Vaskrs

Oče, naš koji si na nebesima,

da se sveti ime Tvoje, da dođe

Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja

i na zemlji kao na nebu; hleb, naš, nasušni,

daj nam danas; i oprosti nam dugove,

naše kao što i mi opraštamo

dužnicima svojim; i ne uvedi nas

u iskušenje, već nas izbavi

od zloga!

AMIN!

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima! Prvo Vaskrs pa Božić! Tako je po važnosti, nikakvo čudo.

Vaskrs je najveći od svih jer je na taj dan Isus Hristos ili Hrist vaskrsnuo iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od praroditelja Adama i Eve - darovao večan život!!!...

Zbog nemerljivo velikog značaja ovog događaja svaka nedelja, u toku godine, posvećena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs!...

Vaskrs stoji u središtu pravoslavnog liturgijskog života, u središtu vremena koje Pravoslavna crkva određuje kao godinu. On je središte čitave liturgijske godine, ali i prvi praznik koji se slavi od apostolskih vremena.

Koliko su apostoli - 12 apostola - i njihovi učenici smatrali važnim Isusovo vaskrsnuće za našu veru, najbolje dokazuje činjenica da su uspomenu na to delo počeli slaviti ne samo na taj dan - nego i svakog prvog dana u sedmici, nazvavši ga Danom Gospodnjim. Isusovo vaskrsnuće apostoli uzimaju kao temelj naše vere - jer ono je najočiglednije svedočanstvo Hristovog božanstva, a ujedno je i potvrda i našeg vaskrsnuća u večan život.

Kao središnji praznik crkvene godine, Vaskrs se, u liturgiji, slavi punih pedeset dana, do Duhova! Dan slavljenja najvećeg praznika - Vaskrsa - "pada", svake godine, na različit datum - ali uvek u nedelju! "Vezan" je za prolećnu ravnodnevicu i prvi pun Mesec iza nje - da bi odgovarao 14. nisanu (mesec jevrejskog kalendara), Danu smrti Hristove (Veliki petak), tj., da bi "pao" u prvu nedelju iza tog dana...

Vaskršnje jutrenje

Na Vaskršnjem jutrenju, sveštenik, s verujućim narodom, obilazi, triput - triput Bog pomaže! - oko crkve - dok sva zvona zvone! Zatim zastanu pred zatvorenim vratima crkve. Posle kađenja naroda i vrata i uzvikivanja "Hristos vaskrse!", sveštenik, noseći krst i Jevanđelje, ulazi u hram i prolazi kroz otvorene carske dveri u oltar. Narod ulazi za sveštenikom u osvetljenu crkvu. Posle jutrenja i prvog časa, služi se Vaskršnja liturgija, najradosnije bogosluženje tokom čitave godine. Verni se pričešćuju, završava se post, a obično prvo što će verni pojesti posle posta jesu obojena vaskršnja jaja - kojima se i mladi i stariji pre jela kucaju...

Kad se dođe iz crkve kući, svi ukućani se ljube i međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom: HRISTOS VASKRSE!... VAISTINU VASKRSE!...

Domaćin, tad, pripaljuje sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje kadionicu nekom mlađem koji, zatim, okadi celu kuću. Ukoliko ne umete otpevati Vaskršnji tropar, naglas se čita ili govori iz glave "Očenaš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, običaj je ponovno međusobno čestitanje Vaskrsa, a zatim se seda za svečano postavljenu trpezu...

Šarena, obojena jaja

Običaj je da se za Vaskrs boje (ne farbaju!) jaja. Naročito crveno jaje predstavlja radost, i to kako za one koji ga daruju drugom, tako i za one koji ga primaju. Zašto baš crvena boja? Zato što predstavlja Hristovu nevino prolivenu krv, a to je, ujedno - i boja vaskrsenja - zato što njega - vaskrsenja - ne može biti bez stradanja i smrti!!!... To i jest istinska i prava boja hrišćana...

Domaćice i deca boje jaja trudeći se da svako jaje bude što lepše i drukčije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta. Jaja se boje voskom i u lukovini ili nekoj veštačkoj boji.

Na kuvanim jajima, ispisuju se poruke: Hristos vaskrse!... Srećan Vaskrs!... prva slova imena onih kojima su namenjena...

U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu, čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga, različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, polja od leda), izmamak...

Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je jaje najtvrđe. Razbijeno jaje, predaje se pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči.

Kako se boje vaskršnja jaja?

Jedan od najpopularnijih načina bojenja jaja jest da se kuvaju u ljusci od crvenog luka s motivima deteline, lišća... Možete makazama sitno iseckati ljusku od crnog i belog luka. Jaje prekriti tako naseckanom ljuskom, pa zamotati u čarapu i kuvati. Na taj način, dobićete lep mermeran izgled.

Da jaja ne bi pucala dok se kuvaju, ranije ih treba izvaditi iz frižidera, da se zagreju na sobnoj temperaturi. Treba ih oprati hladnom vodom, kuvati oko sat vremena na tihoj vatri u vodi kojoj je dodana so. U hladnu vodu sipajte kašiku-dve sirćeta, spustite jaja u vodu i uključite ringlu. Kuvanje na laganoj vatri i so - sprečiće pucanje ljuske, a, ukoliko neko jaje, ipak, naprsne, ništa ne smeta da ga pojedete jer je prirodno obojeno, tj., bez hemikalija. Sirće pomaže da jaje bolje primi boju.

Cvetni motivi

Ako neki cvetni motiv, na primer, s nekog tanjira, želite da prenesete na vaskršnje jaje, prvo precrtajte crtež pomoću providne hartije, a zatim ga olovkom prenesite na ljusku. Dalje nastavite s islikavanjem pomoću tempera. Prvo islikajte jednu stranu i ostavite je da se osuši, a zatim i drugu. Pozadinu ostavite belom ili je obojite bojom koju želite.

Islikavanje voskom

Za ovu vrstu islikavanja jaja, koja je i najstarija, koristi se čist vosak (može da posluži i parafin), nekoliko guščjih i kokošjih pera, jedna tegla napunjena peskom, nekoliko starih kašika, nekoliko sveća, špenadle, patent-olovka i drvene čačkalice. Mesto na kom ćete bojiti, prekrijte hartijom i na nju postavite sav potreban materijal. Kašike savijte na vrhu i stavite u njih vosak, ubodite ih u teglu s peskom. Ispod kašika pripalite sveće da bi se vosak otopio i stalno bio tečan za nanošenje na ljusku. Na prethodno oslikano jaje, nanosite vosak uvek povlačeći liniju ka sebi. Mesta koja ste prekrili voskom, neće se obojiti kad jaje stavite u boju. Špenadle, kao i čačkalice, koristite za fine, tanje linije na ljusci. Čiode možete pričvrstiti pomoću patent-olovke. U slučaju da vam se vosak razliva, sklonite sveću da bi se vosak malo ohladio. Ukoliko primetite da linije voska pucaju, to znači da vosak nije dovoljno vreo, zato povećavajte temperaturu.

Posoar tehnika

Za ovu tehniku, potrebno je iseći i napraviti od hartije male šablone željenog oblika ili motiva, zatim se prskanjem ili pomoću sunđera nanosi boja kroz šablon.

Karo-batik tehnika

Karo-batik bojenje, dobićete što ćete u četiri-pet plitkih posudica rastvoriti različite boje, spustiti bočnu stranu jajeta u jednu boju, drugu stranu u drugu boju, u treću vrh, a u četvrtu pozadinu jajeta i tako, naizmenično, nekoliko puta. Svetlucavo mramorno jaje, dobićete ako zgužvanu hartiju umačete u boju i prislanjate je na jaje. Ovako dobijate neravnomernu toniziranu podlogu. Kad se boja osuši, tad lepkom, mestimično, po tamnijim delovima, premažite jaje - pa ga uvaljajte u griz. Možete tonirati malo tamnijim nijansama, tako ćete dobiti svetlucavo mramorno jaje.

Ne zaboravite da obavezno obojite u crveno, bar, jedno jaje koje će

biti prvo obojeno - i koje će ostati u kući, takozvana čuvarkuća. Ono

stoji pored kandila i čuva se do Ðurđevdana, kad se potopi u vodu i

tom vodom se ukućani umivaju, za zdravlje.

U nekim krajevima ostaje sve

do sledećeg Vaskrsa...

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak - goreći na ognjištu - daje poseban čar božićnoj noći - isto, tako i vaskršnje crveno jaje znači radost - i za one koji ga daju - i za one koji ga primaju...

HRISTOS VASKRSE!... VAISTINU VASKRSE!...

oOo