VLADIKA PETAR II (1830. - 1831.)

Petar II, najveći pesnik naš, spada i među najvažnije vladaoce u našoj istoriji. Mada je došao veoma mlad na upravu on je odmah uhvatio čvrstu vlast i od prvoga dana osetilo se u Crnoj Gori da je na vladu došao čovek koji zna šta hoće i koji ima i volje i snage da to što hoće i izvede.
Stasit i lep, plemenita srca i osećajne duše Petar je bio čovek bistar i dubokog uma. Mnogim putovanjima, on je znatno proširio svoje znanje a svoju filosofiju života formirao je pod uticajem pozitivnih nauka. Mada je bio pesnik, mada mu je sentimentalan nacionalizam ponekad mutio bistar pogled na prilike, on je bio realan političar.
Odmah po dolasku na presto Petar je svršio pitanje gubernadurstva. Gubernadur Vukeša Radonić mislio je da će posle smrti Petra I uspeti da suzbije mladog i neiskusnog njegovog naslednika. Ali on se prevario u računu. Petar II pustio ga je da udje u pregovore sa austijskim vlastima pa ga je onda optužio te da on bude, zbog toga osudjen na smrt a gubernadurstvo ukinuto.Time je bilo definitivno skinuto sa dnevnog reda i jedno od najvažnijh unutrašnjih pitanja u Crnoj Gori koje je izazivalo stalne sukobe i trzavice i kočilo napredak i državnom i narodnom razvitku. U doba kada je Petar II došao na vladu u celoj Turskoj vladalo je silno vrenje i na sve strane vodjene su borbe protiv centralne vlasti, tako da je moglo izgledati da je Turska neposredno pred raspadanjem i propašću. U nadi da će se to i dogoditi i Petar se umešao u te borbe. Ali Turska je bila još uvek jača no što su to svi pretpostavljali i pogrešna politička kombinacija Petra II svršila se potpunim neuspehom.
Uz pitanje spoljne politike Petar se intenzivno bavio i pitanjem unutrašnjeg uredjenja. On je obrazovao sud zatim uveo naplaćivanje poreza, podigao je prvu skolu u Crnoj Gori i osnovao štampariju. Po savetu ruske vlade Petar je pokušao da utvrdi trajan mir sa Turskom na granici ali to se nije moglo izvesti i četovanje i bojevi na turskoj granici su i dalje nastavljeni.
No Petar je imao i u samoj zemlji velikih teškoća i neprilika. Njegovi neprijatelji optuživali su ga da se više brine za književnost za lov i za karte nego za državu i uspeli su toliko da je čak i ruska vlada počela pokazivati znake neraspoloženja prema njemu. Ipak je on uspeo da razbije sve te optužbe i ruska vlada na njegovu predstavku znatno je povisila godišnju pomoć Crnoj Gori. Sa tom pomoći mogao je Petar onda uraditi dosta na podizanju kulture u zemlji.
Kako je Petar II bio iskren i ubedjen patriot vidi se ne samo po njegovim književnim delima već i po njegovom radu osobito 1848. godine kada je on kao i mnogi rodoljubi mislio da je došao čas ujedinjenja. Onda je Petar II rasturao po Dalmaciji proglase u kojima je pozivao narod na borbu za ujedinjenje.
Lepe nade iz 1848. nisu se ostvarile. Poslednje dane njegovog života zagorčala je i velika briga zbog portine ozbiljne namere i spreme da napadne Crnu Goru. Slomljen dušom i telom Petar je umro razočaran pun crnih slutnji za budućnost.