MLADENCI

Ovaj dan se obeležava 22. marta, to jest, na ovaj dan se proslavljaju Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijstih koji su bili vojnici rimskog cara Likinija (pretpostavlja se da je bio srpskog porekla?). Kad su nastali ponovni progoni hrišćana 320. godine, njih četrdeset nisu hteli da se odreknu Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti na šta je jedan od njih, Kandid, rekao:

„Ne, samo, čast, vojničku, već i tela, naša, uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista, Boga, našeg!"

Tad je vojvoda Agrikolija naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali!

Posle tog, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da sve vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se jasno pušila vrela voda - da ih primami. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toploj termi, ali nije daleko stigao jer je na pragu kupatila umro.

Noću je iz visina pala neobična svetlost koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan stražar s obale, koji je gledao to neviđeno čudo, skinuo je odeću objavivši svima da je hrišćanin i ušao u jezero. U tom trenu, na njegovu glavu se spustio četrdeseti venac.

Kad je svanulo, građani su hrlili na jezero jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u ledenoj jezerskoj vodi na kojoj je bila debela kora leda - osim oko tela 40 mučenika. Najzad, knez Lasija i vojvoda Agrikolija, rešili su da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Taj naopak plan je i izvršen.

Tri dana posle pogubljenja Mučenika, oni su se javili episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, u velikom strahu, skriven od stražara, u gluvo doba noći, otišao sa sveštenicima na jezero. I imali su šta da vide - čudo se desilo!

Celo jezero je svetlelo, kao od gorućeg srebra, kao da su jata zvezda s neba sletele na samu površinu jezerske vode. A šta je, u stvari, svetlelo: svetlele su kosti Mučenika.

Kako dolikuje, pokupili su ih i hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se mučeničkom slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.

Bilo je, to, 320. godine.

I tako, u spomen na ovaj mučenički dan, proslavljaju se Mladenci - a takav naziv je dat jer su stradalnici-mučenici bili mladići, pa je taj dan povezan s nekim prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tog dana.

A vama, mladi supružnici, srećni Madenci! Živeli u slozi, ljubavi, veri i množili se! Onako kako Bog zapoveda!

oOo