinio Se s telom oduševljenim, i dušu razumnu i umnu suštinski primio od te iste Prečiste Deve Marije - Bogorodice. On, od Boga Oca jednosuštni Njemu Bog Logos, zbog premnogog čovekoljublja (Svog) izvoleo je, voljom Oca i Duha (svetog), da spase Svoje stvorenje; sišavši iz Očevog naručja, odakle se nije odvojio, "i ušavši u utrobu Prečiste Deve" i uzevši na Sebe ne ranije začeto telo oduševljeno dušom razumnom i umnom, proiziđe (iz Deve) Bog ovaploćen, rodivši se neizrecivo i sačuvavši nepovređenim devstvo One koja je rodila; ne pretrpevši ni slivanje niti promenu, nego ostade ono što beše a postade ono što ne beše; uzevši na Sebe obličje sluge, istinski a ne priviđenjem, upodobi se nama u svem osim greha.
6. Njega znamo kao savršenog Boga i savršenog Čoveka, ne drugog i drugog, nego jednog i istog pre ovaploćenja i po ovaploćenju, jednu složenu Ipostas; Njega jednog istog u dvema savršenim prirodama i svojstvima, i u dvema prirodnim voljama i dejstvima, oboma sjedinjenim po Ipostasi neizmenljivo. Ispovedamo Njega jednog istog voljom hotećeg i delajućeg Božanska (dela) kao Bog, i Njega jednog istog voljom hotećeg i delajućeg čovečanska (dela) kao čovek. Jer On ne beše podložan prirodnim nuždama nego se po volji (Svojoj) rodio, po volji gladneo, po volji žedneo, po volji bio umoran, po volji se bojao, po volji umro, istinski a ne prividno pretrpeo sva prirodna i besprekorna stradanja čovečanska. I On, Bezgrešan, bi raspet i smrt okusi - i treći dan vaskrse telom ne videći truležnost, i ljudsku suštinu nepovređenu i neosmrćenu - vaskrse - vaznese se - uzdiže se - i uzvevši je na nebesa, sede s desne strane Oca; i opet će doći da sudi živima i mrtvima; kao što se uznese telom Svojim, tako će doći i dati svakom po delu njegovom. Jer veli: "Vaskrsnuće mrtvi i ustaće koji su u grobovima, i oni koji su činili dobro" s pravom verom "otići će u život, večan, a koji su činili zlo - u vaskrsenje suda".
7. Uz to, mi se klanjamo i poštujemo i celivamo svečesnu ikonu čovečanskog ovaploćenja Boga Logosa pomazanog Božanstvom i ostavšeg nepromenjeno, tako da onaj koji je pomazan verom smatra da vidi samog Boga Koji se javio u telu i s ljudima neko vreme poživeo na Zemlji. Klanjamo se i drvetu Časnog krsta i svetim časnim sasudima i božanskim crkvama i svetim mestima. Klanjamo se i čast odajemo ikoni Presvete Bogorodice i ikonama svečesnih Božjih ugodnika, uzdižući oči duše (naše) k prvoobraznom liku i um uznoseći na ono što je neshvatljivo.
8. Ovo je bogoljubivi (moji), dogmat pravoslavnih Otačkih predanja. Sledujući njima, i mi tako verujemo i tako ispovedamo, a sve jeretike i svaku jeres njihovu proklinjemo.
9. Primamo svih sedam Vaseljenskih sabora: prvi, koji je bio u Nikeji, 318 Svetih Otaca; drugi, u Konstantinovom gradu, 150 Svetih Otaca; treći, raniji, u Efesu, 200 Svetih Otaca; četvrti u Halkidonu, 630 Svetih Otaca; peti, opet u Konstantinovom gradu, 164 Svetih Otaca; šesti, opet u Konstantinovom gradu gradu, 170 Svetih Otaca. I još onaj, malo kasnije bivši u Nikejskoj mitropoliji, sedmi Sabor 350 Svetih Otaca, protiv onih koji se odriču časnih ikona i ne izobražavaju ih i ne poklanjaju im se, bezbožno klevećući hrišćane. A primamo i sve Svete sabore koji su se Božjom blagodeti u razna vremena i mesta sabirali radi utvrđivanja pravoslavnog jevanđeljskog učenja, koje prima saborna Crkva. A onih kojih se odrekoše ovi Sveti Oci, odričemo se i mi; i koje prokleše oni, proklinjemo i mi.
10. Jer mnogu jeres u razna vremena i razdoblja đavo izmisli, i mnogi kukolj zlovere kroz sluge njegove jeresenačelnike poseja u vaseljeni radi kvarenja i smućivanja prave vere, koje mi proklinjemo, i s njima one koji izmisliše zle dogmate, i gnušamo se svake nečastive jeresi.
11. Mi, pak, stremimo se, većma, k svakoj pobožnosti kojoj nas uče bogomudre sluge Božje: proroci, apostoli i svetitelji, kao što i sam Gospod Isus Hristos Sin Božji reče, kad od Oca dođe na Zemlju ovaplotivši se i rodi se po drugi put, od prečiste prisno deve, i dogmate domostroja Očevog i Svog izvrši divno, i, zaista, neizrecivo razape se na krstu, i treći dan vaskrse, i po vaskrsenju Svom ostade ovde, na Zemlji, četrdeset dana; i kad htede uzići na nebo ka Ocu, Svom, zapovedi učenicima Svojim, apostolima govoreći: " Idite i naučite sve krajeve krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio!" I opet: "Propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju; ko poveruje i krsti se, spašće se; a ko ne veruje, osudiće se!" Ovo je prava vera: krstiti se u ime Oca i Sina i Svetog duha.
12. I tako, mi koji smo hrišćani, obećali smo: moliti se Bogu, svom, svagda (držeći zapovesti, Njegove i uvek tvoreći volju, Njegovu). Jer je "Vera bez dela mrtva", po reči, Jakovljevoj. Ali, braćo i čeda moja ljubljena, kao što i napred rekoh, oboje treba da sa strahom i trepetom držimo i čuvamo. Držite (stoga) reč Božju i svetu veru Hristovu, i prizivajte čistim srcem presveto Ime Njegovo, i, ne leneći se u svetim molitvama, pripadajte k Njemu ispovedajući grehe, svoje, plačući sa suzama pred Njim i Njemu pevajući i pripevajući u srcima, vašim, svagda, dan i noć, neprestano. Jer Bog, kad Ga ljudi ispovedaju i mole Mu se, sam uverava ljude i duhovno ulazi verom u srca onih koji dobro slušaju nauku, Njegovu. Jer duhovna nauka nije igra, niti reči bezumlja misli ljudskih nego je to propovedana sveta vera Božja na kojoj su osnovani sveti činovi u Hristu Isusu Gospodu našem, o Kom Proroci Svetim duhom Božjim prorekoše, i apostoli naučiše, i mučenici ispovediše, i svi Sveti sačuvaše, i Prepodobni oci besprekorno održaše kao na nedeljivom krajeugaonom Kamenu crkvenom Hristu Koji je Premudrost i Sila Očeva i to sačuvaše, svetoduhovski i silno, i krepko, i čvrsto, i pouzdano - u veri - Koji - Hristos - i do sad mnoge uverava i utvrđuje i svima potvrđuje Svoju veru, božansku. On, Preblagi Čovekoljubac, i do nas dostiže Svojom bogatom milošću ispravljajući naše nedostatke, hoteći kao Pastir, istinit, da nas, "zabludele ovce", sakupi u "nebeski tor" (Svoj). Dosežući do tog "tora" misaonim i duševnim očima (našim), mi Mu se svagda molimo pripadajući Mu u svaki čas, i ispovedajući Mu se, kako On sam daruje iskazati to ili pomisliti i neizrečeno sačuvati. I mi, satvorivši volju, Njegovu, dobićemo od Njega spasenje u ovom veku i u budućem, ako verno sačuvamo zapovesti, Njegove koje nam je sam Gospod zapovedio da držimo i obećao nam za to nebesku nagradu, rekavši: "Zaista vam kažem: Ko održi reč, Moju, neće videti smrti vavek!"
13. Da, čeda moja ljubljena, šta je pouzdanije i pravednije od ove reči koju Hristos sam svedoči i potvrđuje istinom? Šta je bolje od ovog: ne okusiti smrti doveka?! Jer samo to neokušanje smrti - već je daleko od greha - jer je okušanjem greha ukus smrti ušao u sav rod, ljudski - do Hrista. Radi tog, okusi smrt, On, Koji je bezgrešan i besmrtan po Svom prvom rođenju od Oca, nego je okusi radi nas, i postrada, da i mi verom u Njega okusimo besmrtnost, kao što reče Prorok: "Okusite i vidite kako je dobar Gospod!" Veoma je dobar Gospod, i pravedan, i veran, i svim rečima, Svojim, i sva su dela Njegova u veri. Zato, čeda moja bogoljubljena, mi koji Ga ljubimo treba da činimo dela vere u Hristu Isusu Gospodu našem, mi koji smo primili od Njega besmrtnu veru, toliki dar - da ne umremo nikad!
14. Zato, ako ovo sačuvate, bićete blaženi (od Boga u vekove, i blažena biće srca, vaša, i blažene biće duše, vaše, i bićete blaženi) vi koji ste primili veru, Božju i sačuvali je u čistoti. Gledajući na besmrtan dar, Hristov, tvorite, svagda, besmrtna dela u Hristu: veru, čistu i molitvu, čestu, imajući prema Njemu ljubav i nadu, i savest, čistu pred Bogom i ljudima, post i bdenje, na zemlji ležanje, istinu u svem, čistotu telesnu i duševno uzdržanje, čuvajući razum svetog krštenja - prosvećenja Božjeg kojim se odrekosmo Satane i svih dela njegovih. I svagda ljubiti pokajanje i ispovedanje grehova, svojih i plakanje nad njima; umiljenje, smirenje, pravednost, poučenje, ispravljanje života, svog, mržnju na greh; ne opijanje, ne bludničenje, nego, naprotiv, čist život kakav je Božjim očima ugodno gledati.
15. Jer Bog je jedan od početka i u beskonačne vekove. I ovo je prva zapovest rečena onima koji Ga ljube: da svaki od vas "ljubite Gospoda Boga, svog, svim srcem svojim, svim umom svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom". I nek budu reči, ove, koje vam ja danas zapovedam, napisane na srcima, vašim i u dušama, vašim, da se bojite Gospoda Boga Svedržitelja, i u Njemu jedinom da služite sa strahom i trepetom, i Njemu, jedinom uznosite čast i slavu, i Njemu, jedinom, priljubljujte se, i Imenom Njegovim ne kunite se, nego nek je vaša reč po apostolu: da da, i ne ne. I uopšte, nek se nikako ne spominje među vama drugi Bog, osim Onog Koji je stvorio Nebo i Zemlju; ničem "od onog što je na Nebu, gore i što je na Zemlji, dole i što je u vodi, što je pod zemljom, da se ne poklonite niti mu poslužite", osim Gospodu Bogu vašem, u Kog se krstiste i poverovaste, i odrekoste se tajnog srama, i postadoste zajedničari dobre vere, Njegove i saučesnici besmrtnosti, Njegove. Njega jedinog neodstupno se držite jer je "pred očima Njegovim sve otkriveno", kao što reče apostol, i "jer je Bog naš oganj koji spaljuje"; i "uzvraća za grehe očeva na deci do trećeg i četvrtog kolena, onima koji Ga ne ljube i ne tvore volju Njegovu, a čini milost na hiljade i desetine hiljada onima koji Ga ljube i drže zapovesti Njegove". Jer je on "Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog Veliki i Silni i Strašni".
Da "držite zapovesti Njegove, i da izvršujete pred očima Njegovim sve reči koje vam zapovedih", "da bude dobro vama i sinovima, vašim posle vas, i živi budete doveka, ako činite dobro i ugodno pred Gospodom Bogom vašim", Kom (nek je) slava i bespočetnost u beskonačne vekove, amin.

Priredio: B. M.

oOo