VIDOVDAN:: To zna svaki Srbin, ma gde se nalazio - 28. jun 1389. Vidovdan onaj dan kad se Srbi sećaju stradanja srpske vojske na Kosovu
To zna svaki Srbin, ma gde se nalazio - 28. jun 1389.
Vidovdan...
Vidovdan, onaj dan kad se Srbi sećaju stradanja srpske vojske na Kosovu!
Obeležava se, dostojno, u svim srpskim hramovima u svetu, to jest u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Tad, na taj dan, cvet srpske vojske pod vođstvom svog kneza Lazara Hrebeljanovića (1329 - 1389), branila je svoje zemlje od zavojevača - Turčina - koji će, kasnije, dospeti i do Beča!
Branili smo srpstvo, branili smo hrišćanstvo, slobodu, Evropu - od nasilnika!
Taj dan - Vidovdan - naša Crkva će svud obeležiti kao dosad...
Tog dana - 28. juna - je i Slava našeg svetog kneza i mučenika Lazara Hrebeljanovića - Sveti Amos...
Kosovska bitka, duboko se utisnula u srpsku istoriju, kulturu, etiku, tradiciju, čak, usuđujem se reći - u genetiku! (Da li sam prvi ovo izrekao?).
Pamtimo, mi, i naše slavne pobede nad Turcima - kod Paraćina i kod Pločnika, pre Kosovske bitke, ali - ovaj naš poraz - pamtićemo dok je Srpstva i Srbina. Sećanje na kosovsku pogibiju, obeleženo je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika, vezuje se staro slovensko božanstvo Svetovid i starozavetni prorok sveti Amos - Slava kneza Lazara.
Velmoža s dvora cara Stefana Dušana Silnog (1308-1335) - cara Srba, Bugara, Grka i Arbanasa - knez Lazar Hrebeljanović, nastavio je borbu jednog od najuspešnijih srpskih srednjovekovnih vladara za jedinstvo srpskog naroda.
Za ime srpskog kneza, kosovske junake i Boj na Kosovu, vezane su mnogobrojne legende, a Kosovski ciklus srpske epske poezije je sačuvao od zaborava veliki deo srpske istorije, pre i posle pada Srbije pod vlast Turaka.
Prema predanju, uoči Boja na Kosovu, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik:
"Kojem ćeš se privoleti carstvu,
da l` zemaljskom ili nebeskome?"
Narodni epski pesnik govori o čovekoljubivom i hristoljubivom Lazaru koji poziva srpske vitezove da se "kao Hristovi ratnici" suprotstave najezdi "Alahovih ratnika" i o poruci koju je ostavio za potomstvo:
"Zemaljsko je za malena carstvo,
a nebesko uvek i doveka!"
Sveti knez Lazar je zadužio Pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire.
Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena svetom Vaznesenju Gospodnjem gde danas počivaju njegove svete mošti, tu vraćene 1989. na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Srpski narod je prilikom velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem (1633 - 1706) poneo sa sobom u Sent Andreju mošti svog kneza-mučenika, koje su, zatim, počivale u Budimu, a, onda, i u Sabornoj crkvi, u Beogradu.
Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, s krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti.
Hrišćanski mučenici su ponos i slava Hrišćanske crkve. Knez Lazar i kosovski mučenici su ponos i slava srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Osim tog, dok je sveti Sava priveo Srbe Hristu, knez Lazar je učvrstio vezu između Hrista i Srba i učinio je večnom. Zbog tog nije ćudno da Srbi, čija je cela istorija mučenička, poistovećuju sebe s kosovskim mučenicima i kroz njih s mučenicima najranije Hrišćanske crkve.
Vidovdan je i Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.
Slava i hvala Svetom knezu i mučeniku Lazaru!
oOo
