Sveti-Vasilije-Veliki Slavi se 14. januara.
Sveti Vasilije Veliki, bio je arhiepiskop ćesarije (kesarije) Kapadokijske.
Ovaj, zaista, velik i nadaleko i mnogo poštovan svetitelj naše Crkve, rođen je u vreme cara Konstantina oko 329 (dakle, nešto pre sredine IV veka). Još dok nije bio kršten, učio je dugih i napornih petnaest godina u Atini filozofiju, govorništvo, astronomiju i mnoge druge nauke tog vremena, pa je bio veoma učen. Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov i Julijan, kasnije car odstupnik.
U kasnijim, zrelijim danima, Vasilije se krstio u reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom.
Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu deset godina, a završio svoj zemaljski prolazni život napunivši pedeset godina starosti.
Živeo je kao velik pobornik vere, moralne čistote i revnosti, verske, velik bogoslovski um, velik strojitelj i stub Crkve Božje - pa se, prema tom, Vasilije punozaslužno naziva Velikim. U crkvenoj službi, naziva se "pčelom crkve Hristove", koja nosi med vernima i žaokom, svojom, bode jeretike-bezbožnike.
Sačuvana su mnogobrojna dela ovog umnog Oca Crkve: bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska, pa je i jedna služba nazvana po njegovom imenu. Ova služba, služi se deset puta u godini i to: uoči Božića, 1. januara, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Mirno se upokojio u Gospodu sveti Vasilije 1. januara 379. godine i preselio u carstvo Hristovo.

Molitva svetom Vasiliju Velikom,
arhiepiskopu Kesarije Kapadokijske


O, sveti oče Vasilije, odakle da počnemo da hvalimo Tvoju veličinu i Tvoje podvige kojima si se upodobio, Pastirenačelniče u Hristu. Da li po visini i dubini Bogoslovskog uma koji si stekao, da li po uzdržanju i podvizima kojima si prevazilazio mnoge, da li po velikoj brizi za Crkvu koju si tako neustrašivo branio, da li po neizmernoj ljubavi prema Bogu i bližnjima kojom si izobilovao, neizmerno? Jer u tvom, ne tako dugom, zemnom životu, sve je, Svetitelju, bilo savršeno. Baš onako kako je to i Gospod rekao: "Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski!" I ti si, sveti Vasilije, sve te talente koje ti je Gospod podario, umnožio na stotine puta pokazujući primerom, svojim, da čovek može da se uzdigne u Nebeske visine, Božjom pomoći. Zato te je Gospod i nagradio vencem neuvenljivim i ovenčao slavom neiskazanom u beskrajnom Carstvu Nebeskom.
I mi koji smo još na moru života, verujemo da ti ni sad, sveti Vasilije, ne prestaješ da se moliš za sve nas, i da tvoja briga za Crkvu Hristovu neće prestati sve do svetlog i predskazanog Dana Gospoda Isusa Hrista, kako si ti u jednoj svojoj molitvi rekao, koju čitamo svakog dana. Pa zato, ako u nama ima bar jedno zrno Božanskog, bar jedna trunka dobrote, ako sve Božje nije zgaslo u nama, pomozi nam, sveti i veliki oče Vasilije, da se ta iskra večnog razgori i razbukti u nama, da se to seme oplodi, da se obnovimo kao zlato u ognju, da se iz starog, zemnog i smrtnog čoveka, rodi Nebeski i besmrtan. I ne daj, svojim molitvama, ako krenemo ka Gospodu, da zastanemo, da se ulenjimo, da posustanemo, da posumnjamo, da se vratimo kao svinja u svoje blato - već da se neprestano trudimo za svoje spasenje! A pomozi nam da u ovim smutnim vremenima sačuvamo Veru Hristovu u čistoti koju si nam i ti predao, i u kojoj si tako silno revnovao. Jer sad nam je, možda, najpotrebnije da imamo trezven um i čisto srce da bismo ostali u Istini koja je Sam Gospod Isus Hristos.
O, Nebojavljeni borče Hristov, o zlatna usta Gospodnja, zaštito naša i nado naša, veliki jerarše Božji, Vasilije, ne odbaci ove naše molbe koje Ti s nečistih usana izgovaramo, već ih primi kao blagoprijatne i spasi nas svojim molitvama Vaskrslome Gospodu, kako bismo se i mi udostojili one beskrajne sladosti kojom se naslađujete svi vi koji ste ugodili Bogu svojim savršenim životom, borbom i bogougodnim vladanjem. I da i mi, spaseni, sa svima vama, i sa svim silama Nebeskim, zapevamo neprestanu hvalu Trojičnom Bogu, Ocu i Sinu i Svetom Duhu, i sad, i uvek, i u vekove vekova. Amin.

oOo

Narod Vasilijevdan još zove Vasilica, a tako se zovu i pogačice od pšeničnog brašna koje se mese za njegov praznik.

oOo

Na kraju ovog prigodnog teksta, povodom Slave Svetog Vasilija Velikog, još, nešto, kao dodatak srpskim slavama, o tom šta se među Srbima slavi i kako...
Ovde bih želeo da skrenem pažnju na neke zablude i na još neke stvari koje se praktikuju kod nas, a nisu primerene svetkovanju dana posvećenih zaštitnicima naših porodica.
Šta reći na početku ovog, donekle, neuobičajenog pristupa temi, a važna je, i te kako? Zaključićete i sami...
Za početak treba znati da slavljenje slave u našem narodu NE potiče iz nekadašnje paganske prošlosti Slovena, kako neuki misle, pišu ili govore i prave se "pametni". Često se može čuti "priča" kako su Srbi samo zamenili paganske idole hrišćanskim svecima (!). Tako je, navodno, sveti Ilija poistovećen s nekim slovenskim paganskim božanstvom koje se odlikuje bacanjem gromova (!). Ovakve "tvrdnje" iznose ljudi koji nisu dovoljno upućeni u sve ovo, ili oni ljudi koji bi želeli da oslabe našu Crkvu i u narodu pobude sumnju u jedinog istinitog Boga i njegove svetitelje.
Treba znati i to da svetitelji - sveci - koje poštujemo - nisu nikakve mitske ličnosti niti su nestvarni likovi iz nekih fantastičnih priča ili bajki ili legendi koje nemaju veze s istinom. Ne, pobogu, sveci-svetitelji su stvarne ličnosti koje su nekad boravile na Zemlji (bilo ih je u svim vremenima; od prvih godina hrišćanstva, pa do danas!; a biće ih i ubuduće!). Svoj život su posvetili Bogu, molitvi, služenju i pomaganju svima. Često su to bili monasi, sveštenici, ali i drugi ljudi koji su usmerili svoj život Božjim putem i Božjom promisli. Činili su istinska čuda, često su stradali za Hristovu veru. Pošto bi njihovi zemaljski životi bili završeni, to jest, pošto bi se upokojili u Gospodu, njihova tela nisu trulila niti su se raspadala. Danas širom pravoslavne veseljene postoji mnogo manastira u kojima se nalaze mošti - posmrtni ostaci - tih svetaca. Čitave su i neraspadnute, a iz njih teče mirišljavo ulje ("miro") čiji se miris ne može uporediti s nečim ovozemaljskim. Kraj njih se dešavaju razna čudesna isceljenja bolesnih i druga čuda. Ovo nije samo prazna priča nego prava istina koju i vi možete lako proveriti. Idite do najbližeg manastira, vidite, osetite, iskusite. Hrišćanstvo nije samo teorija, nego način života, praksa u kojoj smo svi prizvani da učestvujemo, braćo, moja, po Hristu.
Sveci su i sad živi u Carstvu Nebeskom, mole Gospoda za nas i čekaju da se i mi njima obratimo s dužnom i predanom verom i ljubavlju u srcu. Ako im se tako obratimo, svaka naša molitva će biti uslišena, prihvaćena, ispunjena. Bitno je, takođe, znati da oni nisu nikakvi "mađioničari" ili "čudotvorci" sami po sebi, nego da su Božji ugodnici koji su silom Božjom činili, čine i činiće čuda i u budućnosti. Svako dobro koje su učinili, od Gospoda je.
Eto kog proslavljamo na našim slavama - našeg sveca. Činimo li to dostojno?
Nije li greh omrsiti se na nekoj slavi koja pada u vreme posta?! Zar je lepo napiti se, prejesti se na taj dan?! Braćo Srbi, Slava ne treba da bude povod da se svi skupimo i pijančimo do besvesti! Ako slavu "obeležavamo" na ovaj način, takmičeći se ko će više da potroši i pokaže se, tim, samo, nanosimo uvredu našem Svetitelju.
Gospodu Bogu, našem svetitelju zaštitniku i drugim svecima, treba da se molimo svakog dana, a naročito nedeljom, postom, o praznicima i na dan naše slatke slave. Srce nam tad peva! Slavu treba proslaviti molitveno, sećajući se dela koja je učinio naš svetitelj i verujući da će ih ponovo učiniti u slavu Boga ali i zbog nas. Ovaj svečan dan bi trebalo dostojanstveno da proslavimo tako što bismo s porodicom u svom parohijskom hramu prisustvovali svečanoj prazničnoj liturgiji na kojoj bismo se uz prethodnu pripremu i pričestili. Taj dan neka protekne u druženju s našim srodnicima i prijateljima, susedima i poznanicima, ali u centru slavlja treba da bude Gospod Bog, zatim naš svetac, a ne pečenica i "stomaklija".
I, na kraju, pomenuću, još, jednu stvar koju sam primetio, a koja nije kako, baš, treba. Naime, u nekim našim porodicama, slava je najveći praznik u godini, a svetac zaštitnik najpoštovanija ličnost. Naravno da ne treba da bude tako. Najveći praznik za sve hrišćane je, svakako, Vaskrs, a Gospod Isus Hristos najpoštovanija bogočovečanska ličnost. Pošto je i naš svetac zaštitnik čitav svoj život posvetio Isusu Hristu, sigurno mu nije drago kad neko njega stavlja ispred Gospoda Isusa Hrista.
Srećna Slava, domaćine!

Pripremio: B. M.

oOo