* Interpretacije snova
* Činjenica je da volimo da tumačimo snove i da im na taj način dajemo značenje
* Tumačenje snova nije tako jednostavno

Mnogi noću s oduševljenjem sanjaju verujući da njihovi snovi traju satima, iako je, većina njih, od, najviše, tek nekoliko minuta. Isto je tako mnogo onih koji veliki značaj pridaju svojim noćnim vizijama.
U stvari, u najnovijoj studiji, objavljenoj u američkom naučnom časopisu „Journal of Personality and social Psychology” - navodi se da ogromna većina ljudi u tri veoma različite zemlje (Indija, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države) veruje da njihovi snovi otkrivaju značajne i sadržajne skrivene istine.
Na osnovu ove studije, 74 odsto Indijaca, 65 odsto Južnokorejaca i 56 odsto Amerikanaca ima staromodna frojdovska shvatanja o snovima kao o portalima za ulazak u podsvest.
Međutim, posle višegodišnjih proučavanja i istraživanja mozga koja su pokazala da je većina naših svakodnevnih saznanja posledica složenih, ali primetnih međusobnih odnosa između proteina i neurona i drugih većinom nekontrolisanih ćelijskih aktivnosti, kako inače racionalne osobe mogu ozbiljno da shvataju snove? Na kraju krajeva, moždana aktivnost jeste tajanstvena – svojim većim delom – ali je u velikoj meri predvidiva.
Autori pomenute studije, psiholozi Keri Morvedž, s univerziteta "Karnegi Melon" i Majkl Norton, s "Harvarda", ponudili su nekoliko teorija. Na osnovu jedne, u snovima se često javljaju poznati ljudi i mesta, što znači da nismo voljni potpuno da ih odbacimo. S obzirom na to da ne možemo da povežemo sadržaj snova s njihovim spoljašnjim izvorom – jer izgleda da se taj sadržaj spontano pojavljuje iznutra – ne možemo ni da ga objasnimo onako kako objašnjavamo slučajne misli koje sa javljaju u toku sati koji prethode buđenju.
Ako vam se desi da sedite i razmišljate o bombi koja je eksplodirala u vašoj kancelariji, možda ćete pomisliti: to je zbog sinoćnjeg filma. Međutim, tumačenje snova nije tako jednostavno.
Pomislićemo da je film možda podstakao snove ili da predosećamo nekakav napad. Činjenica je da volimo da tumačimo snove i da im na taj način dajemo značenje.
Ljudi su, u pitanju snova iracionalni, kao i kod mnogih drugih stvari. Donosimo glupe zaključke na osnovu besmislenih informacija, recimo, u slučaju rasne pristrasnosti, pogrešnog shvatanja statističkih podataka ili – snova.
Da bi ilustrovali našu kolektivnu ludost, Morvedž i Norton navode jednu od najpoznatijih modernih studija, rad psihologa Amosa Tverskog i Danijela Kanemana, objavljen 1974. u časopisu „Sajens”.
U svojoj raspravi dvojica naučnika razmatraju eksperiment u kom se od subjekata tražilo da odrede procenat afričkih zemalja zastupljenih u UN. Pre nego što su išta odgovorili, pred njihovim očima istraživač je okrenuo točak sreće koji se zaustavio na nekom broju između 0 i 100. Ispitanici su bili skloni da odaberu broj koji nije daleko od onog na točku, iako on nije imao nikakve veze s afričkim zemljama!
Tokom decenija koje su usledile, sprovedeno je bezbroj eksperimenata koji su potvrdili da većina nas pravi takozvanu uporišnu grešku, odnosno donosi odluke u velikoj meri na osnovu nesrodnih informacija - kao što je bio slučaj s brojem koji se pojavio na točku. Ovim mogu da se objasne naši glupi izbori zasnovani na istim takvim informacijama, ali i razlog zbog koga toliko značenja i značaja pridajemo našim snovima.
Ipak, pomenute odluke nisu nužno loše. Ovo potvrđuju konačna otkrića studije: kad sanjamo da se dobre stvari događaju našim prijateljima, veća je verovatnoća da ćemo reći da snovi imaju smisao nego kad je situacija obratna – kad imamo snove o lošim stvarima povezanim s našim prijateljima.
Slično ovom, veći značaj pridajemo snovima u kojima su naši neprijatelji kažnjeni, a manji onima u kojima naši neprijatelji izlaze kao pobednici...
Ukratko, naša tumačenja snova, mnogo su manje donkihotovska potraga za skrivenom istinom - nego ono što, stvarno, jesu – postojani kvalitet ljudi koji se ogleda u optimističkom načinu razmišljanja.

oOo