Devedesetogodišnji Britanac Alek Alder kaže, za sebe, da je, verovatno, najsrećniji čovek na planeti - jer je, najmanje 14 puta - izbegao sigurnu smrt!
"Kad se setim gde sam sve mogao da poginem, zaista mi nije jasno kako sam dočekao duboku starost" - kaže Alder.
Prvi susret sa smrću, imao je kao osmogodišnjak kad je pao s drveta, s visine od 5 metara...
Tri godine kasnije, 1929, dok je vozio bicikl, udario ga je jedan od nekoliko automobila koliko ih je bilo u njegovom rodnom mestu, Straudu, u Glosterširu.
"Niko tad nije obraćao pažnju na automobile, ali sam ja imao nesreću da naletim na jedan. Odleteo sam u vazduh i završio na haubi. Na sreću, vozač je bio lekar koji mi je odmah ukazao pomoć i spasio mi život" - priča Alek.
Početkom Drugog svetskog rata, 1939, dopušteno mu je da zbog ženidbe ode na front 5 dana kasnije, a u međuvremenu su svi pripadnici njegovog voda poslati u Denkerk.
"Svi moji drugovi su izginuli. Trebalo je da budem s njima" - s tugom se seća Alek...
Naredne godine je preživeo dva bombardovanja, prvi put dok je stražario na aerodromu.
Na vojnoj vežbi, u Jorkširu 1942, preko noge mu je prešao tenk, a zatim se motor zagušio i grdosija je stala pre nego što mu je smrskala glavu i grudi! Prošao je bez ikakvih povreda, jer mu je noga utonula u duboko blato!
"Još samo malo, sasvim malo... i prešao bi preko mene! Mislim da je to bila božja volja!"...
Krajem iste godine, dok je spavao u rođakovoj kuć,i u Devonu, na kuću je pao avion britanske vojske koji je srušen u vazdušnoj bici s nemačkim bombarderima.
"Spavao sam na drugom spratu, a avion je prošao na metar od moje glave! Krov je pao na mene, ali sam prošao bez ijedne povrede" - kaže Alder...
Posle tog je bio jedan od nekolicine preživelih vojnika - kad je nemačka podmornica 1943. potopila brod kojim su se prevozili...
Krajem 1944. je prekomandovan u Burmu, gde je zbog slomljene noge propustio najkrvavije borbe.
Njegovi susreti sa smrću obuhvataju još jednu saobraćajnu nesreću, 1977, i dve koje je za dlaku izbegao, 1947. i 1994, kao i preživljavanje užasne oluje 1945, kad je mogao da se udavi.
Alek, koji se okrenuo veri pošto se oporavio od loma noge, veruje da mu je svaki put Bog spasio život.
I jest, Bog te čuvao!

oOo