(kucni red za banjsko lecenje 23.jun 1880 godine)
Čistoća je najveće zdravlje za zivot čoveka.
Posto nastupaju skorije topliji dani i da nebi bilo isparenja od koje kakvog djubretasto kuzi vazduh kog nam gradjani mnogo iza svojih ducana i kuca drze. To naredjujem:
Ovo u koliko se koga tice neka mu sluzi k znanju, ako ko protivno ovu neredbu ucini, bice prema kriv. Zakonu i clanu 329. kaznjen.
U odrzavanju reda u kupatilima, kako bi se izbegle nepotrebne guzve, ondasnje policizke vlasti izdale su naredbu, u kojoj se , izmedju ostalog navodi:
„Svaki bolesnik koji dodje u cilju da radi lecenja upotrebi kupanje u ovoj mineralnoj vodi duzan je prijaviti se lekaru Sreskom, a koji stanuje na gornjem broju drzavne kuce za goste u sobama pod brojem 1 i 2 i pokazati mu tacno svoju bolest,kao i sve ostalo sto je ovome potrebnoda ga uvede u spisak posetilaca i da izda nastanjivanje bolesnika kako mu se i u kom redu valja predavati amamdziji na cuvanje te da on zna kada je kome red da se kupa, kako se tome nebi poredjalo nesporazumljenje i svadja izmedju bolesnika samih i izmedju ovih i amamdzija.Kada bolesnik svrsi kupanje duzan je da se opet prijavi lekaru, te da se ovaj uveri o dejstvu koje je bolesnik imao od upotrebe kupanja.
Svaki ovako prijavljeni bolesnik ima lekaru za prijavu i nastavllenije platiti po jedan dinar.
Oni posetioci ili ovdasnji mestani koji su manje slabi ili ne misle da redovno izdrzavaju kupanje svakog dana, pa tako dolaze i bez prijave lekara da se kupaju, ne mogu se kupati pre dokle se po ovome propisuprijavljeni bolesnici svakog dana neizvrse kupanje.
Oni bolesnici koji su dosli i otpoceli kupanje pre nego je lekar otpoceo radnju svoju ovde, duzan je takodje da mu se javi, a najdalje za dva dana, a ako to ne ucinion se ima upravljati po gornjem stavu ove naredbe.
Posetioci koji stanuju u odeljenjima drzavne zgrade za goste, treba kako u sobama, tako i u hodnicima, da odrzavaju cistocu, a smetlista i druge ne cistoce iznose i bacaju na mesto koje ce amamdzija svakome objasniti. Pri polasku duzan je svaki posetilac amamdziji uredno predati sobu, kljuc od ove i sve ono sto mu je na poslugu datoili sto je na sebi za udobnost sluzilo, platiti vlasti Sreskoj kiriju racunecipo 85 para dinarskih za 24 sata na sobu.
Ocekuje se od sviju koji se kupajuda u kupatilo ne dosadjuju jedni drugima larmanjem, vredjanjem ili trazenjem ma kakvog prvenstva ili bolje udobnosti i komoditeta od drugih, ne pustajuci vruciju ni ladniju vodu nego sto je naredjeno lekarom.
Kupanje u takozvanoj banjici koja postoji van ove varosice vrsice se isto kupanje, muskih od 5 do 8 sahati ujutru i i od 4 do 6 sahati posle podne, a zenskih od 8 do 10 sahati pre i od 2 do 4 sahati posle podne. Oni koji nse bez prijave lekara kupaju, mogu se kupati samo posle ovog vremena . Svaki bolesnik ce biti duzan da pored prve prijave i za sve druge vizite lekaru placati po jedan dinar odma ili pri polasku.
Ni u jednom kupatilu nesme se upotrebljavati sapun, uma ili sta drugo sto vodu muti i prlja...“
Ovaj kucni red za banjsko lecenje izdao je Sreten I. Djurkovic, nacelnik sreza sokobanjskog 23.juna 1880 godine.
