Drevni narodi obožavali su Sunce jer su smatrali da je ono simbol plodnosti i života, snage, vlasti i stvaralacke snage.
Cesto su u njegovu cast održavani obredi a ono je smatrano bogom, pa cak i vrhovnim božanstvom. Kod starih Egipcana obožavanje Sunca predstavljalo je osnovu verskih obreda, a božanska zvezda, koju je predstavljao bog Ra, imala je razlicita oblicja povezana sa drevnim astronomskim shatanjima. Izlazak i zalazak Sunca smatrani su putovanjem: na osnovu ucenja egipatskih sveštenika, Sunce se nocu ukrcavalo na brod od papirusa i silazilo u podzemni svet, a sledeceg jutra se vracalo na nebo. Nocni sati uporedivani su sa boravkom mrtvih na drugom svetu, a zora sa njihovim budenjem u novi život. Asteci, drevni narod iz Srednje Amerike, verovali su da sunce svako vece umire, a ujutru se rada kako bi nastavilo svoju vecitu borbu protiv Meseca i zvezda i oteralo ih s neba.