Богами, ако се овако настави, одосмо ми, крупним корацима, у Европу - Закон о саобраћају је почео - ма, увелико! - да се примењује и у Србији
ZNAM ZAŠTO KRADU, ALI MI NIKO NE VERUJE!
Jednom, davno, došao nam u Sokobanju, na Vrelo, ujak Brano. Kako je ušao u kuhinju, tako su mu ukrali sandale ispred vrata! Deda mu je dao neke svoje, novije, iako su i te bile stare... Bila je to teška poratna 1946.
A sad... sad, umesto sandala, kradu se vrhunska umetnička dela! Čitam, ukradeno nekoliko slika u pariskoj galeriji "Moderne umetnosti". Pet "komata"!
Ne mogu da verujem - uprkos tehničkim merama bezbednosti, uprkos čuvarima - ukrali (čitaj: izvadili iz ramova, urolali) i odneli izgubivši se "u vidu lastinog repa", u stvari... rep nije ni mogao da se vidi "jer je bio mrak, jer je bio mrak" - kako reče naš besmrtni pesnik D. R.!
Ukraden je "Golub sa zelenim graškom" Pabla Pikasa (ja imam priču "Golub na muštikli" i niko je nije ukrao!; kao ni goluba ili muštiklu, mada sam odavno ostavio pušenje!); zatim, ukradena je "Pastorala " Anrija Matisa (ja imam pozorišni komad, čak nagrađen prvom nagradom... čitaj: jedinom!... "Prolećna sezona, kratki dani obožavanja" i niko je nije ukrao, plagirao, postavio na scenu!); ukradena je slika "Maslinovo drvo" Žorža Braka (ja imam pesmu "Kuća na drvetu", posvećenu sinu Pavlu Maslačku i nikad mi je on nije pohvalio a kamoli drugi!; zamoliću Jablanku!); ukradena je slika "Žena s lepezom" Amadea Modiljanija (ja imam priču "Kaput ili ženica s oblinama" i niko je nije ni pozajmio na čitanje a kamoli ukrao!; mada ima šansi ako Jablanka objavi moju zbirku priča "Sokobanjske priče... kraj Moravice"!); najzad - nije više mogao da ponese, tj., da mu stane ispod kaputa - ukrao je i sliku "Mrtva priroda sa svećnjacima" (svećnjaci su bili bez pripaljenih sveća, inače, u mrkloj noći, policija bi ga primetila!; a ja imam priču o ženi koja slika, pa, posle, "uluči" priliku i poturi svoju sliku na grupnu izložbu - čekajući komentar kritike!; to je priča "Moja Jevrejka"!)...
Eto, nekad-nekad... A sad...
Postavlja se pitanje: zašto se kradu tako slavne slike, glupo kradu - kad ih kradljivac nikom ne može prodati! Ne može - jer niko nije toliko glup da ih kupi!... Da li biste vi, na primer, imali hrabrosti da kupite "ispod ruke" (pazite kako se izražavate: ona je udata žena!) Mona Lizu?!... Ja mislim da bi vas odmah sproveli u Luvr... pardon!... u Lazu, tj., u "Lazu", tj., u ludnicu "Dr Laza K. Lazarević" (Ono srednje slovo K. naročito plaši ludake!)... Bez uputa!...
Pa, zašto, onda?!
Kradu ih - da ih - u tišini "doma, svog" - na miru gledaju!
oOo
NI CAREVI NISU ŠTO SU BILI...
Nekad se znalo, i te kako, ko je car, kralj ili knez... Pa se onda "u govor" umešale reči kao eks-car, pot-kralj, knjaz... Imamo Ulicu kneza Miloša, a kiselu vodu "knjaz Miloš"!... Mi smo imali cara - i to kakvog! - čak su ga zvali, a on se nije ljutio - gde, car da se ljuti! - Silni... i bio je, zaista silan u jednom malom ili nekoliko malih naroda - pogodili ste - zvao se Duško... pardon!... Dušan. Bio je car Srba, Bugara, Grka i Arbanasa (sme li se reći Albanaca?) i vladao je, imao, bogami, petlju, izuzev... Mislio sam na caricu, po imenu Jelena... Htela, pošto-poto, da vidi Hilandar, ali joj car nije zabranio da kao žena stupi na poluostrvo Atos - da, zato što je žena - nego joj je dopustio... u redu, idi, ali... iz nosiljke nogom na zemlju da se nisi usudila da staneš! Inače, znaš kakav mi je nadimak, da ga ne isprobavaš... Tako je i bilo... U nosiljci je doneli, u nosiljci je vratili... I Hilandar - naš manastir nad manastirima - našu dušu - Jelena je videla!
A danas...
Nekadašnji bugarsaki car i predsednik Vlade Simeon Saksoburgski (73 godine), sudi se sa svojim sinom - princem - carevićem - oko nekih "tričavih" 450 hektara šume, zbog tog što mu tata nije dozvolio, a, on, ipak, sekao... valjda za montađne kućice, lađice, potpalu...
Pa dobro, reći ćete vi, ni prvi ni poslednji koji se sude! Da, da, ali...
Ali sin je, njegov, već dve godine - u komi!
SIN MU U KOMI, A ON SE S NjIM SUDI!
Da, proces se nastavlja! Sudija zakazuje ročišta!... Nekad ne dođe car, nekad sin (ne može da se probudi!)... o, Bože, o, o, o... Da li je ovo - gde živimo - Civilizacija... ili -ija?!
Ni carevi kao ni carevići nisu onakvi kakvi su nekad bili!
oOo
MESEC DANA ZATVORA ZA PIJANOG BICIKLISTU!
Bogami, ako se ovako nastavi, odosmo mi, krupnim koracima, u Evropu - Zakon o saobraćaju je počeo - ma, uveliko! - da se primenjuje i u Srbiji! Ne znam kako je, to, u drugim gradovima, ali - u Čačku - bolje begaj ako si kriv! Šalim se - nema "beganje" - nego odgovaranje pred Zakonom...
U Čačku - osuđen biciklista zbog vožnje "u pijanom stanju" (čitaj: "pijan k'o letva")! Pronađeno mu - more, dunuo u alkometar kao da je vozio "audi 100 GL" - a ne običnu "biciklu" - i - ponavljam - pronađeno mu 4,42 promila u krvi!
Verujem da će ovo gospodin Ginis imati u vidu za svoju sledeću knjigu "Ginisovi rekordi", s obzirom da s ovoliko alkohola čovek ne može ni da hoda, a kamoli da "tera točak"!...
A kako je bilo... možda nekog interesuje?...
Tog dana, tačnije, večeri, u Čačku, ništa nije nagoveštavalo da je na pomolu redak prirodan fenomen - ali - desilo se - nezaposlen bravar gospodin Dragan Golubović (47 godina), nastanjen u naselju Ljubić, vozio je svoj dvotočkaš ali je zaboravio da je popio pet-šest-sedam piva i dve-tri rakije! Zaborav mu se osvetio!
Bilo je tačno 19.00 sati kad je Dragan, u smeru k centru, jedva okrećući pedala - naišao na "patroldžiju" Goluba Ćurčića, policajca ovdašnjeg. Policajcu je prizor odmah bio sumnjiv: kako neko ko tako sporo, gotovo uopšte, ne okreće pedala bicikla - može da se održi na sicu - dva točka, ipak, nisu tri!... pa ga je zamolio da dune... ne u pištaljku! - nego u već spomenut alkometar marke "alko-kvant", fabričkog broja 107684!
Bilo suđenje. Bili advokat, pa veštak, pa policajac. Prekršajni sud. Sudila sudija Snežana Srnić. I "odsekla" kaznu. Kako Zakon kaže...
Pijan biciklista, dobio je kaznu zatvora od 30 dana!...
Prema tom, vozači, i vi što vozite trotinete i rolere - pazite kako vozite i šta "cevčite": samo limunada, boza, "koka-kola" i slična "teška" pića dolaze u obzir.
Boba Mihić
