Naučite da pravilno dišete!
Jer, ovo, kako ste dosad disali - bilo je, samo, preživljavanje! A pravilno disanje - kad ga naučite! - bitno će uticati na vaše zdravlje i uravnotežen život!.
Jer, ovo, kako ste dosad disali - bilo je, samo, preživljavanje! A pravilno disanje - kad ga naučite! - bitno će uticati na vaše zdravlje i uravnotežen život!... Dakle, počnite: je'n-dva-tri...!
Disanje je osnovni fiziološki proces koji je svojstven, bez izuzetka, na svoj način, svakom živom biću. Najgrublja definicija disanja je “Proces razmene kiseonika i ugljen-dioksida između živog bića i okoline”. Disanje je toliko blizak pojam svim, nama, da o njem nikad, praktično, i ne razmišljamo. Osim što nam služi za izmenu kiseonika i ugljen-dioksida, (pravilnim) disanjem, moguće je odstraniti stres, kao i pozitivno uticati na zdravlje. Sigurno se pitate kako je to moguće.
Prisetite se nekih svakodnevih situacija. Kad ležite opušteni, disanje je mirno, a udah i izdah se izmenjuju u pravilnom ritmu. Ali, kakvo je disanje kad ste ljuti, pod stresom ili napeti? Udah i izdah se brzo izmenjuju, a disanje je vrlo "plitko" i isprekidano. Dakle, vidi se jasna povezanost između osećanja i načina disanja. Kako osećanja utiču na disanje, tako i disanjem možemo utecati na osećanja...
Udah je prva stvar koju dete napravi kad se rodi, a izdah je poslednja "stvar" koju čovek napravi pre svoje smrti. Promana udaha i izdaha - između tog - to je naš život, a njegov ritam pokazuje (i određuje) kakva su osećanja u vama. Budući da znamo da je disanjem moguće uticati na osećanja, njima možemo uticati na zdravlje i kvalitet života.
Nauka o disanju - stara je preko 5000 godina, a potiče iz joge. Možda će vam smešno zvučati, ali svi bi trebalo ponovo da naučimo kako se pravilno diše. Pravilno disanje uključuje duboko disanje cijelim plućima, ali stres i ubrzan način života - učinili su da većinom dišemo vrlo "plitko" i, pretežno, samo, gornjim delovima pluća. Tako nam donji delovi naših plućnih krila, ostaju ‘neiskorišćeni’, ventilacija organizma nije potpuna i telo ne dobija kiseonika koliko mu je potrebno i koliko ga je u mogućnosti dobiti.
Potpuna veština, način disanja je ono kad se kiseonik dovodi u cela pluća, ali i u abdomen. Takav način disanja, naziva se jogijsko disanje, a njim organizam dobija dovoljnu količinu kiseonika, a krv tim postaje kvalitetnija. Pravilnim disanjem energizujemo telo, srećniji smo, s više elana, smeha, radosti i s pozitivnijim stavom u svakodnevici i životu.
Postoje vežbe disanja koje izbacuju prethodno nakupljeni stres iz organizma koji se ogleda kroz loše raspoloženje, ljutnju, tugu, negativan pristup životu i životnim situacijama. Osobe koje redovite sprovode vežbe disanja - imaju, uopđtemo govoreći, pozitivniji stav u životu, ređe oboljevaju, nalaze se u boljem psihičkom i fizičkom stanju i mnogo su opuštenije. Nedavna istraživanja su dokazala da pravilno disanje utiče i na smanjenje holesterola u krvi, uklanja depresiju, smanjuje nivo hormona kortizola (hormon stresa) i uopšte utiče na bolji i pravilniji rad imunološkog sistema.
Pravilno disanje, vrlo je bitno za zdrav i uravnotežen život.
Nemojte ga se setiti, samo, kad shvatite da nemate kondiciju trčeći za tramvajem i kad vam se disanje produbi. Naučite, ponovo, da pravilno dišete (kao što ste disali kad ste bili dete bez previše briga!) i, najzad, posle dugo-dugo (vremena) - udahnite punim plućima - udahnite zdrav život!
oOo
