Evo kako Englezi prave božićni kolač... Lep je kao srpski!...
Engleski božićni kolač:
Sastojci:
* 3 jajeta
* 1 belance
* 250 grama šećera
* 150 grama šećera u prahu
* 270 grama brašna
* 90 grama maslaca
* 70 ml mleka
* 4 cl ruma
* prezle
* suvo grožđe, kandirano voće (suvo voće), klinčić, muskatni oraščić
* so (po ukusu)
Način pripreme:
Umutiti 250 grama šećera s maslacem, a zatim smesi dodati žumanca, mleko, brašno, muskatni oraščić, seckano kandirano voće, suvo grožđe, klinčiće i rum, pa sve zajedno dobro promešati. Tri belanca ulupati s malo soli i dodati masi. Visoki okrugli pleh podmazati i posuti prezlama. Sipati masu u pleh i peći oko 2 sata u prethodno zagrejanoj pećnici na 160 stepeni C. Ohladiti, malo, kolač, a zatim ga izvaditi iz pleha. Belance umutiti sa šećerom u prahu i tim premazati kolač. Ulepšati kandiranim voćem.
JOŠ O BADNJEM DANU I BOŽIĆU...
U pravoslavnim hramovima i kućama, slave se Badnji dan i Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Praznik proslavljaju Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta gora koje su zadržale Julijanski kalendar, dok su ostale hrišćanske crkve Božić proslavile pre 13 dana, prema Gregorijanskom kalendaru.
Praznična bdenija i molitve u kojima se pominju događi vezani za rođenje Isusa Hrista u Vitlajemu biće služeni u svim hramovima.
Badnji dan je u srpskom narodu i crkvi dobio naziv po badnjaku koji se, prema drevnom običaju, uoči praznika Roždestva Isusa Hrista, s prvim sutonom, unosi u kuće.
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se, kako nalaže običaj, pali po unošenju u kuću, gde dogoreva do ponoći kad nastaje božićno slavlje. U velikim gradovima, običaj je pojednostavljen, pa se u kuću samo unosi svežanj suvih grančica cera ili hrasta sa slamom.
Badnjak je simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Bogomladenac.
Prema Jevanđelju, Isus je rođen na slami, pa otud i slama u svežnju badnjaka kao i običaj da se prostire u hrišćanskim kućama.
Badnje veče je i verski i porodični praznik pa se za unošenje ili spaljivanje badnjaka u pravoslavnom hrišćanstvu vezuje i porodično slavlje.
Oko badnjaka koji dogoreva, ukućani se greju ljubavlju i slogom.
Na Badnje veče ističu i poslednji sati višenedeljnog božićnog posta, pa je i večera tradicionalno posna, a prema srpskom običaju, na trpezi su riba, prebranac, kolači s medom, suve šljive, orasi.