Najstariji stručni podaci o mineralnim izvorima Sokobanje potiču od barona Sigmunda fon Herderera, koji je 1835. godine došao u Srbiju da kao stručnjak ispita rude, minerale i mineralne vode.
1834.god. po naredbi Kneza Miloša, Univerzitetu u Beču poslate su flaše sa sokobanjskom mineralnom vodom na analizu. Imajući u vidu bečke analize Herderer se u Sokobanji zadržao dva dana i ispitivao izvore. U njegovom izveštaju piše da u podnožju Ozrena # izviru iz krečnog kamena znamenita banjska vrela koja su još u najdavnija rimska vremena bila slavna i upotrebljavana #. Dalje navodi: #...Kod glavnog izvora mogu se sad još ostaci rimske zgrade videti nad kojima se turska zdanja podižu. Topla voda u otvoru iz koga kupatilo teče,iznosi 46,2 stepena Celzijusovih... Od svog glavnog izvora na četvrt sati prema jugoistoku nalazi se drugi izvor od 36,8 stepeni toplote. Ovaj izvor kod prostog naroda u velikom uvaženju stoji i on mu osobitu lekovitu snagu pripisuje. Po opitu hemičkom oba ova izvora sadržavaju čistu toplu vodu u kojoj se jedva malo kiseline same i nešto gvožđa može primetiti.Toplice dakle ove sasvim su ravne slavnim toplicama Pfeferskim u Švajcarskoj i Gaštajnskim u Tirolskoj zemlji i zbog svojih izvanrednih svojstava i jesu tako lekovite#.
Herderer danje u svojim navodima preporučuje uređenje kupatila i zgrada za smeštaj gostiju: #Bogatsvo izvora na vodi čini to mogućnim a lekovitost vode i prekrasni pogled u kome leži,i koji obadva skupa na povraćenje i ukrepljenie tako blagodatelno dejstvuju,zaslužuju ovu žervu od serbskog pravitelstva#.
Ovim se potvrđuje da ime naselja Banja (od latinskog balneo-kupati se),još u doba despota Stefana Lazarevića,a verovatno i ranije,nastaje u vezi sa izvorima koje je narod koristio.U starom srpsko-slovenskom jeziku banja je bila jače topla voda,a banjica narodni naziv za mlake izvore.
Feliks Kanic,1860.god.u svom izveštaju navodi: #Na jedan kilometar istočno od glavnog sokobanjskog izvora iz krečnog zemljišta izbija drugi izvor #Banjica#, sa 37 stepeni Celzijevi toplote, jačine pet kubnih metara u minuti. Narod pripisuje ovom izvoru izvanrednu lekovitost i poštuje ga kao svetinju. Dolazi mu na poklonjenje i baca u vodu novce. Isti poklonici unapred veruju da će ozdraviti. Ko se opet usudi da uzme bačeni novčić iskusiće neizbežnu kaznu.#
V.Karić 1887.god.daje detaljna razmatranja Sokobanje i njenih izvora.Postanak varošice objašnjava sledećim uzrocima: #...Pre svega klisurama, osamljenoj vodopađi srednjeg toka Moravice, svakojako je bilo potrebno jedno trgovačko i industrijsko središte, tako isto bez jedne znatnije stanice nije mogao biti ni dosta dugačak drum, koji dolinom Moravice svezuje Gornji Timok sa Moravicom; naposletku dolazi i jedno veoma upotrebljivo mineralno blago, vruća izvorska voda, koja je u poslednjoj liniji rešila, da se, kada je se već morala podizati, ona je baš na ovom mestu, gde se varošica i danas nahodi#.
Najstarija hemijska analiza mineralnih voda u Sokobanji rađena je 1909. god. Nju je izvršio prof.dr.Marko Leko, posebno za izvore #Preobraženje# sa toplom, i izvora #Banjica#sa mlakom vodom. Voda je uvršćena u slabomineralizovane akratoterme zemno alkalnog tipa sa malo ugljene kiseline i dosta azota i retkih gasova.
1932.godine Dr.Drag.Jovanović, tadašnji profesor fizike radiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ispitivao je termalne izvore u svom radu #O radioaktivnim pojavama i prisustvu retkih gasova u termalnim vodama Sokobanje#.
Sva kasnija geološka ispitivanja grupa inžinjera geologa i profesora univerziteta potvrđuju da se termomineralne vode nalaze na već poznatom rasedu,koji prolazi južnim obodom kotline.Termalni izvori izbijaju iz termalnih pukotina čiji je geološki profil naknadno utvrđen sondiranjem kroz slojeve.
