DANAS JE TEŠKO VEROVATI U BOGA
Činjenica je da je današnja porodica razbijena, što znači da postoje, samo, površna opštenja između članova porodice i da svako, iako živi u zajednici, vodi pojedinačan, život usamljenika.
Episkop Porfirije:
Intervju od 8. januar 2008.
Vladika Porfirije: Božić je dan radosti, ljubavi, dan na koji čovečanstvo dobija odgovor na večno traganje za smislom postojanja i večno pitanje čoveka upućeno Bogu, a to je: Ko sam ja? Odgovor koji Bog upućuje čoveku je Bogočovek Hristos, što znači da je Bog došao u svet i sjedinio se sa ljudskom prirodom, pokazavši tako da je smisao postojanja i odgovor na pitanje ko sam i zašto postojim ovde, ostvaren u zajednici između Boga i čoveka, kaže u intervjuu za "Sutra" Vladika Porfirije.
Vaše Preosveštenstvo, Božić je prilika za porodično okupljanje. Šta je u ovakvim vremenima činiti da bi se porodica održala na okupu?
- Činjenica je da je današnja porodica razbijena, što znači da postoje, samo, površna opštenja između članova porodice i da svako, iako živi u zajednici, vodi pojedinačan, život usamljenika. Na današnji dan svaka porodica bi trebalo da pokuša da kroz brigu Božju, koja se pojavljuje za čoveka, i stojeći pred Njegovom ljubavlju, preispita sebe i vidi koliko živi u skladu s onim što Bog preporučuje. Ako se zamislimo pred tajnom ljubavi Božje, prepoznaćemo da ljubav ne podrazumeva pojedinačnost i potrebu da se svi podrede nama, već žrtvu i davanje, upravo onako kako to Bog čini prema ljudskom rodu.
Koliko je savremenom čoveku teško da ostane verujući i da li se izgubila ona vera "prostog puka"?
- Svako se rodio u vremenu koje je najbolje za njega, za njegovo dosezanje savršenstva i punoće, tako da se ne može govoriti o tom koje je vreme bilo bolje i kad je bilo više vere na Zemlji. Uvek je i u svakom vremenu bilo teško čoveku da poveruje u Boga jer vera u Boga znači poverenje, odricanje od komfora i podređivanja sveg oko nas - sebi. Danas je mnogo izazova, ali, s obzirom na to da smo mi rođeni baš u ovom vremenu, za nas, lično je ono i najbolje.
U "Knjizi o Jovu" stoji: "Potrpite da ja govorim, pa onda pričajte". Koliko mi danas imamo snage da saslušamo jedni druge?
- Nedostatak savremenog čoveka je u tom što nije spreman na tišinu, na ćutanje, a naročito nije spreman da čuje drugog. U priči o Jovu, opisano je koliko su Jovovi prijatelji koji su došli da bi ga tešili zbog stradanja u koje je zapao, zapravo, bili ljudi duha. Sedam dana su ćutali jedan pred drugim odmeravajući veličinu i format srca, da bi, tek, onda započeli razgovor. Tako su pokazali da su spremni da čuju jedan drugog. Danas nedostaje ta sposobnost da ljudi čuju bližnjeg, šapat prirode i znakove vremena. Čovek modernog doba ima stalnu potrebu da proizvodi "mnoštvo" reči koje često nisu ni promišljene niti proživljene.
Da li je, s obzirom na to da je istorija opet "ukrstila" interese Srbije i Rusije, na pomolu vaskrs slovenskog duha i preporod pravoslavlja?
- Pravoslavlje kao vera koja obnavlja i preobražava svet je nada u svim slovenskim zemljama koje su posle komunizma doživele velik preporod. Teško je tražiti potvrdu slovenskog duha, ali, što se pravoslavlja tiče, ono je vera slobode i vera ljubavi i kao takvo je šansa za čoveka zapadne civilizacije, koja je ništa drugo nego civilizacija uspeha. Naša vera je nada za modernog čoveka Zapadne Evrope i Amerike, a u našim manastirima i crkvama širom sveta bivši katolici i protestanti postaju pravoslavni hrišćani i monasi.
Na dan Rođenja Hristovog imamo šansu da oslušnemo poruku, Hristovu i da shvatimo da, bez obzira na teškoće u kojima se nalazi svaki pojedinac, postoji nada za nas, ljude i realna mogućnost doživljavanja radosti života. Sve naše brige, nevolje, nemoći i promašaji - dobijaju ispunjenje u toj radosnoj vesti da se Bog u pećini rodi kao potvrda istine da život i te kako ima smisla i da je taj smisao radost i stvaranje mira s Bogom, verom, prirodom i ostvarenje harmonije u samom sebi.
Mobilni telefoni odvojili decu od roditelja...
Roditelji i deca razmenjuju poruke na papirićima i putem mobilnih telefona i sve se svodi na izdavanje zapovesti. Kad odlaze od kuće, oni poručuju deci: Nemoj da zaboraviš da isključiš svetlo ili šporet. Razmena osećanja, ideja i misli, svodi se na dva minuta dnevno i često manje. A, zapravo, porodica i postoji kao mogućnost i kao poligon na kom čovek pobeđuje svoj egoizam i u kojoj se izgrađuje kao biće zajednice, po ugledu na Boga i Svetu Trojicu.
Nataša Jovanović
oOo
