Patrijarhove reči
Delovi intervjua Marine Rajević-Savić s patrijarhom Pavlom, koji je nedavno objavljen u knjizi i na DVD-ju „Žena i muškarac su pred svevišnjim jedno"
Ljubav večno traje!...
Delovi intervjua Marine Rajević-Savić s patrijarhom Pavlom, koji je nedavno objavljen u knjizi i na DVD-ju „Žena i muškarac su pred svevišnjim jedno" (u izdanju agencije „Arts & Crafts"). Gospođa Marina Rajević-Savić, naša najpoznatija novinarka, autorka poznate emisije „Dok anđeli spavaju", napravila je ovaj intervju s Njegovom svetosti patrijarhom Pavlom 24. aprila 1996. godine...
O putu vrline
Pošto je širok put koji vodi u propast - mnogi ga nalaze. E, sad, da li ćemo jednim ili drugim ići, to zavisi od nas. A to što je lakše ići putem greha, nama ovakvim kakvi smo, širokim putem radije nego onim uskim, jedan nam je čovek, pametan, sve to donekle objasnio. Ako neko ide uzbrdo, on ne može bez znoja i truda, jer mora protiv Zemljine teže. A ako se nalazi na nekoj litici - pa se otisne, ili na krovu - pa se omakne, tad ne treba ništa da radi da bi pao, ali i propao... Kakva je korist čoveku što mu je sve bilo lako, a na kraju doživljava propast?! Ako smo imali teškoće, a učinili ono što je i trebalo - nećemo se pokajati - nikad!...
O Crkvi i sveštenstvu...
Vremena su veoma teška. I mi, sveštenici se regrutujemo iz naroda. Ukoliko je duhovni nivo naroda visok, onda i nije teško ići dalje. Ali mi znamo koliko smo pali u tom pogledu. Treba vremena i velike snage dok čovek dođe do nivoa na kom može da deluje na druge, pozitivno. Važno je da pred nama uvek budu reči Savonarole, čoveka koji je u ono doba, kad je pao život hrišćanski, rekao: „Prva crkva je imala drvene putire, a zlatne sveštenike. A sad ima zlatne putire, a drvene sveštenike!" Da nam bude stalno pred očima, da li ćemo biti drveni ili zlatni sveštenici, to zavisi od nas. Razume se da je smisao u tom da se potrudimo. A i Bog će pomoći da dorastemo svom vremenu. Pre sveg, rečima, ali životom, najviše pokazujemo Jevanđelje Hristovo, koliko je ostvarljivo u ovom svetu...
O ljubavi...
Ono što treba da drži jedinstvo u braku - to je ljubav. Ne mislim samo fizička, već ljubav hrišćanska, gde su dve ličnosti spojene, posle čeg dolaze deca. Ona za koju sveti apostol Pavle u "Himni ljubavi" kaže - da ljubav nikad ne prestaje!... Proročanstva će prestati i nestati, pretvoriti se u ostvarenje. A ljubav ostaje zato što nema više u šta da pređe. Vera će preći u stvarnost, u sagledanje; nada u ostvarenje. A ljubav nema u šta, više, da prelazi, zato što ostaje zauvek. Jer je Bog ljubav, i ko u ljubavi prebiva - on sav u Bogu prebiva. To je, razume se, ljubav do koje treba doći. Bez savršenstva, ne može se lako do nje stići...
O emancipaciji žene...
Mahatma Gandi, veliko ime indijskog naroda i veliko ime čovečanstva, kaže: „Kad bi žena u sebi podizala ono što je majčinsko, ono što je ženstveno, što je zaista dato ženi - ne bi joj se mogao svet opirati." A ovako često, što kaže i Oto Vajninger, izgleda da je traženje emancipacije žene u stvari emancipacija ne ličnosti u ženi, nego bludnice. Tog ima...
Provedimo život tako da se ne pokajemo
Kad se rodi malo, ali samo naizgled nejako, stvorenje koje se zove čovek, ono se prvo namršti i zaplače. Nauka ima svoje objašnjenje za ovu pojavu, međutim, zanima me šta Vi mislite, Vaša svetosti, o tom, da li ima simbolike u tom prvom kriku s kojim se rađa nov život?
- Da odgovorim rečima jednog čoveka koje mislim da imaju značaj i danas i zasvagda. On kaže: „Kad si se rodio, svi su se radovali, a ti si plakao. Potrudi se da svoj život vodiš tako, kad dođe kraj, da se raduješ, a svi da plaču. Da plaču što takav čovek odlazi."
E, to je program našeg života i svakog čoveka koji o svom životu misli ozbiljno. Provedimo ga tako da se, kad prođe, ne pokajemo - što smo pogrešili i što smo ga upropastili...
oOo
