BADNJI DAN-BADNJE VEČE

Dan uoči Božića naziva se Badnji dan, a veče koje sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te večeri BDENIŠE, ne spava, no se sa nestrpljenjem očekuje najsvečaniji momenat u istoriji roda ljudskog - Rođenje Bogodeteta Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim obredom unosimo u domove svoje, zove BADNJAK.

Badnjak, (mlad cerić, hrastić ili grana cerića ili hrasta), simbolički predstavlja Spasitelja našeg - Gospoda Isusa Hrista, koji je u naponu svoje snage, silom svoga Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini, prema Bogu najvećem dobru, omogućivši mu spasenje od greha, od zla i večne smrti - smrti duhovne. I mlad cerić ili hrastić, silinom svojom razbuktava plamen na ognjištu, a jarkim plamenom svojim osvetljava sve uglove domova naših.

U našem narodu razvio se čitav kult vezan kako za Badnjak, tako i za Badnje veče. Tamo gde je to u današnjim uslovima izvodljivo, i na selu, ali i u gradu, na Badnji dan izjutra rano, domaćin kuće ili neko od muških ukućana, odlazi u šumu, u gaj, u zabran, sa sekirom u ruci za Badnjak. Kada nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak, prav i granat i dovoljno velik da ga može na ramenu nositi do kuće, obred sečenja Badnjaka započinje krsnim znakom, U ime Oca i Sina i Svetoga Duha i izgovori kratku molitvu: " Pomozi Bože i Badnjače sveti!" Zatim sekirom iz tri zamaha, u ime Svete Trojice, preseče cerić ili hrastić tako da on padne na tlo prema istoku, odakle Gospod naš dolazi. Treba, dakle voditi računa da stablo cerića ili hrastića ne bude previše debelo, kako bi se moglo preseći iz tri zamaha. Badnjačar potom pronađe grančicu drena, odseče je i kaže: "Na zdravlje nam bilo!" Grančicu drena uveže za stablo Badnjaka, podigne Badnjak na rame i pođe kući pevajući Božićni tropar, glas 4. "Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš..."

Do večeri Badnjak stoji uspravljen pred kućom, a kada padne Badnje veče, badnjačar uzima Badnjak, stavlja ga na desno rame i svečano unosi u kuću pozdravljajući domaćicu i sve ukućane: "Dobro veče i srećno vam Badnje veče!" Svi iz kuće odgovaraju: "Bog ti dobro dao i sreće imao!" Domaćica nakon otpozdrava iz sita posipa Badnjak sa žitom, premazuje medom i preliva vinom, celiva Badnjak temo gde je preliven, a zatim i badnjačara u obraz, koji izgovara: "Mir Božiji, Hristos se rodi!" Domaćica odgovara: "Vaistinu se Hristos rodi!" Ljubljenje Badnjaka i badnjačara i mirboženje ponavlja se sa svim ukućanima.

Domaćin kuće uzima kadionicu stane pred ikonu domaće slave, ispred koje gori kandilo, okadi je, a zatim sva odeljenja u kući da sve zamiriše na tamjan i sa domaćicom u sva odeljenja rasprostre slamu po podu i zvečeći novac, a u gostinskoj sobi i po tri oraha u svakom uglu. Badnjačar potom nalaže Badnjak na vatru da pregori i svi ukućani pristupaju Badnjačkoj večeri, koja je obilna, ali strogo posna i jede se sa poda po kojem je prostrta slama, a ne sa stola. Badnjački kolač se ne seče nožem, već se lomi rukama, a kolač je obična pogača bez kvasca i ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ostavlja na onom mestu na kome se večeralo. Na Badnje veče, prvog i drugog dana Božića, sofra se ne podiže, niti se iz kuće đubre izbacuje, ali od ovog pravila se mnogo odstupilo, naročito u gradovima, gde se Badnjačka večera jede sa stola, ispod kojeg je zavežljaj slame sa drenovom grančicom. Pre nego se počne sa večerom, domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi sve prisutne i trpezu, otpeva tropar Roždestva, pročita Oče naš i razlomi kolač i podeli svim ukućanima za trpezom.

POLOŽAJNIK, je prva osoba koja ujutru, na Božićno jutro, uđe u naš dom. On, po verovanju donosi sreću u naš dom i poželjno je da Položajnik bude dete, koje ima čisto, bezazleno srce, ispunjeno ljubavlju, no ne može uvek biti tako i Položajnik često biva i odrastao čovek, rođak, komšija, namernik itd. Čim uđe u dom, važno je da kroči desnom nogom preko praga, Položajnik pozdravi ukućane sa : "Hristos se rodi" i "Srećan vam Božić", uzima od domaćice grančicu pregorelog Badnjaka i prilazi vatri u koju ubacuje metalni novčić i počinje da džara grančicom po vatri blagosiljajući:

"Koliko varnica, toliko sreće u domu,

koliko varnica, toliko parica,

koliko varnica, toliko jaganjaca u toru,

koliko varnica, toliko napretka u u dobru,

a najviše zdravlja i veselja, daj Bože!"

U našem narodu ima mnogo običaja u vezi sa Položajnikom i Badnjakom, ali ovo ovde napisano je zajedničko, najvažnije i prisutno je u celom našem narodu.

SREĆAN BOŽIĆ! MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI - VAISTINU SE RODI!