Južna Morava je reka u Srbiji koja predstavlja kraću od dve reke koje čine Veliku Moravu
Južna Morava je reka u Srbiji koja predstavlja kraću od dve reke koje čine Veliku Moravu.
Južna Morava je dugačka 295 km i teče uglavnom smerom jug-sever, od makedonske granice do centralne Srbije, gde se sreće sa Zapadnom Moravom kod Stalaća i stvara Veliku Moravu.
Izvor
Južna Morava nastaje na Skopskoj Crnoj Gori, u današnjoj Republici Makedoniji, severno od njene prestonice Skoplje. Tokovi Ključevske i Slatinske reke stvaraju reku Golema, koja je, kad pređe makedonsko-srpsku granicu, poznata kao Binačka Morava. Posle 49 km, Binačka Morava se sastaje sa Preševskom Moravicom kod Bujanovca i preostalih 246 km teče kao Južna Morava.
Geografija
Reka pripada crnomorskom slivu, a površina njenog sliva je 15.469 km2, od kojih je 1.237 km2 u Bugarskoj (preko njene pritoke Nišave). Njen prosečan protok na ušću je 100 m3/s i nije pogodna za plovidbu.
Južna Morava ima složenu dolinu, tj., sastoji se iz nizova klisura i kotlina, u ovom redosledu: Gnjilanska kotlina-Končuljska klisura-Vranjska kotlina-Grdelička klisura-Leskovačka kotlina-Niška kotlina-Aleksinačka kotlina-Stalaćka klisura. Posle izlaska iz Stalaćke klisure, Južna Morava se sreće sa Zapadnom Moravom.
U makrogeološkom pogledu, Južna Morava povezuje Egejski i Panonski basen. Ovo izaziva fenomen koji se naziva prividna inverzija toka jer se "čini" da se reka "penje" uz planine, a zatim ponovo spušta! Tačka u kojoj se spajaju ova dva velika geološka basena je Grdelička klisura, ali dno klisure, kud reka teče, mnogo je niže od planina koje je okružuju, tako da reka teče sasvim normalno.
Južna Morava je nekad bila dugačka 318 km i predstavljala je dužu pritoku Velike Morave. Pošto je tokom vremena izazvala nekoliko poplava, meandrirajuća reka je skraćena za skoro 30 km, tako da je postala kraća od Zapadne Morave. Međutim, Zapadna Morava je uvek imala veći protok.
Područja u južnoj Srbiji kroz koja protiče Južna Morava su skoro potpuno bez šuma što je izazvalo jedan od najtežih slučajeva erozije na Balkanu. Kao posledica ovog, reka unosi velike količine materijala u Veliku Moravu, puneći i podižući njeno rečno korito, što je potpomoglo velike poplave njene reke-kćeri.
Struktura toka
Tok Južne Morave predstavlja kompozitnu dolinu. Nju čini naizmenično smenjivanje klisura i kotlina. Prva je Vranjska kotlina, zatim sledi Grdelička klisura, pa Leskovačka kotlina, Pečenjevačko suženje, Brestovačka kotlina, malo Kurvingradsko suženje koje se nastavlja na Nišku kotlinu, a ona na Mezgrajsko suženje. Posle ovog suženja, pružaju se, još, Aleksinačka kotlina i Stalaćka klisura, gde se Južna Morava sustiče sa Zapadnom Moravom i zajedno čine Veliku Moravu.
Pritoke
Južna Morava ima 157 pritoka.
Najvažnije leve pritoke su: Jablanica, Veternica, Pusta reka i Toplica. Desne pritoke su: Vrla, Vlasina, Nišava (najduža) i Sokobanjska Moravica.
Ekonomija
Južna Morava ima značajan potencijal za proizvodnju električne energije, ali se ona uopšte ne koristi. Velike energetski sistem je sagrađen u njenom slivu, na Vlasini (elektrane Vrla I-IV).
U izvesnoj meri, njena voda se koristi za navodnjavanje.
Najvažniju ulogu, dolina reke ima u saobraćaju. Ona je prirodni put za železnicu i autoput Beograd-Skoplje-Solun.
Koliko su zagađene reke u Srbiji: Južna Morava
Otpadne vode iz kanalizacije i industrije, divlje deponije na kojima završavaju čak i medicinski i otpad iz klanica, najveći su zagađivači Južne Morave.
U toku dugom 264 kilometra, ova reka je najzagađenija na delu od Bujanovca do Vladičinog Hana.
Južnu Moravu posebno ugrožava i ilegalno iskopavanje peska i šljunka, zbog čeg je korito u nekim delovima produbljeno i za desetak metara.
Pedesetak kilometara obale od Bujanovca do Vladičinog Hana, pretvoreno je u pravo smetlište. Nesavesni meštani na obale bacaju islužene kućne aparate, šut s gradilišta, a rekom plivaju leševi životinja, plastične kese, automobilske gume, pa, čak, i medicinski otpad poput špriceva i zavoja.
Zeleni ekološki pokret, godinama je pokušavao da zajedno s lokalnim vlastima pokrene akciju rešavanja jednog od najtežih ekoloških problema, ali u proteklih nekoliko decenija nije organizovana nijedna veća akcija čišćenja rečnog korita i zagađenih obala Južne Morave.
- Nekad smo, kao deca, pili vodu iz Južne Morave, koju sad u velikom luku zaobilaze ne samo kupači već i sportski ribolovci. Rečno korito i obale ove reke danas, nažalost, najviše liče na veliki kolektor raznoraznog otpada i prljavštine. Najgore je od mosta kod Zlatokopa prema Mazaraću. Sve do Vladičinog Hana ima na desetine divljih deponija...
Južnu Moravu i dalje najviše zagađuju industrijski pogoni, ali i Vranjska reka, u koju se uliva gradska kanalizacija. Nedopustivo je da se, zbog nemarnosti i neodgovornosti mnogih nesavesnih građana, priroda na ovakav način degradira. Pojedini klaničari, životinjski otpad bacaju pored Južne Morave i takve nelegalne deponije klaničnog otpada veliki su izvor zaraze. U borbi protiv ovog zla, veliku ulogu mogu da imaju komunalni inspektori. Neophodno je da se uvedu dežurstva, ali i da građani pomažu komunalnim inspektorima - kaže predsednik Zelenog ekološkog pokreta.
Osim što zagađuje reku i okolinu, otpad, nekad, može da bude veoma opasan po ljude. Pošto nivo Južne Morave leti drastično padne, pa reka gotovo na celom toku može da se pregazi, razbijeno staklo i žica koja često završi u koritu često dovodi do povreda.
Pošto poslednjih godina industrija ne radi punim kapacitetima, voda je unekoliko čistija, ali zbog nekontrolisanih izliva kanalizacije, voda u Južnoj Moravi nije prve A klase, naročito u gradskom području. Niko pouzdano ne zna kakav je kvalitet vode jer se ne pamti kad su poslednji put urađene bakteriološke i fizičko-hemijske analize vode u rečnom koritu.
Retke akcije čišćenja rečne obale Južne Morave i korita uz obalu sprovode riboplovci, naročito kada treba da se uredi takmičarska trasa. Jedan od najvećih problema za pecaroše, ali i živ svet u reci je nelegalno iskopavanje peska i šljunka.
Zbog nekontrolisanog vađenja peska i šljunka između Bujanovca i Vladičinog Hana, korito reke sad je dublje čak za desetak metara. Ugroženi su ostali vodotokovi, prilazni putevi. Zbog divljih bagerista s pravom negoduju pecaroši jer bageri i druge mašine mute vodu i produbljuju reku. Kad ribolovci bace prehranu za namamljivanje ribe, bageri s dna počnu da vade i mulj koji pada na hranu. Mada je uredbom Vlade Srbije do daljnjeg zabranjena eksploatacija peska i šljunka iz korita Južne Morave, divlji bageristi noću pune i po nekoliko kamiona - kaže predsednik opštinske organizacije sportskih ribolovaca u Vranju.
oOo
