Pravilno disanje - malo neobičnije - može da reši mnoge vaše zdravstvene probleme, čak i one za koje nikad ne biste pretpostavljali. Disanje je nešto što se ne mora objašnjavati, svi dišemo, ali postoji i disanje koje moramo vežbati da bismo ga iskoristili na potreban način.
Pravilno disanje - malo neobičnije - može da reši mnoge vaše zdravstvene probleme, čak i one za koje nikad ne biste pretpostavljali. Disanje je nešto što se ne mora objašnjavati, svi dišemo, ali postoji i disanje koje moramo vežbati da bismo ga iskoristili na potreban način. Nije teško!
Anksiozni ljudi dišu "preplitko", takvo disanje nije dobro. Ali, pre nego pređemo na blagodati pravilnog disanja, reč-dve o anksioznosti. Šta je anksioznost?
To je onaj "koktel osećanja" tipa zabrinutost, strah, bojazan od neke nastupajuće propasti, nedefinisana psihofizička napetost, briga… Spektar joj se pruža od lagane nelagodnosti pa sve do čistog užasa kad čovek bukvalno vrišti i juri na sve strane! Svako ju je nekad osetio, makar u manjem obimu. Muskulatura je angažovanija, misli divljaju, javljaju se razni fizički simptomi, od otežanog disanja do, čak, srčanog udara. Drugim rečima, tad se živi mnogo brže i jače. I vreme, subjektivno gledano, sporije prolazi: odlično za preovlađujuće ubeđenje da je ljudski život prekratak!
E, tu smo...
Pravilnim disanjem - možemo pomoći, sebi, u svako doba, kad nam zatreba! To može biti i u prilici kad lekar nije u blizini, kad nije dostupan ili kad nemamo odgovarajući lek. Zato - "imamo" staro dobro nezamenljivo svakom dostupno DISANJE!
"Plitkim" disanjem, mi uzimamo malo vazduha. I čim ga uzmemo, u tako maloj "količini", mi ga odmah izbacimo! Stručnjaci za pravilno disanje kažu da treba svakodnevno vežbati po deset minuta.
Vazduh mora da se udiše kroz nos, a da se izdiše kroz usta. Pri tom se mora paziti da stomak bude opušten i miran.
Da bismo bili koncentrisani, dok udišemo, polako u mislima treba da izgovramo reč koja nas opušta; a kad izdišemo, treba naglas da izgovaramo tu istu reč!
Pravilno disanje doprinosi normalizaciji pritiska i regulaciju broja otkucaja srca. Ako želite da se smirite, svakodnevno vežbajte ove vežbe disanja - i bićete preporođeni! Vežbajte s prekrštenim nogama. Sedite na pod u takozvani turski položaj sedenja.
Sklopite oči i prstima zapušite desnu nozdrvu. Vazduh udišite kroz levu nozdrvu u toku 6 (šest) sekunda. Zatim prstima zatvorite levu nozdrvu i izdišite vazduh kroz desnu.
Zar je ovo teško?!
Ponovite postupak nekoliko puta obratno. Vežbajte 10 (deset), minuta, tačnije, dok ne osetite da ste opušteni, da vas je anksioznost - teskoba, nemir, strah, briga - napustila!
A na šta smo mislili kad smo, u naslovu, napisali I JOŠ JEDAN SAVET?
Ni to nije nevažno, naprotiv! I ovo što ćete sad saznati, prosto je da prostije ne može biti - a ta "caka! - da je tako nazovem - spasila je hiljade života - od sigurne smrti!
Radi se o srčanom napadu, o infarktu! Ljudi, već, znaju od svog lekara da su ili imali infarkt, ili su ga imali u nagoveštaju - pa, evo, i dobro zapamtite ovaj savet nad savetima - kad vas "sustigne" takva "neprijatnost" - kad osetite odjednom ili postepeno poznate simptome - a nemate lek pri ruci - lekar je daleko - ili je pozvan pa mu treba vremena da stigne - vi KAŠLJITE! Dobro ste pročitali: KAŠLJITE! Možda ćete sebi pomoći dok ne stigne lekar!
B. M.
