Sokobanjskoj književnoj publici, u holu Narodne biblioteke "Stevan Sremac", u ponedeljak 15. decembra, 2008. godine, književnik iz Prokuplja, Zoran V. Momčilović, predstavio je svoj sedmi po redu roman "ROKSANDA". Zapravo, Momčilović je predstavio sebe, na vrlo neposredan i prisan način, tako da je publika imala osećaj da dugo poznaje ovog pisca
Sokobanjskoj književnoj publici, u holu Narodne biblioteke "Stevan Sremac", u ponedeljak 15. decembra, 2008. godine, književnik iz Prokuplja, Zoran V. Momčilović, predstavio je svoj sedmi po redu roman "ROKSANDA". Zapravo, Momčilović je predstavio sebe, na vrlo neposredan i prisan način, tako da je publika imala osećaj da dugo poznaje ovog pisca.
Zoran V. Momčilović je diplomirao na Poljoprivednom fakultetu i kako kaže, nikada nije imao nameru da piše, da bude književnik, to se desilo slučajno. Nedugo, po povratku sa Kosova, 1999. godine, probudio se jednog jutra, ali ne uobičajeno kao do tada, već sa romanom u glavi. Roman "Monahinja" je doživeo četiri izdanja do sada, prvo izdanje objavljeno 2003. godine, da bi 2005.g. dopunjen i prerađen roman "Nova monahinja" iste godine doživeo tri izdanja i ovaj plodni pisac, prihvativši Bogomdani talenat za pisanje, do sada je objavio sedam romana i najavio osmi na proleće 2009. godine.
Zoran Momčilović je realista i spoj realnosti i stvaralačke mašte čini njegova dela dinamičnim, privlačnim i posebno čitljivim. Svi njegovi romani su zasnovani na istinitim doživljajima i činjenicama, bez obzira da li opisuju prošlost ili sadašnjost. Novim romanom, "Roksanda", Momčilović je zašao u prošlost, ali ne tako daleku, u polovinu 19. veka i vreme dok je deo Srbije još uvek bio pod nogama Turaka. Glavni junak romana je Blagoje, mladić, odnosno dečačić od 13 godina, koga je otac isterao iz kuće, jer nije bio siguran da mu je otac. Blagojeva priča se nastavlja ljubavnom romansom sa Roksandom, a čitaocima preporučujemo da pročitaju roman, kako bi saznali šta se desilo sa glavnim junakom.
VSP - Gospodine, Momčilović, od 2006. godine ste među najčitanijim piscima u Srbiji. Da li Vam prija deo kolača slavnih pisaca, u vreme kada je put knjige do čitalaca trnovit?
- Apsolutno da mi prija. Ja sam od 2005. godine jedan od dvadeset najčitanijih pisaca u Srbiji, a 2006. sam bio sedmi, sa romanima "Monahinja" i "Bela Rada". Na osnovu anketa i statistika koje vodi Narodna biblioteka Srbije.
VSP - U Vašim romanima opisujete stvarni život, realista ste, a stvarni život nije nimalo lep. Odakle toliko interesovanje za Vaše romane, s obzirom da veći deo populacije u Srbiji želi da živi u mašti, odnosno u nadrealizmu, u fantaziji?
- Ja sam predstavnik psihološkog realizma i samim tim pišem običnim ljudima i o običnim ljudima. Ne samo njima i o njima, ali oni su najbrojniji. Nekada u životima običnih ljudi ima više interesantnih činjenica, nego kod jakih, moćnih, bogatih, ili istorijskih ličnosti. Kada sam se već latio pisanja i to vrlo uspešno, odlučio sam da teme mojih romana budu dešavanja iz 19. i 20. veka i današnjica. Novi roman, koji pišem, opisuje događaje i sudbine ljudi u vreme Drugog svetskog rata. Mislim da istorijska tematika i istinite činjenice o sudbinama običnih ljudi, u mojim romanima, lako nalaze put do čitalaca.
Zoran V. Momčilović je član Udruženja književnika Srbije od 2006. godine, a romanom "Gospodski park", pre četiri godine, bio je u širem izboru za NIN-ovu nagradu. U maju sledeće godine, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, biće objavljen novi roman Momčilovića i obećao je da će jednu od promocija imati i u Sokobanji.
Vidimo se u biblioteci, u Sokobanji!
* * *
autor:
