Pravoslavne teme

---

Pravoslavni sveštenik je ikona Božja!
Brojne su teme iz Pravoslavlja - piše Antonin Pantelić. - Ako imate dete, moglo bi se dogoditi da vas, jednog dana, upita: „Zašto je Isus rođen kao dečak a ne kao devojčica?!... Zašto Bogorodica nije mogla da rodi devojčicu koja će nas spasti?!“...
Kako ćete odgovoriti na ovakva pitanja?
Ja bih odgovorio da je tako što, to, kaže "Biblija" (ili "Sveto pismo"). Bog je želeo da Ga Presveta Bogorodica rodi kao dečaka zato što je nameravao da bude savršen čovek. Bog je tako izabrao. Bog čini i činiće ono što On hoće...
Zamislite, sad, da vas je, nešto kasnije, odrasla osoba upitala:
„Zašto Pravoslavna crkva ne dopušta da žene budu rukopoložene u đakonski, sveštenički ili episkopski čin?“ Kako ćete odgovoriti na ova pitanja? Anglikanska crkva je, nedavno, izglasala da ženama bude dopušteno da obavljaju svešteničku službu, mnoge druge hrišćanske denominacije već godinama unazad dozvoljavaju ženama da obavljaju svešteničku službu...
Odgovor na ovo pitanje daje priča o Rođenju Hristovom - koja je davno zapisana u Jevanđeljima.
Bog je uzeo lik čoveka, muškarca, kad se silom Duha Svog Svetog rodio od Prisnodeve Marije, Bogorodice. To je odgovor naše, Pravoslavne crkve, i samo muškarac može biti rukopoložen u čin đakona, sveštenika ili episkopa - jer je Isus, savršen čovek, izabrao jedino muškarce da budu njegovi učenici i apostoli. Bog je tako izabrao. On je činio, može da čini i činiće ono što On hoće...

JEVANĐELjSKA PRIČA O OVAPLOĆENjU

Nažalost, mnogi ljudi ne veruju da je jevanđeljska priča o ovaploćenju i svetom Rođenju istinita. Oni ne veruju da je Bog u Isusu Hristu postao čovek. Zato je sasvim prirodno što ne veruju ni u to da je Bog načinio izbor između muškarca i žene.
Isto tako, ne postoji nijedan biblijski, racionalan ili istorijski odgovor koji bi se mogao ponuditi onima koji u to ne veruju. Mnogim hrišćanima je, međutim, potrebno neko racionalno objašnjenje, kako bi o ovaploćenju Božjem mogli da raspravljaju sa ostalim hrišćanima, s „feministikinjama“ ili, jednostavno, sa svojim „politički korektnim prijateljima“. Srećom, Pravoslavna crkva je opitom razradila i sačuvala neke racionalne teološke razloge vezane za pitanje zašto, samo, muškarci mogu biti rukopoloženi za svešteno služenje. Želeo bih da ovde izložim tri najubedljivija razloga...
Trebalo bi da razumemo ova tri razloga, kako bismo ostali verni biblijskom učenju i Svetom Predanju. Trebalo bi da verujemo u te razloge, kako bismo nastavili da služimo onako kao što je Gospod Isus Hristos rekao našim precima da služe Bogu radi našega spasenja. Trebalo bi da se čvrsto pridržavamo tih razloga, da bismo odoleli istrajnim demonskim pokušajima da uništi našu veru u Gospoda Isusa Hrista i Pravoslavnu crkvu koju je On utemeljio.
Prvi razlog za rukopoloženje muškaraca u sveštenički čin, povezan je s osnivanjem i predanjem hrišćanske religije. Kad je Hristos došao u ljudskom telu, namerno je izabrao dvanaestoricu muškaraca da budu Njegovi apostoli (učenici). Ovi ljudi predstavljaju početak muškog sveštenstva i pripremljeni su da Ga slede kao rukopoložene vođe Njegove Crkve tokom vekova, pa sve do ovog trenutka. Hrišćanske crkve koje su prihvatile da ostanu unutar apostolskog i sabornog predanja su, usled tog, jedino muškarce rukopolagale u činove episkopa, sveštenika i đakona. Sad, posle dve hiljade godina, kad pretpostavljamo da smo mnogo mudriji, predstavnici mnogih hrišćanskih denominacija, odlučili su da bi sve hrišćanske crkve trebalo da dozvole i rukopolaganje žena. Oni tvrde da poznaju um Hristov i da, samo, iz socioloških, političkih i ekonomskih razloga, Hristos nije odlučio da i žene uključi među svoje učenike.
Nadmena pretpostavka ovih ljudi koji tvrde da znaju šta bi Hristos učinio a šta ne, teško da zaslužuje ma kakav odgovor, ali mi ćemo, ipak, pokušati da ga ponudimo. Hristos je Bog i On čini ono što hoće i kad, to, hoće. Bog je tako postupio jer On uvek čini ono što je ispravno i najbolje za nas. Tvrdnja da Isus nije rukopolagao žene zato što u to vreme žene nisu smatrane dovoljno vrednima i što bi predstavljale smetnju Njegovom služenju u kulturi kojom su dominirali muškarci, sasvim je nelogična i na nju se mora odgovoriti. Najzad, Hristos je Bog, i On je mogao da učini da i žene budu uključene u apostolsko služenje, da je to smatrao neophodnim. On, međutim, nije smatrao da je to neophodno jer je izabrao, upravo, suprotno. Umesto tog, On je izabrao da Njegova Prisnodevstvena Majka bude Bogorodica i na taj način učinio da Ona bude prva među svetima. Posredstvom Presvete Bogorodice, Hristos je uzvisio položaj žena, bilo gde i u bilo koje vreme. One više nisu smatrane za stvar ili nečiju imovinu, nego, u očima Božjim, postaju podjednako vredne kao i muškarci. On je osveštao brak, koji se u to vreme mnogo zloupotrebljavao da bi se naškodilo ženi.

JEDNAKOST MUŠKARCA I ŽENE

Hristos je ljude poučavao o jednakosti muškarca i žene i blagoslovio je tu jednakost govoreći: „Zbog tog će čovek ostaviti oca svojeg i mater, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo“ (Mt 19,5). I dok je Hristos učio da su muškarac i žena jednaki po njihovoj ljudskoj prirodi, oni su blagosloveno i potpuno različiti prema svojim ljudskim funkcijama. U ovom trenutku nameravam da kažem nešto više o njihovim ljudskim funkcijama...
Oni ljudi koji zagovaraju rukopolaganje žena za sveštenosluženje, čak i u našoj, Pravoslavnoj crkvi, prenebregavaju istoriju - kako crkvenu istoriju, tako i Sveto Predanje - i pogrešno tumače "Bibliju". Oni bi želeli da nas ubede kako "Biblija", navodno, dopušta rukopolaganje žena. I dok tvrde da u "Bibliji" ne postoji nijedan stih kojim se izričito zabranjuje rukopolaganje žena, mi, pravoslavni hrišćani, znamo da oni ovakav svoj stav ne mogu da odbrane, samo, na osnovu tog što u "Bibliji" ništa o tom ne piše. Postoje i mnoge druge stvari o kojima ništa u "Bobliji" ne piše. Postoje mnoge stvari koje "Biblija" nije jasno zabranila, ali za koje nam je sasvim jasno da ih ne bi trebalo činiti. Ako proučimo crkvenu istoriju, biće nam očigledno da se ideja o ženskom sveštenstvu nikad nije razvijala u religioznom i duhovnom iskustvu naših hrišćanskih predaka. Naprotiv, oni su se očajnički borili protiv onih paganskih religija u kojima je postojala „tušta i tma“ bogova i boginja. Naši hrišćanski preci, imali su prilike da vide sveštenice koje su često bile uključene u rituale plodnosti, a poznato je da se tokom tih rituala glorifikovala polna nastranost i promiskuitet. Naši preci su, dakle, vrlo dobro znali da je takva opsednutost seksom pogubna za moral, život i sigurnost hrišćanske porodice. Oni su to znali upravo zato što su razumeli "Sveto pismo" koje su im objavili, najpre, jevrejski proroci, a, zatim, i sam Bog, Isus Hristos. Osim tog, moramo imati na umu i sledeće: čak i ako u "Bibliji" ne postoje stihovi koji bi jasno zabranjivali žensko sveštenstvo, u njoj se sadrži mnogo specifičnih učenja o neophodnosti muškog sveštenstva. Najzad, ne postoji nijedan pokazatelj koji bi dopuštao da naslutimo da je u doba apostola bilo i žena rukopoloženih za sveštenosluženje. Kod svetog apostola Pavla, međutim, postoji učenje prema kom žene ne bi trebalo da rukovode bogosluženjem u crkvi.

ŽENE I POLITIKA

U svojim Poslanicama Efescima i Korinćanima, sveti apostol Pavle o rukopoloženim muškarcima govori kao o prezviterima, a ova reč označava starijeg muškarca, starca ili vladara. On veruje da samo muškarac može da vlada hrišćanskom porodicom i da je rukovodi. On veruje da bi jednakost s muškarcem u pogledu rukovođenja dovela do pometnje u hrišćanskoj porodici, kao i u Crkvi, tako što bi onemogućila istovetnost mišljenja kod donošenja odluka. Kod svetog apostola Pavla, međutim, ne postoji nijedan argument u prilog tom da žene ne bi mogle da rukovode u oblasti politike ili javnog života. Uvek su postojale kraljice i princeze, kao što danas postoje žene-premijeri ili predsednici država. Žene su danas aktivne u svim profesijama i u svim zanimanjima koje poznaje ljudski rod. Mi, hrišćani, koji zagovaramo isključivo muško sveštenstvo kao jedino validno i apostolsko služenje u Crkvi, ni u kom slučaju ne osporavamo da žene treba da imaju podjednaka prava i prilike za rad. Smatramo da bi žene, za svoj rad i umeće na poslu, trebalo da budu plaćene podjednako kao i muškarci. Postoje, međutim, oni koji muškom sveštenstvu prebacuju da je bastion muškog šovinizma i nosilac nasilja nad ljudskim i građanskim pravima žena. Besmislica! Crkva nije svetovna institucija kojom upravljaju demokratski procesi. Crkva je duhovni organizam, a ne svetovna organizacija. Po svom „uređenju“, Crkva je duhovno i natprirodno jednovlašće (jednonačalije, monarhija), s Bogom kao njenim carem i vrhovnim sudijom. Mi, pravoslavni hrišćani, ubeđeni smo da su muškarac i žena jednaki u očima Božjim i pred svetovnim zakonima, ali da su veoma različiti prema svojoj ljudskoj prirodi, jer ih je Bog stvorio za različite funkcije. Episkop, sveštenik i đakon imaju veoma specifične funkcije unutar crkvene porodice. Rukopolaganje žena za sveštenosluženje, samo bi unelo pometnju i poništilo te funkcije. Da se drukčije izrazimo, žena je onoliko u stanju da bude sveštenik, koliko je muškarac sposoban da bude majka!

RUKOPOLAGANjE ŽENA

Šta se dogodilo u mnogim protestantskim crkvama počev od vremena reformacije, kad je odbačeno učenje o apostolskom prejemstvu (nasleđivanju), a prihvaćena protestantska ideja o mogućnosti da svi verujući budu sveštenici?
Protestantske crkve nemaju problema s rukopolaganjem žena jer oni veruju da svi članovi crkve treba da služe jedni drugima. Međutim, ako kažemo da su svi ljudi sveštenici pred Bogom, to znači da poričemo apostolsko i biblijsko učenje prema kom su u svakom vremenu i na svakom mestu postojali određeni ljudi koji su izabrani uz saglasnost ostalih i kojima je data naročita blagodat Božja da budu nosioci posebnih funkcija u Crkvi. Bog je ta zaduženja poverio muškarcima i muškarci ih nisu - niti su mogli to da učine - obezbedili sami za sebe.
Postoji i drugi razlog zbog kojeg pravoslavni hrišćani imaju samo muško sveštenstvo. On se zasniva na činjenici da smo mi uvek sveštenstvo shvatali na saborni i apostolski način, a ne, kao protestanti, samo u smislu služenja. I kod nas postoji sveštenstvo svih verujućih, kao i kod protestanata, budući da i mi, pojedinačno, služimo jedni drugima posredstvom ljubavi, molitava i uzajamne podrške. Pravoslavno sveštenstvo, međutim, podrazumeva mnogo više od protestantskog služenja jer je naše sveštenstvo svetotajinsko: episkopi i sveštenici nisu samo prezviteri, kao što sam rekao ranije, oni su, svaki ponaosob, posvećeni u i Svete Tajne. Svete Tajne, između ostalog, podrazumevaju i prinošenje darova Bogu, što znači da je pravoslavni sveštenik onaj koji Bogu prinosi darove ispred Njegovog naroda. Mi verujemo da samo sveštenik, kom je kroz Hrista od Crkve data takva vlast, može da vrši Svete Tajne. Samo sveštenik ili episkop imaju vlast da osveštaju hleb i vino tako da se oni preobraze u Hristovo Telo i Njegovu Krv. Samo sveštenik i episkop imaju vlast da blagoslove vodu u Svetoj Tajni Krštenja ili ulje u Svetoj Tajni Miropomazanja, da osveštaju materijalne predmete za pobožne i duhovne ciljeve. Samo sveštenik ili episkop mogu da razreše ljude od njihovih grehova. Samo sveštenik ili episkop, koji su muškarci, imaju vlast da izvrše ove radnje jer je Hristos samo muškarce rukopoložio za izvršenje ovih Tajni. Nijedan protestantski služitelj, bilo da je muškarac ili žena, ne traži i ne želi da vrši Svete Tajne, pa čak ni da bude deo svetotajinskog služenja.

ORUĐE BOŽANSKE STVARNOSTI

Postoji, najzad, i treći, neoboriv razlog za muško sveštenstvo. Pravoslavni hrišćani veruju da su njihovi episkopi, sveštenici i đakoni ikone Hristove i da iz tog razloga moraju da budu muškarci, pošto je i Hristos muškarac. Da bismo ovo razumeli, moramo, najpre, razmisliti i tom šta je, zapravo, ikona. Ikona je religiozan simvol, ali je, istovremeno, i mnogo više od simvola. Ona je oruđe božanske stvarnosti. Ona je slika i prizor za oči, kojim se verujućem prenosi duhovna realnost. Mogli bismo da kažemo da ikona predstavlja odraz božanstvenog, ali da, istovremeno, ikona sama po sebi nema božansku silu. Takvo shvatanje bi od ikone načinilo idola i odvelo do idolopoklonstva u paganskom smislu te reči. Ikona ima duhovnu ulogu da nam pomogne da u svoje duše primimo duhovnu svest o onom što ona izobražava. Na primer, kad gledamo ikonu na kojoj je izobraženo Raspeće, ikona nam omogućuje da na duhovan način postanemo pričasni Hristovoj ljubavi prema ljudima i delotvornoj sili Njegove krsne žrtve. Sozercavanje ikone tokom našeg bogosluženja najneposredniji je način na koji vizuelno možemo da izobrazimo Hristovu iskupljujuću smrt zbog naših grehova. Sozercavanje ikone pojačava duhovnu realnost našeg bogosluženja.
Isto se dešava i kad posmatramo naše sveštenstvo. Kad prisustvujemo bogosluženju, sveštenik ili episkop postaje ikona Hristova. Hristos je Bog ali je, istovremeno, i savršen Čovek. To znači da sveštenik, kao Njegova ikona ili Njegov najistinitiji simvol, mora da bude muškarac, zato što je i Hristos muškarac! U Svom ovaploćenju, Bog je postao muškarac, a ne žena! Muško sveštenstvo je, dakle, jedna natprirodna ideja. U tom smislu, ono je tajna, isto kao što su to Ovaploćenje ili Vaskrsenje. Razum i logika nisu u stanju da to potpuno objasne ili definišu, kao što ne mogu ni da umanje istinitost te činjenice.
Mogli bismo da kažemo da Bog nema određen pol, ni muški, ni ženski. Međutim, u otkrivenju Božjem kroz Hrista, Bog je izabrao da se javi kao Čovek zato što je želeo da uzme Nevestu, a to je Crkva, porodica Božja. Na sličan način, Bog je takođe izabrao muškarce da Ga predstavljaju kao starešine u ljudskoj crkvenoj porodici. Bog je odlučio da funkcije posvećenja, blagoslova i razrešenja predstavljaju ulogu muškaraca u našem ljudskom postojanju na zemlji. Muškarci nisu stvorili tu ulogu sami za sebe - Bog je učinio da to bude muška uloga. Kao pojedinci, mi verujemo reči Božjoj o tom ili, pak, odabiramo da to ne činimo. Međutim, kao članovi porodice pravoslavnih hrišćanskih crkava, nemamo drugog izbora. Crkva pripada Bogu, a Bog je načinio svoj izbor. Bog će uvek činiti ono što On hoće, a to je uvek najispravnije i najbolje za nas. Bog je izabrao i blagoslovio nas muškim sveštenstvom. Radujmo se, onda, zbog tog i zablagodarimo Mu na tom.

oOo