MIT O OZIRISU I IZIDI:: Bog zemlje Geb i boginja neba Nut, bili su brat i sestra. Toliko su se voleli da se nikad nisu rastajali. Pošto nisu zasnivali svoje porodice, nisu imali dece...
Bog zemlje Geb i boginja neba Nut, bili su brat i sestra. Toliko su se voleli da se nikad nisu rastajali. Pošto nisu zasnivali svoje porodice, nisu imali dece...
Njihov otac, bog Tot, reši da ih razdvoji. On podiže Nut u visinu držeći je na rukama. Uskoro Nut rodi dva para blizanaca: dečake Ozirisa i Seta i devojčice Izidu i Neftisu...
Kad dođe vreme, Oziris se oženi Izidom a Set Neftisom. Međutim, Neftisa je tajno zavolela Ozirisa. Zbog tog je Set omrznuo svog brata...
Oziris i Izida su postali vladari Egipta. Mudro su vladali svojim narodom. Učili su ga da poštuje svoje bogove, grade hramove, obrađuju zemlju i sve što je potrebno za život.
Za vreme jedne velike gozbe, Set pokaza gostima divno ukrašen kovčeg od skupocenog dveta.
- Ovaj kovčeg će pripasti onom ko u nj legne i bude mu potaman! - reče Set.
Mnogi su pokušavali, ali im nije uspevalo. Najzad, Oziris leže u kovčeg i kovčeg mu je savršeno odgovarao. U stvari, Set ga je i napravio po njegovoj meri...
Tad Setovi pomoćnici brzo jurnuše i još brše spustiše poklopac, zakovaše sanduk i zališe ivice olovom.
Zatim, baciše kovčeg u veliku reku Nil koja ga odnese u daleko more.
Tako se, zarobljen u kovčegu, Oziris ugušio...
Kad je saznala šta se desilo, Izida počne da tuguje. U prevelikom bolu, ona odluči da potraži kovčeg. Lutala je zemljom, raspitivala se, ali ništa nije saznala. Ipak...
Jednog dana, neka deca joj rekoše da su videla takav i takav kovčeg kako pluta Nilom!... Ponadala se i... želja joj se ispunila.
Stvarno, onaj kovčeg. Pronašla ga je u Biblosu, u Fenikiji. Naredila je da ga stave na lađu i tako ga prenese u Egipat. Tamo, u Egiptu, sakrila je kovčeg na nepoznato dobro skriveno mesto. Bar, tako je mislila...
I desi se da je Set prilikom lova naišao na kovčeg. Kad ga je otvorio, našao je unutra telo svog brata...
I iseče ga na četrnaest delova i razbaca svud po polju...
Kad je boginja Izida otkrila šta se desilo, obuzela ju je silna tuga. Sede sa sestrom Neftisom u čamac od trske i pođe da traži ostatke svog muža.
Kad ih je našla i pokupila, zamolila je Anubisa, boga mrtvih, onog sa šakalovom glavom, da delove lepo sredi, umota, spojene, u zavoje. Tako je, kažu, nastalo mumificiranje.
Pošto je imala čarobnu moć, Izida pretvori sebe i svoju sestru Neftisu u sokole.
Dve ptice stadoše da lešpršaju krilima iznad Ozirisovog leša. Oziris ožive i otvori oči!...
- Ljubavi, moja! - uzviknu Izida vrativši se u svoje prvobitno obličje.
Izida i Oziris padoše jedno drugom u zagrljaj.
U toj noći, začne se Horus, sin Izide i Ozirisa, koji će jednog dana osvetiti oca i mudro vladati svojom zemljom.
Posle tog, Oziris ponovo umre.
Kad je stigao u kraljevstvo mrtvih, njegov duh postade njihov gospodar. Od tog vremena, on, u tom kraljevstvu, dočekuje duše pravednih...
oOo