Viseći vrtovi Vavilona

---

Vavilon... Velika lepota Starog Sveta!... Šta, sve, tu nije postojalo?!...
Viseći vrtovi... parkovi... Viseće šume, rečice, potoci, vodoskoci... Cveće, i ostale moguće i nemoguće stvari, sve-sve!... Sve što se dalo zamisliti, bilo je tu, u Vavilonu! Pa ipak...
Ima mišljenja da je to, s visećim vrtovima, malo... pa, tako... malo verovatno jer - opipljivih dokaza nema... Vrtova nema - jer su uveli! Nije - nego!... Stare neverne Tome!...
Tako kažu strogi arheolozi, oni koji veruju, samo, u ono što sami iskopaju, iščeprkaju, izbunare, izvade, pronađu, natrapaju... ono što mogu da vide, opipaju, to jest dotaknu... I, naravno, ispitaju!...
Dakle, zvanično, malo je arheoloških dokaza da je ovo svetsko čudo ikad postojalo... ali - ako jeste - onda je to bilo oko 600. godine pre n. e.
Vavilon je antički (stari) grad u Mesopotamiji... Nalazio se na istočnoj obali reke Eufrat, oko 50 km južno od današnjeg Bagdada, u Iraku.
Grad je bio predivno oblikovana metropola, a pretpostavlja se da su na severnoj strani dvorca bili izgrađeni slavni Viseći vrtovi.
Za njihovu izgradnju, vezane su mnoge priče i legende, ali, najpoznatija je ona u kojoj je rečeno da ih je dao izgraditi Nabukodonosor, kako bi udovoljio svojoj ženi ili ljubavnici Semiramidi koja je mnogo volela prirodu. Pa joj, eto, ispunio želju!...
Kad se govori o visećim vrtovima, naravno, ne misli se, doslovno, na viseće vrtove - mi smo se, malo, šalili! - a, čak se smatra, da je naziv pogrešan prevod! To su stepenaste građevine na kojima su se nalazili vrtovi.
O ovim vrtovima najviše možemo saznati iz dela istoričara Berosa i Diodorus Sikulusa, kao i starogrčkih pisaca tog doba, Straba i Fila Vizantijskog.
Ležali su na četvorospratnoj kuli, tornju, tvrđavi... Na svakom spratu, bili su čvrsti svodovi od pečene cigle, a oslanjali su se na moćne visoke stubove (stupove). Platforme - zaravni - terase - bile su izgrađene od velikih i teških kamenih ploča raznih oblika, a odozgo su bile prekrivene slojem trske, zatim zalivene asfaltom. Na to je nasipan debeo sloj plodne zemlje. Spratovi vrtova, bili su spojeni stepenicama i pokriveni ružičastim ili belim pločicama...
Stupovi su, čak, dosezali visinu i 25 m. Sve je bilo puno egzotičnog bilja koje je bilo uvezeno iz svih delova carstva kao i gusto zasađenih stabala koja su čak i u najvrelijim danima pružala prijatan hlad. Da bi se ovako nešto uspevalo održavati, na samom polivanju vrtova, radilo je stotinjak robova koji su po čitav dan vukli vodu iz Eufrata!...
Prilično neverovatno zvuči, zato, ni dan-danas nije sigurno da li su oni samo plod mašte poznatih pesnika tog vremena - ili su, stvarno, postojali. Imali su čarobnu lepotu, iako je propala zbog nemogućnosti dužeg održavanja, kao i bezbroj zemljotresa na tom području kroz istoriju...
Ali, lepota se prenosila s kolena na koleno u raznim pričama i legendama...

oOo