Posle smrti bosanskoga kralja Tvrtka I počeli su pojedini moćni bosanski velikaši borbu protiv kraljevske vlasti. U toj borbi koju su oni vodili sa mnogo izdržljivosti i sa malo političke mudrosti počele su pojedine oblasti da se iudvajaju u posebne države
Posle smrti bosanskoga kralja Tvrtka I počeli su pojedini moćni bosanski velikaši borbu protiv kraljevske vlasti. U toj borbi koju su oni vodili sa mnogo izdržljivosti i sa malo političke mudrosti počele su pojedine oblasti da se iudvajaju u posebne države. Najznatnije od tih oblasti koje je u toku XV veka obrazovala novu državu bio je Hum. Tu je moćni vlastelin Sandalj Hranić u toku svoje vlade od preko četiri decenije uspeo da stvori zametke i osnovicu za državu koje će docnije pod vladom njegovog naslednika Stevana Vukčića doći do velikog ugleda i moći.
Lukav i okretan, Sandalj Hranić je neobično vešto vodio politiku svoje lične koristi i blagodareći toj svojoj veštini on je gotovo stalno povećavao svoju teritoriju. U politici malih lokalnih interesa on je bio vešt i okretan, kao retko ko i stoga je on u tome pravcu imao velikog uspeha. U unutrašnjim ličnim i lokalnim borbama on se lako i brzo snalazio. Sve je kod njega bilo mereno njegovim ličnim i lokalnim interesima. Gde su ti interesi prestajalai on je gubio moć tačnog i pravilnog presudjivanja.
Sandalj je gotovo za sve vreme svoje vlade vodio borbu sa raznim bosanskim dinastima i velikašima, od kojih je otimao zemlje ičiju je konkurenciju hteo da ukloni. Što je ta borba slabila državu to nije njega mnogo bunilo, on je hteo da država bude što slabija, da bi on bio što jači.
U spoljnoj politici , gde se uvek opredeljivao prema momentu i trenutnoj koristi, Sandalj se naizmenice kako mu je kad trebalo i kako je kad morao , držao uz Ugarsku i borio se protiv nje, pozivao Tursku u pomoć, priznavao njihovu vlast i kupovao od njih zemlje svojih konkurenata i opet prilazio raznim kombinacijama, koje su pravljene za borbu protiv njih. Vojevao je protiv Baoše i opet mu pomagao savetom i delom, bio u veoma prijateljskim odnosima sa Mletačkom Republikom i intrigirao protiv nje i dolazio u sukob sa njom.
U celom Sandaljevom radu u spoljnoj politici nije bilo ozbiljnog plana koji bi on konsekvetno sprovodio, sve je radjeno na parče, pod uticajem trenutnog raspoloženja i sitnih interesa. U unutrašnjoj poltici kao da je bilo više sistema, i ona je vodjena sa planom i dobrim rezultatom. Zbog toga je u tome pravcu on i imao uspeha.
