SELJAK I MAGARAC

Jednog dana, magarac nekog seljaka upadne u dubok bunar. Životinja je satima tužno njakala dok je seljak pokušavo da smisli šta da uradi.
Najzad, odlučio je: budući da je životinja bila stara a bunar ionako treba zatrpati jer je davao nedovoljno vode, nije vredno truda spasavati mrcinu. Pozvao je sve najbliže susede da mu pomognu. I svi, na njegov nagovor, odazovu se i zgrabe lopate. Počnu nabacivati đubre u bunar.
Odmah je magarac - iako je bio magarac! - shvatio šta se dešava pa je počeo još ljuće revati, njakati, moliti... dobro je znao šta ga čeka sa svakom novom lopatom djubreta. Ali...
Tad se, na opšte čuđenje seljaka, primirio, ni glas se nije čuo... A seljaci su i dalje nabacivali djubre, sve lopatu za lopatom, pa opet, pa opet...
Posle nekog vremena, seljak je pogledao u bunar. Imao je šta da vidi...
Bio je zapanjen!
Sa svakom novom lopatom đubreta koje je pogodilo njegova leđa, magarac je radio nešto zadivljujuće: stresao bi leđa i popeo se "jednu stepenicu" više!
Iako su seljak i njegovi pomagači nastavili da ga zatrpavaju djubretom, magarac je činio isto: samo bi otresao djubre s ledja i čekao novu lopatu! Nego šta!...
Uskoro, svi su zadivljeno posmatrali magarca koji je zakoračio preko ivice sad, već, bivšeg i zatrpanog bunara i spretno i veselo iskočio na slobodu!
Život će, Čoveče, i na tebe istresati đubre, razne vrste prljavštine, o, Čoveče! Trik kako da izađeš iz "bunara", sastoji se u tom da "otreseš djubre" i popneš se preko tog jednu stepenicu više! Čoveče, čini što i magarac!
Svaka naša nedaća je stepenica. Možemo izaći iz najdubljeg "bunara" jednostavno - ne posustajući, ne predajući se! Bori se, nikad ne odustaj! "Otresi to" i popni se jednu stepenicu više.
Uverićeš se...

oOo