Svete tajne

Postoji sedam svetih tajni, to su:

1.Krštenje
2. Miropomazanje
3. Pričešće
4. Pokajanje
5. Sveštenstvo
6. Brak
7. Jeleosvećenje

Ovde ćemo objasniti dve svete tajne: Svetu tajnu pričešća i Svetu tajnu braka.
Sveta tajna pričešća

Svetom tajnom pričešća primamo pod vidom hleba i vina pravo Telo i pravu Krv Gospoda Isusa Hrista. Ova Sveta tajna predstavlja vrhunac ljubavi i zajedništva između Boga i čoveka. Svetu tajnu pričešća, ustanovio je sam Isus Hristos na Tajnoj večeri:
“A kad su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče: uzmite, jedite; ovo je telo moje. Tad uze čašu i zahvali, dade im i reče: pijte iz nje, svi; jer ovo je moja krv, sveta koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova.” (Matej 26;26-28).
Sveto pričešće se priprema i prima za vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja, Svete liturgije. Vernici se za Sveto pričešće pripremaju postom i molitvom. Za zdrave vernike, priprema je stroža, nego za bolesne, odnosno zdravi vernici strože poste nego bolesni. Nedelju dana pred pričest, drži se strog post, tj., posti se, samo, na vodi, uopšte se ne upotrebljava se zejtin. Na Svetoj liturgiji vernici ispovedaju svoje grehove svešteniku, on ih, zatim, razrešava grehova i utvrđuje da li su spremni da prime Svetu tajnu pričešća, tek posle tog vernici mogu pristupiti putiru (čaši) sa Svetim pričešćem.
U izuzetnim slučajevima, kad su u pitanju bolesnici na samrti, i kad je potrebno brzo pričešće, mogu izostati uobičajene pripreme, tj., ovi vernici ne poste pre pričešća, već njih sveštenik samo ispovedi i pričesti. Ovo se čini zato da bi se vernik pre smrti sjedinio s Bogom. U ovakvim slučajevima sveštenik odnosi Svete darove u dom bolesnika i tamo ga pričešćuje.
Pričešće se može obavljati i u domu onih bolesnika koji nisu na samrti, ali su nepokretni, i ne mogu doći u crkvu. Tad to nije poslednje pričešće, već sveštenik pričešćuje bolesnika za zdravlje duše i tela.
Danas se vernici najčešće pričešćuju u toku četiri velika posta (Božićnog, Vaskršnjeg, Sv. ap. Petra i Pavla, Gospojinskog), ali treba reći da je preporučljivo pričešćivati se što češće. Znači, kad god je vernik u prilici, poželjno je da se pričesti...

Sveta tajna braka

Sveta tajna braka je Sveta tajna kroz koju Sveti Duh sjedinjuje u jedno biće dva krštena punoletna lica različitog pola, koji pred sveštenikom izjave da će se čitav svoj život uzajamno voleti, biti verni jedno drugom, i u kojoj primaju blagoslov za rađanje i vaspitanje dece.
Brak je Sveta tajna koju je Bog ustanovio još u Raju, rekavši Adamu i Evi:
“Rađajte se, i množite se, i napunite zemlju” (Postanje I; 28). Kasnije je Gospod Isus Hristos potvrdiio Svetu tajnu Braka odgovarajući farisejima na njihovo kušanje, “da li sme čovek da otpusti ženu za svaku krivicu?” rečima: “Zar niste čitali da ih je tvorac od početka stvorio kao muško i žensko i reče: “Zato će čovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo”? Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je dakle Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja.” (Matej 19;4-6). Takođe je osvetio brak Svojim prisustvom na svadbi u Kani Galilejskoj, gde učini prvo čudo pretvorivši vodu u vino.
Mladić i devojka koji odluče da stupe u brak, prvo odlaze kod svog sveštenika da obave predbračni ispit.
Ovo je neophodno učiniti da bi se otkrile sve eventualne smetnje za stupanje u brak, kao što su: maloletstvo, krvno ili duhovno srodstvo, nesaglasnost roditelja...
Ako ne postoji nikakva smetnja za stupanje u brak posle tri Svete Liturgije, mladenci dolaze u hram da se venčaju. Neposredno uoči venčanja, obavlja se prstenovanje ispred oltara. Samo venčanje obavlja se na sredini crkve, ispred Krsta i Evanđelja, uz prisustvo dva svedoka (kumova). Tad sveštenik pita mladence da li imaju slobodnu volju da stupe u brak, i da li se nisu obećali nekom drugom. Venčanje je obavljeno kad sveštenik stavivši mladencima vence na glavu blagosilja ih uz reči: “Gospode, Bože, naš, slavom i čašću, venčaj ih!”... Posle tog, mladenci piju vino iz zajedničke čaše u znak da će čitavog života deliti dobro i zlo.
Kao što smo već rekli, brak je doživotna zajednica, ali u krajnjem slučaju, kao što je neverstvo ili smrt nekog od supružnika, Crkva dozvoljava drugom supružniku da stupi u nov brak...

oOo

Postoje razlike između pravoslavne i katoličke Crkve kad je u pitanju Sveta tajna braka...
Katolički svećenici nemaju, po katoličkim kanonima, pravo da stupe u brak.
Što se tiče pravoslavnih sveštenika, oni mogu da zasnuju porodicu. U slučaju neverstva jednog od supružnika i u slučaju pravno-formalnog razvoda - građanskog, sveštenik NE MOŽE drugi put da se venča u nekom od hramova, a, takođe, gubi i parohiju.
Pravo na dobijanje parohije, po Kanonima SPC imaju, samo, oženjeni sveštenici.

oOo