U grčkoj mitologiji, harpije su čudovišta sa likom žene i telom ptice grabljivice, velikih krila i oštrih kandži. Prema Hesoidu, harpije su bile dve sestre: Ela, što znači "goropadna" i Okipeta, "brzopleta", ćerke Taumanta i Elektre. Priča se da su imale predivnu kosu i da su bile veoma vične letenju. Vergilije ih pominje u Enejidi, navodeći ime i treće sestre, Kelene, što bi značilo "tamna". U Odiseji se harpije pojavljuju u svom prvobitnom značenju, kao vetrovi koji donose morsku buru i oluje, tokom kojih otimaju brodolomnike. Reč "harpija", zapravo potiče od grčke reči arpazo, što znači "otimam". Ali legenda po kojoj se najviše pamte je ona o kralju Fineju, kome su ukrale hranu sa trpeze, prolivajući svoj odvratni izmet na ostatke koje nisu mogle da uzmu, kako bi sprečile druge da ih pojedu. Konačno, Ariosto u XvI veku govori o sedam harpija umesto tri, kao sibolima ya sedam smrtnih grehova. Ova čudovišta su uvek bila neprijatna.
Harpije su dospele i do nas ušavši u svakodnevni rečnik kao sinonim za osorne i zlobne žene.