LJUBAV:: Sposobnost doživljavanja ljubavi zavisi od delovanja živčanog sistema, a on je, u najvećoj meri, uslovljen genima.
Sposobnost doživljavanja ljubavi zavisi od delovanja živčanog sistema, a on je, u najvećoj meri, uslovljen genima.
Biti srećno zaljubljen, predivan je osjećaj, jedan od najlepših... ma najlepši!!! koji je čoveku omogućila evolucija. Ljubav je evolucijski mehanizam koji su geni tokom više milenijuma razvili radi produženja ljudske vrste i stvaranja malih kompaktnih ljudskih zajednica čija je svrha olakšavanje ljudskog opstanka. Te zajednice poznajemo pod nazivom porodica.
Mnogo je vrsta ljubavi, a svima je zajednička želja za trajnom vezom s predmetom ljubavi. U ljubavi ima i egoizma i altruizma i teško je reći šta od tog preteže. Možda, ipak, egoizam (sebičnost): čak se i činovi najveće požrtvovnosti u korist drugog mogu protumačiti egoističkom težnjom "ako te ne mogu imati uza se, ni moj život nema smisla, pa ću radije umreti spasavajući te"...
Koliko puta je nesrećan ljubavnik čuo savet: "Zašto se nje ne okaneš, zar ne vidiš da te ne voli?!" ili, koliko su puta nekom rekli: "Zašto se u nekog ne zaljubiš, umesto što, samo, kukaš što si sama?!" Ne bi li bilo divno, zaljubiti se, po želji, čim se osetimo usamljenima?! I to ne u bilo kog, nego u osobu koja nas najviše voli i koja bi nam objektivno mogla pružiti najviše! Naravno i odljubiti se, po želji, čim nam druga strana počne praviti probleme! Odgovor je jednostavan: evolucija je u selekciji (odabiru) a selekcija se "vodi" kroz borbu. Za ostvarivanje glavnog cilja evolucije - produženja vrste - nije bitno da baš svaki pojedinac sebi nađe par, akamoli da u ljubavi bude još i srećan! A oni koji u ljubavi budu zakinuti, moraju se sami snaći - evolucija se ne bavi "manjinama" i "izuzecima"!
Da bi preneo svoj genetski kod na iduće pokolenje, svaki gen mora "dokazati" da je dovoljno dobar, a to se dešava kroz borbu za seksualnog partnera! Ljubavna privlačnost je najvažniji adut u toj borbi - a taj je adut je - biohemijskog karaktera!
Naime, sposobnost jedinke da privuče i "osvoji" drugu jedinku, sastoji se ponajviše od moći da u drugoj jedinki izazove izvesne biološke procese koji će izazvati želju za bliskošću. Osećanje ljubavi, skup je električnih i hemijskih procesa u organizmu, a voljena osoba to izazvala, to jest, osećanja. Sva ona stanja svojstvena pojedinoj fazi ljubavi, nemir, strah, želja, borbenost, itd., imaju jasnu biološku podlogu.
Zaljubljivanje - "vodopad" hormona!
Ljubavna zavisnost - da, i to postoji! I te kako! Ako se osoba koju volimo, udaljava od nas, ili nas odbija, uskraćuje nam izvor prijatnih osećanja, što se ogleda nemirom, teskobom, potištenošću i drugim neprijatnim doživljajima svojstvenim apstinencijskoj krizi kakvu oseća pušač kad ostane bez nikotina ili narkoman bez opijata.
Proces zaljubljivanja polno zrele osobe teče, u većini slučajeva, predvidljivim tokom i s minimalnim uticajem voljne radnje. Jedna osoba oseti privlačnost prema drugoj onda kad joj ona izazove osećaj prijatnosti, bilo vizuelnim nadražajem (pre sveg, spoljašnošću), bilo mirisom, što znači delovanjem feromona. Ti molekuli, koji luče ljudska i životinjska tela, proizlaze iz polnih hormona i služe za razmenu informacija o međusobnoj seksualnoj kompatibilnosti jedinki. Kad nečiji feromoni, pošto su kroz olfaktorni sistem prodrli do mozga, izazovu osećaj privlačnosti, doživljavamo saznanje da nam se druga osoba sviđa u polnom smislu.
Kad nam se neko svidi, mreža neurona između čeonog režnja i moždanog debla počinje proizvoditi hormone prijatnosti, zadovoljstva, čija je aktivnost jača što nam je "predmet" sviđanja bliži o bčiskiji. Jedan od bitnih hormona koji čine da nam se neko sviđa, zove se feniletilamin (skraćeno: PEA), koji, među ostalim, smanjuje apetit i potrebu za snom.
Ubrzo posle nastanka privlačnosti, otkrivamo da nam prisustvo dotične osobe ili neki znak da se i mi njoj sviđamo pojačava osećaj zadovoljstva, prijatnosti, a da nam njena odsutnost izaziva osjećanje duševnog bola.
Kod muškaraca se, zatim, "uzburka" testosteron koji jače nadražuje mozak i druge organe stvarajući želju za telesnim dodirom i spajanjem. Uz testosteron se budi i hormon stresa adrenalin koji nas čini spremnima na borbu da bismo istrajali u udvaranju i odagnali eventualne suparnike koji, takođe, pretenduju na istu osobu. S feniletilaminom, taj nam hormonalan koktel smanjuje potrebu za hranom i spavanjem jer za vreme ljubavnog osvajanja nije uobičajeno gubiti vreme na manje važno.
U organizmu zaljubljene žene, dešava se srodna biohemijska reakcija, s tim da kod nje jače radi ženski polni hormon estrogen, iako i u žena testosteron igra izvesnu ulogu u polnom životu.
U tipičnoj ljubavnoj vezi, ako je simpatisanje obostrano, posle nekoliko susreta, doći će do polnog čina, pri kom tijela luče višestruko povećane količine oksitocina. Taj višenamenski hormon, među ostalim, sudeluje u polnom zadovoljstvu i dodatno povezuje partnere tako što im programira mozgove da se i prilikom kasnijih susreta sećaju uživanja koje su doživeli jedno s drugim.
Dok je "koktel" feniletilamina i polnih hormona svojstven prvoj ljubavnoj fazi, oksitocin, zvan i ljubavnim "hormonalnim lepilom", preovlađuje u organizmima srećno zaljubljenih parova u fazi konsolidacije.
U poodmakloj fazi veze, kod muškaraca opada nivo testosterona jer u pravilu više nije nužna borba za osvajanje partnera i za ostvarivanje ekskluziviteta ljubavnog odnosa.
Doživljaj ljubavi uslovljen genima!
Nisu sve ljubavi srećne jer međusobno izazivanje hormonskih reakcija nije uvek simetrično. Često jedna osoba ne uzvraća naklonost drugoj, ili jednom od partnera ljubav "ispari" pre negoli onom drugom. Postoje i ljudi koji se retko ili, čak, nikad ne zaljube! Kao da su "pelcovani" od ljubavi! Niko, i nikad, ne sviđa im se! Takvi, nažalost, dobijaju tuđe zajedljive komentare kao da su za nešto krivi, kao da su se sami odlučili za takav stil života - bez ljubavi, a, to, nije tačno. Kod njih, nažalost, "hemija" nije proradila... pa, zato, nisu krivi...
Najbolje što možemo učiniti ako nam netko "beznadno" odbija uzvratiti ljubav jest da prilagodimo tom svoje ponašanje i da se udaljimo od te osobe kako bismo se sklonili od izvora bola.
A možemo se poslužiti i većim količinama čokolade - i ona potiče lučenje feniletilamina, pa diže raspoloženje i pruža osećaj srećne zaljubljenosti - čak i kad nikog nema u blizini.
oOo
