Car Uroš je nasledio od svoga oca veliku i prostranu državu; ali, ona je bila sastavljena iz raznorodnih elemenata, i pojedine oblasti u njoj niso još bile čvrsto vezane za srpsku državu i njeno državno središte. U mnogim oblastima, koje je Dušan bio osvojio, bio je u znatnoj većini stran etnički elemenat, u njima su vladali druga kultura, drugi način života, drugi pogledi i druge prilike. Održati u zajednici i u jedinstvu sve raznorodne elemente, koji su sačinjavali srpsku državu u onaj mah, kada je car Uroš, posle iznenadne smrti svoga oca, primio je vlast, bio je mučan zadatak, koji bi teško izvršio i čovek većih sposobnosti i veće energije no što je to bio Uroš.
Uroš je bio meke i bolećive prirode, neodlučan i povodljiv, a bio je, kad je primio teško breme državne uprave, neiskusan i mlad: bilo mu je tek dvadeset i nekoliko godina. I drugi, mnogo jači, ne bi se tu znao snaći i nebi izdržao teret rada i odgovornosti. Moglo je odmah biti jasno da će prilike biti jače od novoga vladaoca i da će ga one skrhati. Kada se zna kakav je bio Uroš i kakve su bile prilike u kojima se on našao, mora se priznati da nije čudo što se njegova država raspala, više je čudo što se ona, pod ovako slabom vlašću, i desetak godina još mogla održati.
Slabost i meka priroda Uroševa dali su maha ambicioznim ljudima i separatističkim težnjama pojedinih oblasti da počnu rad na podvajanju i ocepljenju od države. Desetak godina još se sve kojekako održavalo u jedinstvu i zajednici, mada se za to vreme već osećalo da nema čvrste ruke i volje, koja vlada državom. I za to vreme već je svaki počinjao da radi šta hoće, autoritet vlasti i vladaoca pao je bio sasvim, i svaki energičan čovek na položaju mogao je nekažnjeno raditi protiv države i protiv državnih interesa. A kada je, posle deset godina odkada je Uroš primio vladu, rasulo savim uzelo maha, razvijale su se stvari veoma brzo. U toku od nekoliko godina država se raspala sasvim.
Prvo su se počele odvajati pokrajine na jugu, koje su bile, i geografski i politički i kulturno, najviše udaljene od prvobitnog jezgra nemanjićke države. Ali, proces raspadanja nije se zaustavio na starim granicama. On je uskoro zahvatio i one zemlje iz kojih je počeo državni život.
Tako se u toku od nekoliko godina Dušanova država sasvim raspala u mnogo manjih država i samostalnih oblasti, koje nisu više priznavale središnu vlast. Uroša su normalno priznavali za cara još samo neki velikaši u zemljama severno od Šare; ali, prave vlasti on nije ni tu više imao, a umro je napušten i zaboravljen.

Napisao:
Dr Stanoje Stanojević