VLADIKA PETAR I (1784. - 1830.)

Prilike u Crnoj Gori za sve vreme vladavine vladike Petra I bile su neobično teške, a on sam nije bio dovoljno energičan da utiče na njih i da upravlja njima. U zemlji su vladali nesloga i razdor koji je prelazio u narhiju.
Uskoro posle Petrovog dolaska na upravu Turci su udarili na Crnu Goru savladali nesložne Crnogorce prodrli u zemlju i spasili manastir na Cetinju. U ratu Austrije i Rusije protiv Turske Crna Gora je takodje učestvovala a Crnogorci su odbili sa uspehom nekoliko puta turske napade.
Za vreme Napoleonovih ratova Crnogorci su kao saveznici francuskih neprijatelja zauzeli Boku Kotorsku ali su je morali ustupiti Austriji. Zbog tih stalnih ratova Crna Gora je ekonomski bila sasvim iscrpljena. Uz to su plemenski razdori slabili zemlju, a sem toga pitanje vlasti još uvek nije bilo potpuno rešeno. Stoga je postojao jak antagonizam izmedju izmedju vladika, koji su sebi sve više prisvajali i svetovnu vlast i guberndura, koji su hteli da svoj položaj održe utvrde i prošire. Petar I, posle ogorčene borbe koja je počela još za njihovih predhodnika uspeo je da znatno pokoleba gubernadursku vlast i da utvrdi vlast vladika u državi i u svetovnim stvarima.
Petar I je razvio živ rad i u drugim pravcima. On je uopšte radio na tome da Crnu Goru izvede iz srednjovekovnog patriarhalnog stanja i da u njoj zavede uredjenje modernih država. Pre svega, on se trudio da ustanovi u zemlji pravosudje i administraciju. Zbog toga je na Narodnoj skupštini donesen Zakonik. Zatim se trudio da podigne prosvetu u zemlji a zaveo je i porez kojeg dotle nije bilo. Ali sve te reforme zavodjene su sporo i teško i narod im se opirao često sa oružjem u ruci. Rad na podizanju društva na ovako niskom stupnju kulture bio je neobično težak, a Petar je pod pritiskom teškog zadatka mnogo patio i često je razočaran dolazio do očajanja.
Petar I bio je dobar i iskren patriot, pošten čovek i pravi hrišćanin, ali u onoj sredini nije mogao učiniti ni blizu onoga koliko je želeo i on je bez vlasti i autoriteta uvek morao moliti tamo gde se samo naredbama eventualno moglo nešto postićiu. Kao čovek i sveštenik, Petar je bio duboko poštovan od svih ali kao vladaoca niko ga nije slušao.