Ovo nije HITNO, ovo je NAJHITNIJE! Važi za sve sezone, za velike i male jer - MOŽE SPASITI ŽIVOT! Bićemo kratki, najkraće što možemo! Beležite ili pamtite - ŽIVOT, TO, ZAHTEVA!
Ovo nije HITNO, ovo je NAJHITNIJE!
Važi za sve sezone, za velike i male jer - MOŽE SPASITI ŽIVOT!
Bićemo kratki, najkraće što možemo!
Beležite ili pamtite - ŽIVOT, TO, ZAHTEVA!
DETE
HITNO treba reagovati kad se dete nađe u situaciji:
- gubitak svesti,
- grčenje (pojedinih delova tela ili celog tela uz gubitak pažnje ili potpun gubitak svesti),
- gušenje hranom, pićem ili nekom materijom,
- pad s velike visine,
- ranjavanje vatrenim oružjem,
- veće opekotine,
- problemi s disanjem,
- trovanje hranom ili pićem,
- krvarenje koje ne prestaje i
- povrede nastale u saobraćajnoj nesreći ili na neki drugi način.
ODMAH POZOVITE LEKARA - HITNU POMOĆ - 94!
Ako niste sigurni u sebe, pozovite broj telefona 94. Nek svi u kući - i odrasli i deca - znaju ovaj broj 94! Naučite decu kako se poziva ovaj broj 94. Hitna pomoć će stići najbrže što može, ali - dok ne stigne - evo šta vi treba da znate!
OŽIVLJAVANJE
Dete ne diše, srce ne kuca! Morate reagovati u vremenu od 3,5 do 5 minuta! Treba da uradite, smesta:
- disanje "za dete" (veštačko disanje),
- "pumpanje krvi" (uspostavljanje veštačke cirkulacije krvi, spoljašnja masaža srca).
Oba postupka obavljamo bez prekida sve do uspostavljanja pravilnog rada srca i spontanog disanja.
U trenutku kad ugledamo dete kom je neophodno oživljavanje, treba da reagujete brzo i pribrano, precizno poštujući sledeći redosled postupaka:
1. GLASNO DOZOVITE POMOĆ!
2. SAGLEDAJTE OKOLNOSTI!
Utvrdite da li, još uvek, postoji opasnost od povreda (vatra, gas, struja, otrovne materije). Uklonite ono što predstavlja opasnost! Priđite detetu!
3. PROVERITE DA LI JE DETE BEZ SVESTI!
Prvi prepoznatljiv znak prestanka rada srca i disanja je gubitak svesti. Vrlo brzo, za par sekunda, procenite da li je dete svesno tako što ćete ga blago dodirnuti (najbolje je da ga potapšete po obrazu) i upitate: "Kako si?!" "Da li ti je dobro?!" Izbegavajte snažno drmusanje, naročito u slučaju sumnje na težu povredu.
4. Ako utvrdite da je dete bez svesti, odmah DETE POSTAVITE U POLOŽAJ ZA OŽIVLJAVANJE.
Stavite dete na ravnu i čvrstu podlogu. Kod povređene dece, posebno treba voditi računa o tom da glava, vrat i grudni koš ostanu u istoj ravni prilikom pomeranja i postavljanja u položaj za oživljavanje!
5. OMOGUĆITE DA VAZDUH NORMALNO PROLAZI KROZ GORNJE DISAJNE PUTEVE!
Ponekad, samo, promena položaja glave može biti sasvim dovoljna da dete počne spontano da diše. Normalan prolazak vazduha kroz gornje disajne puteve može se uspostaviti na dva načina.
- Zabacivanje glave i povlačenje brade naviše. Koliko ćete glavu deteta zabaciti, zavisi od njegovog uzrasta. U prvoj godini života, glava se postavlja u neutralan (ravan) položaj, a kod dece starije od godine dana, zabacuje se malo više unazad. Ovaj metod se ne koristi ako postoji bilo kakva sumnja da je došlo do povrede glave i vrata. Kad zabacite glavu, bradu jednim prstom lagano pomerite prema gornjoj vilici i tu je zadržite.
- Povlačenje donje vilice unapred i naviše.
Disajni putevi se otvaraju podizanjem donje vilice. Za podizanje donje vilice, koriste se dva ili tri prsta obe šake, dok ostali prsti usmeravaju vilicu napred i naviše. Osoba koja pruža pomoć treba da klekne iza glave deteta i da osloni laktove na podlogu.
6. PROVERITE DISANJE - GLEDAJ! SLUŠAJ! OSETI!
Bićete sigurni da dete ne diše ako stavite glavu iznad lica deteta i pri tom:
- ne vidite pokrete grudnog koša i/ili trbuha - GLEDAJ!
- ne čujete disanje - SLUŠAJ!
- ne osećate strujanje izdahnutog vazduha kad približite lice ustima deteta - OSETI!
Ova provera traje najduže 10 sekunda!
7. VEŠTAČKO DISANJE
Ako prethodni postupci u roku od 10 sekunda ne dovedu do tog da dete počne spomtano da diše, započnite postupak davanja veštačkog disanja!
Veštačko disanje može da se daje na dva načina:
- Metodom "usta na usta-i-nos", koja se koristi kod novorođenčadi i odojčadi. Postavite glavu deteta u neutralan položaj ili je lako zabacite, pa stavite svoja usta na nos deteta. Jednu ruku stavite detetu na čelo, a kažiprstom druge ruke povlačite bradu naviše.
- Metodom "usta na usta" koja se koristi kod većine dece.
Prstima jedne šake pridržavajte bradu; prstima druge šake držite glavu u zabačenom položaju, a palcem i kažiprstom zatvorite nozdrve!
Veštačko disanje započinje tako što udahnete vazduh duboko a zatim ga polako izdahnete (za otprilike 2 sekunda!) u usta ili u usta i nos deteta. Ovaj postupk ponovite 5 (pet) puta i pratite podizanje grudnog koša. Ukoliko se grudni koš vidljivo podiže, to je znak da pravilno obavljate veštačko disanje!
8. PROVERAVAJTE PULS DETETA!
Posle 5 (pet) udaha, od kojih bar 2 treba da dovedu do podizanja grudnog koša, pristupite proceni rada srca u trajanju od 10 (deset) sekunda! Zastoj u radu srca, utvrđuje se opipavanjem pulsa nad velikim krvnim sudovima:
- kod novorođenčadi i dece u prvoj godini života, puls se utvrđuje blagim pritiskom prstiju, tako što se palac postavi sa spoljne strane, a kažiprst s unutrašnje strane nadlaktice;
- kod dece starije od godine dana, puls se utvrđuje tako što najpre srednjim prstom i kažiprstom pronađete jabučicu, a zatim pustite prste da skliznu u udubljenje između jabučice i mišića vrata gde se nalaze veliki krvni sudovi vrata.
Opipavanje pulsa nek traje 10 (deset) sekunda. Ako nema pulsa, ako je on veoma usporen (manji od 60 otkucaja) ili ako niste sigurni da ste napipali puls, započnite sa spoljašnjom masažom srca i nastavite veštačko disanje.
9. SPOLJAŠNJA MASAŽA SRCA
Spoljašnja masaža srca, obavlja se ritmičnim pritiscima na grudnu kost, čime se krv veštački pumpa do životnih organa! Pravilno izvođenje spoljašnje masaže srca podrazumeva pravilan izbor mesta za pritiskanje i načina pritiskanja, pravilan izbor dubine i brzine pritiska na grudnu kost kao i usklađivanje pritiska s veštačkim disanjem.
Mesto pritiskanja i način izvođenja spoljašnje masaže srca zavise od uzrasta:
- Kod novorođenčadi, pritisak se obavlja palčevima postavljenim na liniju koja spaja bradavice, prema kičmenom stubu, pri čem se grudni koš obuhvata šakama. Ovaj metod se primenjuje samo onda kad u postupku oživljavanja učestvuju dve osobe (druga osoba obavlja veštačko disanje). Ako dete oživljava jedna osoba, pritisak se obavlja kažiprstom i srednjim prstom kao kod odojčadi.
- Kod odojčeta, tj., deteta u drugoj godini života, pritisak se obavlja s dva prsta (kažiprstom i srednjim prstom) na donjoj trećini grudne kosti, za širinu prsta ispod linije koja spaja bradavice. Šaka druge ruke se postavlja ispod leđa deteta.
Ako se oživljavanje obavlja u toku prenošenja deteta, odojče se stavlja na podlakticu jedne ruke, a šakom te ruke glava se pridrđžava da ostane u nivou grudnog koša.
- Kod dece starije od godine dana i mlađe od 8 (osam) godina, pritisak se obavlja na donjoj trećini grudne kosti, tako što se koren šake postavi za širinu prsta iznad mesta gde se rebra spajaju s grudnom kosti. Drugu ruku stavite detetu na čelo držeći mu glavu u zabačenom položaju.
- Kod dece starije od 8 (osam) godina spoljašnja masaža srca se obavlja korenom obe šake koje se postavljaju jedna na drugu (JEDNA NA DRUGU). Koren donje šake postavite za dve širine prsta iznad mesta gde se rebra spajaju s grudnom kosti.
- Usklađivanje ciklusa kompresije s veštačkim disanjem. Masaža srca i veštačko disanje, obavljaju se naizmenično!
Kod novorođenčadi se posle tri pritiska na grudnu kost jednom uduva vazduh. Prema tom, odnos kompresije prema veštačkom disanju iznosi 3:1 (tri prema jedan). Osoba koja obavlja spoljašnju masažu srca glasno broji: "jedan, dva, tri" - i zatim daje znak za jedan udah!
- Kod dece u prvoj godini i kod dece starije od godine dana, obavlja se 5 (pet) kompresija pa jedan udah odnosno veštačko disanje. Odnos između broja ciklusa kompresije i veštačkog disanja u ovom uzrstu je 5:1 (pet prema jedan). Osoba koja obavlja kompresiju grudnog koša glasno broji: "jedan, dva, tri, četiri, pet" - i zatim daje znak za jedan udah!
Reanimaciju mogu da obavljaju jedna ili dve osobe. Ako reanimaciju obavlja jedna osoba, ona se nalazi bočno od deteta i naizmenično pritiska grudni koš pa daje veštačko disanje. Ako u oživljavanju učestvuju dve osobe, jedna obavlja spoljašnju masažu srca (ta osoba se nalazi bočno od deteta), a druga daje veštačko disanje i kontroliše puls (ta osoba se nalazi iznad glave deteta). Dobru usklađenost pritisaka na grudni koš i veštačkog disanja treba održati i u situaciji kad ove osobe menjaju uloge! Osoba koja je do nekog trenutka davala veštačko disanje, na znak o promeni uloga, udahne vazduh u pluća deteta, pređe s njegove bočne strane i spremi se da nastavi s pritiskanjem grudnog koša. Osoba koja je pritiskala grudni koš najpre proverava puls deteta, pa nastavlja proces reanimacije davanjem veštačkog disanja.
11. POZOVITE HITNU POMOĆ!
Posle 1 ili 2 minuta srčano-plućnog oživljavanja, odnosno posle desetak ciklusa (jedan ciklus podrazumeva jednu ventilaciju i 3-5 kompresija), ostavite dete na trenutak i pozovite Hitnu pomoć (novorođenče i odojče možete poneti do telefona ne prekidajući reanimaciju). Ako dete nije svesno, ali diše, pre nego što odete do telefona, postavite ga u koma-položaj. To znači da treba da ga položite NA BOK i da mu šaku gornje ruke koju ćete saviti u laktu, stavite ispod brade, a gornju nogu, savijenu u kolenu, stavite ispred donje noge. Tako ćete sprečiti da jezik ili povraćen sadržaj onemogući normalno disanje.
- Dubina pritiska na grudnu kost. Pritisak na grudni koš tokom spoljašnje masaže srca može biti snažan. Ne treba se plašiti povrede grudnog koša jer u dečjem uzrastu ne može doći do lomljenja rebara tokom kompresije.
- Brzina kojom se obavlja masaža srca. Jedan ciklus masaže srca podrazumeva fazu kompresije (pritiska na grudni koš) i fazu dekompresije grudnog koša. Obe faze traju podjednako dugo. U fazi dekompresije, ruke se ne sklanjaju s grudnog koša, ali se ne obavlja nikakav pritisak na grudni koš i ne ometa se njegovo širenje. Masaža srca kod novorođenčadi, obavlja se brzinom od 120 ciklusa u minutu (pošto se grudni koš ne pritiska dok se daje veštačko disanje, stvarni broj ciklusa je 90 u minutu). Kod dece u prvoj godini i kod dece starije od godine dana, masaža srca se obavlja brzinom od 100 ciklusa u minutu (u stvari, 80, zbog prekida tokom veštačkog disanja).
KONTROLA REANIMACIJE
Efikasnost reanimacije - oživljavanja - kontroliše se opipavanjem pulsa velikih krvnih sudova. Puls se proverava posle prvog minuta reanimacije i svakih par minuta kasnije. Prati se podizanje grudnog koša, pojava spontanih disajnih pokreta, boja kože i vidljivih sluzokoža kao i promena širine zenica.
Masaža srca, obavlja se sve dotle dok ne stigne stručna Hitna pomoć!
Masiranje srca i veštačko disanje treba prekinuti kad dete počne samostalno da diše i da se pokreće.
Priredio: B. M.
oOo
