Naslednik vladike Danila, vladika Sava nije imao osobina potrebnih čoveku koji treba da upravlja narodom u prilikama kakve su onda bile u Crnoj Gori. Vladika Sava je bio bistar i dosta načitan , tačan i savestan ali suviše mek, tih i povučen i potpuno nesposoban za makakav organizatorski rad. Zbog toga je Sava mada je nastavio politiku vladike Danila ostao bez ugleda i autoritetea. Ipak mora se priznati da je i za njegove vlade učinjen korak u napred u pravcu emancipacije Crne Gore od Turaka.
Miran i skroman čak i plašljiv Sava nije voleo da ulazi u avanture i da zbog nesigurnog dobitka dovodi u pitanje i meće na kocku ono što je imao. Zbog toga je on izbegavao sukobe i rešen da ne dovodi svoj narod u nezgodan položaj težio je da održava dobre odnose i sa Turskom i sa Mletačkom republikom. Ali Sava je u duši bio iskreno predan Rusiji i otuda se najviše nadao pomoći. Narod je medjutim, osećao da u onako teškim prilikama ne može zemljom upravljati tako mek i slab čovek kakav je bio vladika Sava. Stoga je tražio da Sava uzme sebi pomoćnika. Sava je onda uzeo ili upravo morao da uzme sebi za pomoćnika svog rodjaka, energičnog i ambicioznog Vasilija koji je ubrzo uzeo svu vlast u zemlji u svoje ruke. Sava je posle toga otišao u manastir i živeo je tamo povučeno, bez uticaja na državne poslove.
Posle smrti vladike Vasilija ( 1766.) počeo je medjutim Sava opet voditi narodne i državne poslove. Ali uskoro ga je ponovo potisnuo u manastir i odstranio ga od uprave Šćepan mali. Posle smrti Šćepana Malog, Sava je i po treći put primio upravu i zadržao je ovoga puta sve do svoje smrti.