Žena u hrišćanstvu

- Patrijarh Pavle -

Treba li žene da pokrivaju glavu u hramu za vreme bogosluženja?

Pitanje: U nekim našim manastirima i crkvama, pri ulasku u crkvu, traži se da žene obavezno pokrivaju glavu. U drugima se taj uslov ne postavlja. Čula sam da u Rusiji običaj pokrivanja glave u crkvi žene drže, strogo... Postoji li propis o tom i kakav mu je smisao, s obzirom da je danas vreme emancipacije žena i borbe protiv njihovog srednjovekovnog porobljavanja?

ODGOVOR: Do novijeg vremena, žene su kod nas, pogotovo udate, prisustvujući na kom bilo bogosluženju u crkvi, i molitvi, redovno bile pokrivenih glava, a muškarci otkrivenih. Muškarci se drže, striktno, ovog propisa i sad. O molitvi muškaraca s nepokrivenom glavom, a žena s pokrivenom, govori i prof. dr Lazar Mirković u svojoj Liturgici. Svedočanstvo o Ruskoj crkvi daje liturgičar S.Bulgakov veleći da žene na Velikom vhodu ne mogu s nepokrivenom glavom prilaziti pod Svete darove, ni pričešćivati se, niti uopšte ulaziti u hram i moliti se.
Oba običaja potiču iz Svetog pisma i nalaze se jasno izložena u Prvoj poslanici Korinćanima: Svaki muž koji se pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu, svoju. I svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu, svoju (1.Kor. 11,4,5). Nastavljajući dalje, apostol iznosi razlog zašto je to tako i veli: Muž da ne pokriva glave jer je slika i slava Božja, a žena je slava muža. Jer nije muž od žene, nego žena od muža. Jer muž nije sazdan žene, radi, nego žena muža, radi (1.Kor. 11,7-10).
Ovaj stav apostola Pavla u suštini izražava biblijsko učenje o postanku prvih ljudi, po kom je Bog najpre stvorio čoveka Adama, “od praha zemaljskog i dunuo mu u nos duh životni”. Ženu je, pak, stvorio posle njega, “od rebra koje uze Adamu” (1.Mojs. 2,7,22). Razlog za stvaranje žene, Biblija vidi u potrebi čoveka da ima “druga prema njemu”, da ne bude sam (1.Mojs. 2,18).
Sveti Jovan Zlatoust, tumačeći navedene reči Poslanice Korinćanima, nabraja četiri razloga zbog kojih žena treba da pokriva glavu:
“Prvo je to što je naša glava Hristos, a mi (glava) ženi; drugo je to što smo mi slava Božja, a naša slava je žena; treće je to što nismo mi od žene, nego žena od nas; četvrto je to što nismo mi radi nje, nego ona radi nas. Zato žena treba da ima znak vlasti na glavi.”
Iznoseći ove odlike, Zlatoust objašnjava da reč glava, iako se upotrebljava i u odnosu Boga Oca prema Sinu, kao i muža prema ženi, ne treba da se shvati u smislu da “Sin toliko odstoji od Oca koliko mi od Njega, niti da žena odstoji od nas koliko mi od Boga Reči”.
Po Blaženom Teodoritu, ova reč u stvari označava jedinstvo suštine: “Kao što (nama) Hristos, imajući našu ljudsku prirodu, po čovečanstvu biva glava, i po tom je jednosuštan s nama, tako Otac, budući Njegova glava, pokazuje jednosuštnost. Stoga je On (Hristos) po božanstvu jednosuštan Ocu, a nama po čovečanstvu.” Prema tom, ovde je reč o principu uzvišenosti i časti, a “ne da muž vlada ženom u istom stepenu u kom Hristos vlada svima; niti muž ima ona prava koja ima Hristos nad svima. Niti je muž tvorac žene, niti je (ženu) imao kao sopstvenost, kao Hristos Crkvu, iskupivši je svojom krvlju.”
Episkop Teofan Zatvornik ilustruje ovaj odnos slikom tela: “Kao što je glava u telu glava ne samo grudi, ruku ili nogu, nego sveg tela, tako je Hristos glava sviju, sve Crkve. Sledstveno i ženi je glava Hristos. Ali, kao što su u telu pojedini članovi u vezi sa glavom neposrednije, a ostali posredstvom drugih članova, tako su i u Crkvi Sveti apostoli i njihovi prejemnici, predstojatelji Crkava, i uopšte sveštenstvo, u neposrednijem odnosu prema Hristu kao glavi. Drugi članovi Crkve, pored sveg što stoje u vezi sa Hristom kao glavom, u mnogim slučajevima imaju potrebu u njihovom posredništvu. Slično tom, postoji nešto zbog čeg se predstavlja da je muž neposrednije u vezi sa Hristom kao glavom, a žena, bez obzira što zajedno s mužem ima za glavu Hrista, u vezi je s njim na neki način preko muža”. U pogledu svog spasenja, isto kao i muž, žena ima sve u Gospodu: “Vera je od Gospoda, blagodat od Gospoda, svaka pomoć takođe od Gospoda... Ali, mada žena stoji takođe u vezi s Gospodom, ona ne prekida potčinjenost mužu.
Isto je tako i u pogledu načela da muž ne treba da pokriva glavu jer je slika i slava Božja, a žena je slava muževljeva. Blaženi Teodorit veli da slika Božja znači da je “od početka njemu (mužu) poverena vlast nad svima na zemlji”. Svakako, “vlada i žena drugim (stvarima), ali je naređeno da se pokori mužu”.
U istom smislu kazuje Teofilakt da je muž “slava Božja, tj., upravitelj (iparhos) Božji”. Od značaja je da se o ženi ovde govori kao o slavi muža, a da se ne naziva slikom muža jer je i ona stvorena po slici Božjoj.

oOo