Priče o Svetom Savi, PRVA STUDENIČKA BESEDA SVETOG SAVE
Kad je Sveti Sava išao po Zemlji
Još pre svog rođenja
Dok se zvao Rastko
Kao što ide i sad
Samo ga ne vidimo
A možda je to bilo i docnije
Pošao je Savinim stopama
Ka Savinom izvoru
Ka Savinom vrhu
Kuda i mi idemo
Jer drugog puta i nema
Kad je negde oko Savina dana
Naišao Savinom stranom
Napali su ga psi
Kao što i sad napadaju
Svakog ko se uputi Savinim tragovima
Putnik je najpre sastavio tri prsta
Kakve je odredio da se i mi krstimo
Plašeći ih znakom
Od kog su još više pobesneli
A ni do danas nisu uzmakli
Onda se sagnuo da dohvati kamen
Ali kamenje beše zamrznuto
Svezano za zemlju studenim sindžirima
Jer beše jaka zima
Kao i ove godine
Kao uvek oko Savina dana
Već su raznosili Savina stopala
Savin kuk i Savin lakat
Po prodolima i jarugama zemlje
Zbog koje je podeljen svet
Kad je Sveti otpasao mač - usta
Jedino oružje koje je nosio
A koje je i nama ostavio
Govoreći ove reči:
- Nek je prokleta zemlja u kojoj su
paščad puštena a kamenje svezano!
Matija Bećković
SVETI SAVA
Presto ga je ček`o - on ga nije hteo,
On je nešto više duhom zavoleo,
Odazv`o se daljnom leleku i vrisku
Pa je zagrlio budućnost srbinsku.
On skromno siđe s kraljevskih visina,
Cvet žrtvova plodu,
On neće da vlada, on hoće da služi
Bogu i svom rodu.
"Veru ću da krepim, pravoslavlje širim
Kroz tu maglu, sivu;
Temelj ću da gradim, crkvu ću da zidam,
Ali crkvu - živu."
I ta nam je vera spasavala oce
Od mnogih propasti;
Ta će ista vera - o, hvala ti, Savo! -
I unuke spasti...
Al` ta vera ne sme da bude bez vida,
Zato sveti Sava još i škole zida.
" Ima l` oka slepa, škola ga otvara!
Salj`te decu i nek od njih ljude stvara!
Ono što nas jača na putu poštenja,
Ono što nas vodi i k bregu spasenja,
Ono što nam muku ublažava, ljutu,
Što nam ne da kliznut` na strmenom putu.
Onog svetlog duha svetle blagovesti,
Što nas drže, krepko, na visini svesti;
Ono što nas uči da trpit` umemo,
Ono što nas diže da napredujemo,
Što nam daje duši, umu, srcu - zdravlje:
To je srpska škola, to je pravoslavlje!"
To je Sava znao i primer nam dao,
Sreću nam je hteo, njojzi nas poveo,
Odazv`o se daljnom leleku i vrisku -
Pa je zagrlio budućnost srbinsku.
Krunu nije hteo, nije hteo slavu,
Ali kruna, sama, dođe mu na glavu!
On je hteo sići svom narodu bliže,
On se hteo spustit` - a tim se on diže,
Duh nas, njegov, kupi usred Božjeg hrama,
Duh je njegov zvezda nad našim školama.
Savino su telo Turci sagoreli
I njegov su pep`o na vetar izneli,
I gde god je trunka pepela mu pala,
Tu je nova ljubav k rodu zasijala.
Danas celo Srpstvo njegov spomen slavi:
"Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi!"
Jovan Jovanovic Zmaj
SVETI SAVA PIŠE SVOM RODU
Knjigu piše svetitelju Sava
U bijelu slavnu manastiru
Hilandaru, nasred Gore svete,
Zadužbini svog milog babajka.
Svom je rodu knjigu namenio,
Svom je rodu - al` i svom plemenu -
I u knjizi riječ besjedio:
"Pozdravljam te, moj milosni rode,
I šaljem ti svete blagoslove:
Bog ti dao zdravlje i veselje,
Mira, sloge i bratske ljubavi
Jer nam od tog ništa ljepše nije,
Ni časnije niti korisnije,
Tijem ljudstvo teče spasenije
Kod milosnog tog Boga istinog,
A na Zemlji v`jekovi koljeno
Dokle teče Sunca i Mjeseca;
A ja sad ti predajem na znanje:
Kad sam sinoć na molitvi bio
I za tebe Bogu se molio,
Jesam nešto grdno naslutio:
Oće teška nastupit` vremena,
Na tebe će sila udariti,
Ni krštena niti pričešćena,
Od Azije, sveg ljudstva matere,
Carstvo, tvoje, hoće da razore
I po svoju da okrene ruku,
Razoriće crkve, manastire,
A poklaće duhovne pastire,
Sveta zvona hoće polomiti
I prilike, Božje, pogaziti,
Razbucaće sveta jevanđelja,
Krvlju će se napunit` kanđela:
Al` će na te zalud udariti,
Ako hoćeš mene poslušati,
Grdno će se natrag povratiti
I više te neće udariti;
A ako me nećes poslušati,
Ti ćes carstvo u grob zakopati.
Al` poslušaj moj srbinski rode,
Diko ljudska od divne slobode,
Srpska narodna pesma
PRVA STUDENIČKA BESEDA SVETOG SAVE
Braćo, i oci, i deco,
Priđite i čujte, dobro, i razumite blagodat javljenu nam kroz Gospoda našeg Isusa Hrista i kroz ovog Gospodina našeg, koji je Gospodu pristupio i zavoleo ga, po jevanđeljskoj zapovesti rečenoj samim Gospodom: "Da ljubimo Boga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom mišlju svojom i svima osećanjima svojim" da gledamo zapovesti, Njegove.
Da, vaistinu, ovaj Prepodobni otac naš tako zavole Boga i usrdno pođe za Njim, da ni jednoj od Njegovih svetih zapovesti ne dade da padne na zemlju, nego (ih) sve prihvati u sveti um, svoj i u nedra duše, svoje, i na oltaru srca, svog, napisa, i nelažno pohita za svetim zapovestima Njegovim, sve tvoreći i sve ispunjujući, (te) tako činjaše tečenje neoslabno do končine svoje, hoteći i konačnoj reči Gospodnjoj čast odati:
"Koji pretrpi do kraja, biće spasen!"
Kao što ste i mnogi od vas očevi(d)ci početka njegovog tečenja i tim istim očima svojim vidite (i) kraj njegov, ukrašen prevelikim čudesima i za to ljubavno tečenje njegovo udostoji ga tolikog dara Vladika Car Nebeski: da bude i saborac Svetima Njegovim i s njima da likuje, nerazdvojno, u beskrajne vekove. I, štaviše: da nam i kroz njega pokaže i čudesa - da bolesnima daje zdravlje i đavole da izgoni posle smrti.
Stoga i vi, braćo, ljubljena, i deco ovog svetog Učitelja, vašeg, koji vam je pokazao dobar obrazac radi vašeg spasenja, posledujte za svojim pastirom, podvigom, dobrim i verom, čistom i dušama, preočišćenim i telima, neoskvrnjenim i umovima, neporočnim i prosvećenim savestima, svagda noseći misao, čistu u dušama, svojim, uvek gotovi na svako bogoljublje, očišćujući se od svakog greha, a izobilujući u svakom dobrom delu, držeći zdravu veru, i Boga sveg - Neba i Zemlje - neprestano moleći i slaveći i blagodareći, i preuznoseći Ga pohvalama i pesmama duhovnim, smirivajući se, umom, svojim, pripadajući Mu i bez sumnje poklanjajući Mu se, svagda, i uzdržavajući se, uvek, od svakoga zla, brzo, i čilo, i čisto upravljajući svagda svoj život, hitajući na izvršavanje svetih zapovesti, Njegovih.
Sećajući se (takođe) reči rečene od Gospoda našeg:
"Zaista vam kažem: svaki koji veruje u mene, neće umreti do veka, i na sud neće doći, nego će preći iz smrti u život!"
I opet reče: vaskrsnuću vas u život, večni, i tela ću, vaša, opet oživeti, i duše će, vaše, opet ući u skrovišta srca, vaših, i bićete, opet kao što i bejaste, pre - i većma i više od tog, veoma. Jer, veli, nije to smrt: umreti telom bez greha i opet oživeti u vreme Suda i u budući Dan drugog dolaska Hristovog. Nego je smrt, reče Gospod: "Ako ne poslušate reč moju i ne poverujete Onom koji je mene poslao. Zaista vam kažem: "U gresima svojim pomrećete", i niotkud nećete preći pregrade smrti, nego ćete vavek umreti imajući živa telesa i žive duše u sebi, i u muku, večnu, bićete predani, i tu, sami umorivši sebe gresima, nećete umreti konačno, nego s gresima svojim, u vekove bez kraja, mučeni, bićete.
(Jer) reče: Kad ustanu verne sluge, moje, koji su učinili dobra dela verom, mojom i poslušanjem reči, moje, "preći će, veli, iz smrti u život", i (to) u život večan, i slavom, svojom, proslaviću ih u beskrajne vekove, i radovaće se sa svima Nebeskim Silama.
Kao što i ovog Gospodina našeg proslavi pre onog velikog Dana - radi projavljivanja nama bezbrojne milosti Svoje rasprostrte na nas.
(Stoga), da i mi, braćo, pohitamo posledovati njemu, da nas s njime u onaj veliki Dan pravedne nagrade proslavi Gospod Bog, naš jer, Njemu priliči svaka slava i čast i poklonjenje od sve tvari, Ocu i Sinu i Svetom Duhu, i sad, i uvek, i u beskrajne vekove.
Amin.
DRUGA STUDENIČKA BESEDA SVETOG SAVE
Braćo, i oci, i čeda,
Razumite, smisaono, moju reč vašoj blagovernosti: ovaj bogosmišljeni (=Bogom izvoljeni) domostroj o našem spasenju, pripremljen pre vekova, i Svetim Duhom kroz svete Proroke prorečen, (a to je) - dolazak Sina Božjeg nama (ljudima) - i od svetih Apostola istinitih očevidaca Logosa još više javno objavljen, i od bogonosnih Svetitelja i prepodobnih Otaca podjednako potvrđen, i posle njih opet nama predan tim istim Duhom svetim - da napominjemo vašoj pravovernosti; a naročito je od svetog apostola Pavla, učitelja sve vaseljene, objavljen i nama zapoveđen. Jer (on) veli: "Pazite na razumno stado, svoje, u kojem vas Duh sveti postavi za pastire i učitelje".
Tako i meni, uzdignutom Bogom na ovaj stepen, ne priliči mi od sad ćutati, niti, na svoje (samo) gledajući, biti najamnik a ne istinski pastir.
Molim vas, braćo, da najpre shvatite Božji milosrdan silazak k nama i Hristovo smirenje radi našeg spasenja, Koji je priklonio neizmernu visinu (Svoju) i sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha svetog i Marije Deve očovečio se, i budući be(z)strastan (=nestradalan) Božanstvom, voljom Svojom primio je stradanje telom, i raspeće, i smrt, dobrovoljno je primio nas, radi, i postradao, i umro telom koje je od naše prirode uzeo u utrobi Majke, to jest od Prečiste i Prisnodeve Marije, i bio pribrojan umrlima, i u grob bio položen; i sišao u najdonja mesta k onima koji sede u tami i senci, smrtnoj i držanima pod vlašću tamodršca i grehodršca i zlodelatelja đavola - koji je od početka pogubio mnoge i u svoju tamu uvukao rod, naš i mnoge strasti (=stradanja) i stenjanja (=muke) teška stavio u srca naša od početka - i u tu nizinu sišao je Gospod, naš, Isus Hristos, radi nas, ljudi, hoteći nas osloboditi i vaskrsnuti (=podići, uzdići, vazneti), kao što nas je i stvorio, oslobodivši nas te bede i tame, i prosvetlio nas svak(oj)ako - dvostruko i trostruko i mnogorazličito (Svojim) delima, a Svoje, pak, Vladičanstvo ne izgubi, niti, pak, veličajući se Svojim Gospodstvom, prezre nas.
A prilikovalo je da On ne brine o nama, ako bi se dobro pogledalo kako Ga od početka ne slušamo, niti volju Njegovu tvorimo, nego prestupamo sve zapovesti, Njegove, i, uz to, još veće zlo činimo što ne pazimo na sebe, hodeći protivno Bogu; mi koji smo ništavni ne ugađamo Njemu Svesuštnom i Svemogućem, nego, još više, izazivamo gnev Njegov mnogim gresima, svojim.
On, pak, na sve to ne gledajući, i videći nas takvima, i znajući sva naša tajna dela, ipak nas ne ostavi da po svojoj zlobi propadnemo (=poginemo), nego (nam) dođe, i dobrotu, Svoju, nadmaši, i poklopi našu zlobu, i Svojom dobrotom očisti, i tamna srca naša otkri, i prosveti poznanjem Svog Božanstva, naukom nas učeći i upućujući na pravdu, i pričama (jevanđeljskim) uvede nas u veru, i čudesima zadivljavaše sve nas, kao što (to) i danas vide vaša sveta ljubav na ovom vašem Pastiru i Učitelju i Vođi, bivšem, koji vam je sobom pokazao istinit put spasenja.
Da svak(ak)o, čuvši i razumevši (=shvativši) toliku ljubav, Božju koju je imao prema nama, svi se pokrenemo usrdno (da idemo) po stazama duhovnih zapovesti, prilježno moleći Gospoda Boga svog svagda. Jer to je prvo i poslednje delo: neprestano i bogougodno moljenje i molitve Bogu (prinositi), neporočno hodeći (=živeći) u svetim zapovestima Njegovim, i držeći se predanja svetih apostola Njegovih, i crkvenog sabora (=sabranja) ne odvajajući se.
Jer je (to) prva zapovest, data svakom čoveku, i rečeno (mu) je: "Da se poklanja Gospodu Bogu svom i Njemu jedinom da služi" sa svakom čistotom, duševnom i telesnom i sa svakom blagovernošću (=pobožnošću i pravoverom), i Njemu da služimo, bezgrešno, sav svoj život upravljajući po volji Njegovoj, i Njega, jedinog, bojeći se, i smiravajući se pred Njim, i sebe za ništa smatrajući, a Boga smatrajući za sve: kao silu, i moć, i Spasitelja, i Izbavitelja, i Pobednika u borbama s neprijateljem, i Čuvara od početka, i Savršitelja do kraja - Isusa Hrista, Sina Božjeg, Kom nek je sva slava i moć, zajedno s Ocem i Presvetim duhom, i sad, i uvek, i do veka.
Amin.
sledeća strana klikni dalje >>>>
