Badnji dan i Badnje veče

Uoči Božića je Badnji dan, Badnje veče, tj., 6. januara svake godine...
Badnje veče je predivno... a šta mu prethodi?...
Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
Narodni običaji, tako lepi i slikoviti, oko Badnjeg dana su veoma stari ali se mnogo običaja promenilo, izgubilo ili, čak, sasvim zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima. Kombinacije donose velike razlike u običajima od kraja do kraja. Ali, i pored tolike raznovrsnosti, ipak postoji i mnogo zajedničkih običaja. Mnogi su vrlo slični, kao sećanje na neke davne običaje koji se više ne sprovode ali postoji kao odjek, kao sećanje da se u nekom kraju, gradu ili selu, upravo, nekad i to tako radilo pre nego što se to i tako napustilo, često i zauvek, da se, više, niko i ne seća, novo vreme je učinilo svoje....
Loženje badnjaka je u vezi s ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog Sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mlad hrast ili mladica, grana, npr., ovog drveta, spaljivanjem je obeležavan dolazak Nove godine, a "pregršti" varnica "bacane" u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

SEČENJE BADNJAKA

Već u ranu zoru, u cik zore, što bi rekli Srbi, pucanjem iz pušaka i treštanjem iz prangija, objavljuje se opšti, često i zajednički, komšijski, rođački ili drugi odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva; u smedrevskim selima, na primer, seče se ne drvo za badnjak već, samo, hrastova grana.
Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a, ponegde, onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova. Ova raznolikost u broju badnjaka takođe ide u prilog prethrišćanskom poreklu badnjaka i Badnjeg dana.
Pre sečenja se drvetu nazove "dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo s istočne strane jer je trebalo da padneupravo na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se "da se drvo ne muči", tj., da se obori iz jednog udarca ili, najviše, s tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je s onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice, onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u kokošarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac, itd.
Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, tj., badnjake, prislanja ih na kućni zid a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Ponegde badnjake okrešu još u šumi, a ponegde ih donesu s granama, cele.
Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje, vretena i igle. A zašto - ne znam, nisam etnolog, ali, potrudiću se da i to saznam, pretpostavljam da je zanimljivo i da odnekud vuče svoje korene.

BOŽIĆNA PEČENICA

Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica (ponegde se kolje ili utuče na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za Novo leto, a ponegde se zove i Veselica ili Božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

OBILAŽENJE KUĆA

U Vojvodini se deca okupljaju, predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića i a od domaćina očekuju da ih daruje nekom prigodnom sitnicom. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem (to je novija izmišljotina!).

BADNJE VEČE 6. JANUARA

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji na vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik (prvi gost).
Predveče, domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kad ukućani pitaju "Ko je?!" - odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću!" Zatim mu domaćica otvara vrata i obraćajući se badnjaku govori "Dobro veče, badnjače!" Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima "Srećno vam Badnje veče!" - na šta ga ukućani otpozdravljaju sa "Bog ti dobro dao i sreće imao!" - dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak, domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove kuće bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu s medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica unose slamu i raznose je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pritom, onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njom su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

PALJENJE BADNJAKA

Badnjak se poljubi, maže medom i stavlja na ognjište. Kad je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.
Ponegde, zasečen kraj badnjaka namažu medom, pa to čobani ližu, govoreći "Kako mi za badnjakom, tako ovce za jaganjcima, krave za telcima..."
Običaj nalaganja badnjaka na vatru, vrlo je star i pominje se u pisanim izvorima još u XIII veku, daleke 1272. u dokumentu se beleži da su na Badnje veče dubrovački brodovlasnici prinosili Knezu panj-ceponem i nalagali ga na vatru . A u XVII veku je zabeleženo da je u Istri postojao običaj paljenja i darivanja badnjaka hranom. S druge strane, u smederevskom kraju, npr., ne postoji običaj nalaganja badnjaka, osim, možda, u kućama doseljenika s drugih strana.
Deca "džaraju" vatru, odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica, iskri govoreći "Koliko iskrica, toliko parica, pilića, košnica...!" - nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori "Dobro veče, čestiti, vi i Badnje veče!" a ukućani odgovaraju "Dobro veče, čestiti, vi i vaša pečenica!"
Posle tog, domaćin okadi ceo dom i večeru, pripali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

BADNJAČKI KOLAČ

Ponegde se, za Badnje veče, mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca, s orasima i mazana medom; a, ponegde, i s kvascem. Česnica se za večerom lomi, a ne seče, usvojeno je pravilo.
U svrljiškom kraju se, na primer, pravi badnjidanski obredni hleb, tzv., "njiva" na kom je ukras urađen u obliku zmije koja je u vezi i s kultom mrtvih ali u nekim situacijama ima veze i s rodnošću godine, što nije baš sasvim jasno i što bi mogli objasniti samo školovani etnolozi i crkveni ljudi, što ja nisam. Obredni hlebovi koji se mese na Badnje jutro, u tesnoj vezi su s magijskim verovanjima u vezi s plodnošću.
Na Kosovu se za Badnji dan spremao poseban kolač koji se iznosio na kućni prag i ritualno nudio vuku. Vuk je, inače, posebno poštovano mitsko biće među starim Srbima.

BADNJAČKA VEČERA

Badnja večera je posna trpeza (posna, ali je i bogata). Treba da obiluje jelom i pićem da bi i čitava nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, a neka su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive, jabuke i kajsije). Večera protiče u miru i tišini (što uveliko odudara od buke i "brbljanja" za stolom, čak i uz nedolilčan TV prenos, često uz viku i svađu pa i mnogo teže stvari - a sve kao "novotarije" obesmišljenog, odnarođenog i odboženog "novog čoveka" koji više ceni tuđe nego svoje i koji više ne zna da se ponaša onako kako vera propisuje a dobri narodni običaji nalažu, ali, to je druga priča i nije joj ovde mesto!).
Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju "domaći" ili "domaći pokojnici" ili "domaći duhovi". Svi preci su s ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana s trpeze ne prikuplja nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po kući.
Većina jela s badnjedanske večere, koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre sveg žrtven obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike. Večera se kadi tamjanom da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu.

BDENJE

U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu - Božiću.
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onom ko prvi spazi, pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja, domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja. Znalo se da, kad pucnji počnu da se razležu, badnjaci prispevaju.
Nekad su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi. U Crnoj Gori, na primer, jedan je muškarac čekao da pregori badnjak i za to vreme često džarao vatru govoreći "Ovoliko u našem toru bilo ovaca, koza..."

ZAHVATANJE VODE

Vodi koja se zahvati u badnjedanskoj noći, pre izlaska Sunca, takođe se pridaje magijsko značenje. U nekim krajevima se ona zove "jakova voda".
Pre zahvatanja vode, izvor, reka ili bunar, daruju se žitom, novcem ili voćem. Vodu pozdravljaju s "Dobro jutro, vodice i srećan ti Božić!"
Po pravilu je zahvataju devojke a njom se umivaju svi članovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja im poliva.
Ovom vodom se mesi česnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za kog će se udati. To se uvek i obistini.

HRIŠĆANSKI ELEMENTI I ZNAČENJE

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Isus Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kad se Isus rodio. Badnjak, dalje, nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak, kao što smo već opisali, a, ovde, samo ponešto dodajemo.
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić, podseća na žito koje je Majka Božja, kad joj se rodio sin, bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je mali Isus ležao. Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hristos rodio na slami, i tim je badnjedanska slama simbol jasli u Vitlejemskoj pećini. Kad unosi badnjak u kuću, domaćin tada kaže "Hristos se rodi!" - a svi ukućani odgovaraju "Vaistinu se rodi!"
Kađenje doma tamjanom je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće označavaju vlast Božju na sve četiri strane sveta.
Kad se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani, svi, zajedno, stanu na molitvu, pevajući tropar Roždestvo tvoje... , pomole se Bogu, pročitaju ili izgovore molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sutrašnji praznik Božić i sedaju za trpezu.
Evo te pesme Roždestvo tvoje:

Rođenje, Tvoje, Hriste, Bože, naš,
Obasjalo je svet svetlošću bogopoznanja,
Jer tad je one, što zvezde obožavahu,
Zvezda naučila da se klanjaju Tebi,
Suncu Pravde i da poznaju Tebe,
Istok s visine,
Gospode,
Slava Ti!

JA SAM SVETLOST SVETU!

Pogača koja se lomi, znači reči, Isusove "Ja sam hleb živ, a vino krv moja!" Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog života bod okriljem Boga. Sveća koja se pripaljuje za Badnji dan i Božić, predstavlja svetlost Božju i podseća na Isusove reči "Ja sam svetlost svetu!"
Paljenje badnjaka označuje završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

OPRAŠTANJE

Koji se tokom godine s nekim zavadio, na Badnji dan se s njim treba da pomiriti.

SAVREMENA PROSLAVA BADNJEG DANA

U današnjim, uveliko gradskim uslovima se proslava Badnjeg dana obavlja u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.
U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu, sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljen badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.
Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom. Ranije se večeralo na slami, na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.
Paljenje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem nekoliko listova hrasta u pogodnom prostoru. U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu, ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom zajedničkom badnjaku.

PRIGODNE POSLOVICE

Uz Badnji dan su vezane i ove dve poslovice:
* Nije svaki dan Badnji dan, a znači da je na Badnji dan velika sreća, što drugih dana u godini ne mora biti
* Vezani su kao Božić i Badnji dan, kaže se za one koji su nerazdvojni.

O BADNJAKU

Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Naziv potiče od staroslovenske reči "bdjeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja ono veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Bogomladenca. Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer, u protivnom, neće biti vraćene čitave godine. Najvažniji ritual za Badnji dan jest sečenje badnjaka i njegovo unošenje u kuću. Domaćin zorom odlazi u šumu da odseče badnjak koji donese u kuću, ali ga ne unosi do večeri. Badnjak je obično mlado zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo. Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, slavu i sutrašnji praznik Božić, baci šaku žita na drvo i s tri udarca sekirom mora da ga odseče. Seče se ukoso i s istocne strane, da bi stabaoce palo na istočnu stranu. Vodi se računa da drvo, prilikom odsecanja padne direktno na zemlju, a da se ne zadrži na susednom drvetu. Domaćin pre večere unosi badnjak u kuću, a ukućani ga dočekuju posipajući ga pšenicom ili nekom drugom vrstom žitarice. Slama se takođe unosi u kuću i za to vreme domaćin i domaćica kvocaju, dok ih deca prate pijučići i imitirajući glasove domaćih životinja. Po rasprostrtoj slami, domaćica baca orahe, bombone i suve šljive, a deca ih uz radosnu ciku traže. Orahe niko ne uzima, ostaju u uglovima.
Ima malih razlika u proslavljanju Badnjeg dana i Badnje večeri u Srbiji. Evo kako je to u Vlasotincima...
Mnogi običaji vezani za ovaj dan, sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak se, najčeše, seče hrastova grana, a hrast je, kod Slovena, oduvek bio sveto drvo. Neki ga vezuju - misli se na badnjak - za slovensko božanstvo Svetovida.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani. Vec u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca. Pre sečenja se drvetu kaze "dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo s istočne strane jer je trebalo da padne na istok.
Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče. U toku dana, domaćica u sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji na vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave i pod sto, a ponegde kod samog ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik (osoba koja ujutro na Božić prva uđe u kuću).
Predveče, domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kad ukućani pitaju: "Ko je"? - odgovara: "Badnjak vam dolazi u kuću!" Zatim mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku - ne badnjičaru! - govori: "Dobro veče, badnjače!" Domaćin, stupajući desnom nogom preko praga, unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane: "Srećno vam, sad, ovo Badnje veče, sutrašnji Božić i svi dani po Božiću!", na šta mu ukućani otpozdravljaju: "Bog ti dobro dao i sreće imao!" - dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak, domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njima pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve kućne uglove bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami, ispod stola i najčešće se jedu s medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima, to se ne dira. Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tom onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu; stolice su iznete iz kuće.
Običaj polaganja badnjaka na vatru vrlo je star. Deca "džaraju" vatru i grančicama je raspaljuju i čačkaju, izazivajući pregršt varnica, iskri govoreći: "Koliko iskrica, toliko parica, pilića, košnica ..." - nabrajajući svu stoku i živinu čije se množenje i dobro zdravlje priželjkuje. Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori "Dobro veče, čestiti, Vi i Badnje veče" a ukućani odgovaraju "Dobro veče, čestiti, Vi i Vaša pečenica". Posle sveg ovog, domaćin okadi tamjanom celu kuću i postavljenu večeru, zapali sveću i pristupa se Badnjoj večeri.
Česnica se, za večerom, lomi, znači - ne seče se! Badnja večera je posna trpeza. Posna, ali bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive, suve kajsije). Večera protiče u miru i tisini. Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju "domaći" ili "domaći pokojnici" ili "domaći duhovi". Svi preci su s ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana s trpeze ništa ne prikuplja, ne sklanja se, ne čiste se ni mrve, nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po celoj kući. Većina jela s badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre sveg žrtven obred posvećen porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvaznijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike. Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i pokojni.

BADNJAČKA VEČERA (2)

Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali posna. Na njoj, pre sveg, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, nego s poda, po kom je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj... Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja prekonoć, na onom mestu s koga se večeralo. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne izbacuje iz kuće. Od ovog pravila koje navodi dr Veselin Čajkanović, danas se odstupa, naročito u gradu gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod kog je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame s drenovom grančicom.
Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče, kao što je već navedeno. Za jelo na podu, tj., na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na zejtinu, med, vino i pasulj (obično „prebranac" ili „meljanac"). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i badnjak, pored žita, spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, kajsije, suvo grožđe, badem, lešnik. Pred tako pripremljenom badnjačkom večerom, domaćin se prekrsti, pripali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva „Roždestvo Tvoje..." ("Rođenje Tvoje"), pročita molitvu Gospodnju ("Oče, naš...") razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi. Uglavnom zdravice se dižu za:
„Pomozi Bože i u dobri čas...", „U slavu zakona i u bolji čas...", „Za Svetu Trojicu i u slavu Božju...", „Za četiri stupa jevanđelista...", „Za petozarne mučenike...", „Za čestitost zbora i sabora...", „Za sedmočislinke..." (Za domaćina, domaćicu; za kumove i prijatelje; za goste i namernike; za omladinu...).
I Badnjačka večera kao, uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike.
Pogača badnjačka (hleb) označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: „Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta" (Jn 6,51).
Riba, kao i hleb, označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani obavljali svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u „lomljenju hleba" i „večerama ljubavi".
So označava silu, Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.
Med - proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom - pčele. Znači sladost večnog života, onog koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj, slava Mu.
Sveća koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću predstavlja svetlost carstva Božjeg. Sam Hristos za sebe kaže: „Ja sam svetlost svetu!" (Jn 8, 12) „Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti." (Jn 12, 36)
Posle večere, spava se na slami, a izjutra, rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanoj odeći (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu, vrelo - u Sokobanji je nekad bilo predivno vrelo sa živom i velikom vodom; u detinjstvu, mnogo sam se puta na njemu napio, sastavljenim šakama!; po tom vrelu i ceo kraj je dobio naziv Vrelo - (obično devojka — vodonoša), treći u štalu, kod stoke, svako za svojim poslom. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika".