Proslava Prvog maja, dana radne solidarnosti, to jest svetskog Dana rada - biće i ove, 2010, zabeležena širom sveta pa i u našoj zemlji. Biće, to, još jedno sećanje na radničke žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli da bi se izborili za veća radna i ljudska prava.
Proslava Prvog maja, dana radne solidarnosti, to jest svetskog Dana rada - biće i ove, 2010, zabeležena širom sveta pa i u našoj zemlji. Biće, to, još jedno sećanje na radničke žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli da bi se izborili za veća radna i ljudska prava.
Prvi maj je svoj inicijalni početak imao u odluci vodećih američkih sindikata da, inspirisani pobedom svojih kanadskih drugova, godine 1884. zahtevaju donošenje Zakona kojim bi se ustanovilo maksimalno osam sati rada dnevno. Taj je Zakon trebalo doneti do 1. maja 1886. Kad se to nije desilo, došlo je do velikog štrajka u SAD, a u Čikagu i do krvavih nereda.
Nasilja nije bilo u subotu i nedelju 1. i 2. maja. Ali u ponedeljak, 3. maja, tuča u kojoj su učestvovale stotine - izbila je u Mek Kormik Riperu (Mc Cormick Reaper) između radnika članova sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao i onih koji nisu pripadali sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih. Mnogobrojna i dobro naoružana policija, brzo se palicama i vatrenim oružjem umešala kako bi povratila red.
Ubili su 4 člana sindikata, a povređenih je bilo mnogo.
Pobesneli zbog zločina policije, grupa demonstranata predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom - pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket). Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3.000 bile potpun promašaj. Ali, pred kraj, osoba čiji identitet nikad nije utvrđen (veruje se da je u pitanju bio policijski agent, provokator!) bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.
Gradske i državne vlasti, pohapsile su osam demonstranata, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt. Tako su 11. novembra 1887. četvorica - uključujući Parsonsa i Spajsa - pogubljena!
Svi pogubljeni, zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu. 250.000 ljudi, postrojilo se duž ulica Čikaga dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, kako bi izrazili svoju posramljenost ovim velikim sudskim promašajem i svoju solidarnost s nepravedno pogubljenim radnicima.
Na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889, odlučeno je:
"Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost".
Od tad se svake godine obeležava tragičan hejmarketovski događaj kao Dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija - parada. Do današnjeg dana, kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu, taj dan se obeležava u spomen mučenicima sa Trga Hejmarket...
Radni narod celog sveta voli ovaj svoj praznik...
Međutim, slavljenje Prvog maja ima korene i u starim paganskim praznicima prirode čije je poštovanje preživelo do današnjnih dana.
Prvomajski uranak je narodni običaj i svetkovina koja se sastoji u tom da se 1. maja porani u prirodu ili, čak, da se noć uoči prvog maja provede u prirodi pored logorske vatre. Najčešće se tokom uranka sprema neko jelo u kotliću ili na roštilju.
Među Srbima je ovaj praznik veoma rasprostranjen. Gotovo svaki grad u Srbiji ima svoja tradicionalna prvomajska izletišta, a najčešće su to "zelene površine" izvan grada.
U Severnoj i Centralnoj Evropi, noć uoči Prvog maja se naziva Valpurgina noć (po svetoj Valpurgi). To je proslava plodnosti, prilikom koje se peva i pije do dugo u noć i pale se vatre.
oOo
