Prošlo je nešto više od tri meseca od kada je u Sokobanji na vlasti novi saziv Lokalne samouprave, koju cini koalicija DS, DSS, NS, G17+ i novi predsednik opštine, Dimitrije Lukic, DS i poželeli smo da obavimo razgovor sa prvim covekom opštine, kako bi iz prve ruke saznali ocenu rada predstavnika Lokalne samouprave za period od proteklih stotinu dana.
Prošlo je nešto više od tri meseca od kada je u Sokobanji na vlasti novi saziv Lokalne samouprave, koju cini koalicija DS, DSS, NS, G17+ i novi predsednik opštine, Dimitrije Lukic, DS i poželeli smo da obavimo razgovor sa prvim covekom opštine, kako bi iz prve ruke saznali ocenu rada predstavnika Lokalne samouprave za period od proteklih stotinu dana. Iako prenatrpan obavezama, mnogim sastancima i putovanjima, Dimitrije Lukic nam je izašao u susret i pristao na razgovor, mada je radno vreme isteklo i svi službenici SO Sokobanja napustili svoja radna mesta i obaveze. Osim predsednika opštine, koji kaže da njegovo radno vreme nema ogranicenja, prekovremeno je svoje zadatke obavljala i nacelnik Opštinske uprave, Dušica Stankovic. Razgovor smo zapoceli osvrtom na protekli sajam turizma u Novom Sadu, sa kojeg se Organizacija za turizam, kulturu i sport Sokobanja, vratila okicena zlatnom medaljom za kvalitet.
1. Vladimir S. Putnik: Gospodine, predsednice, na nedavno održanom sajmu turizma u Novom Sadu, bili ste prisutni na štandu Sokobanje, na kojem su objedinjeno nastupili OTKS, hotelijeri, Opšte udruženje preduzetnika Sokobanje i sekcija udruženja Privatni stanodavci. Recite nam Vaše utiske sa sajma i da li je Vaše prisustvo na štandu izazvalo vece interesovanje za turisticku ponudu Sokobanje?
Dimitrije Lukic: Prvo, mislim da je dobro da sokobanjska turisticka privreda i OTKS nastupaju zajedno, iz prakticnih i simbolicnih razloga. Sve korisne informacije posetioci mogu da dobiju na jednom mestu, a zajednicki nastup simbolizuje jedinstvo sokobanjske turisticke privrede. Mislim da je nastup na sajmu bio kvalitetan, o cemu govori i priznanje, zlatna medalja, koju je dobila OTKS, odnosno opština. Što se tice mog prisustva, bio bih preterano subjektivan kada bih tvrdio da je moje prisustvo doprinelo vecem interesovanju posetilaca. Za mene je od velikog znacaja što je sajam i naš štand posetio Pokrajinski sekretar za privredu, gospodin Ištvan Pastor i što je u jednom neformalnom razgovoru pokazao veliko interesovanje za Sokobanju.
2. VSP: Na sajmu se nisu sklapali poslovni ugovori, ali kontakti i dogovori zasigurno jesu. Koliko ste Vi, licno, imali susreta sa zainteresovanim pojedincima, organizacijama i agencijama, za sokobanjski turizam?
DL: Ovaj sajam se više koristi u marketinške svrhe, nego da se na njemu sklope znacajni poslovi. Ali Sokobanja, kao turisticka destinacija, ima obavezu da se na sajmu pojavi. Medijska promocija Sokobanje na sajmu je bila uspešna. Mnoge medijske kuce su nas pratile, štampa i televizijske stanice i medijska slika Sokobanje u Srbiji je veoma pozitivna, ali sa druge strane, mi moramo tu sliku da potkrepimo kvalitetnom turistickom ponudom. Ako naši gosti ne budu zadovoljni našom ponudom, a drugu sliku su videli u medijima, to ce svakako biti po našu štetu.
3. VSP: Turisti 21. veka, narocito iz inostranstva, su sve zahtevniji i izbirljiviji. Da li Sokobanja može da se nosi sa svetskim turistickim centrima i šta može da ponudi savremenom, zahtevnom gostu?
DL: Ovde moramo biti krajnje realni. Sokobanja u okviru svoje turisticke ponude može da zadovolji domace goste. U ovom trenutku ni jedno tutisticko mesto u Srbiji ne može da se nosi sa banjama i slicnim destinacijama Evrope, ili da budem bliži našem okruženju, sa banjama Madarske, Slovenije i Hrvatske, koja poslednjih godina izdvaja znacajna sredstva za razvoj turizma u banjama. Nivo banjske turisticke ponude Srbije mora da bude sagledan i podržan od države. Država je ta koja mora da napravi projekte razvoja, pre svega infrastrukture u banjama, ali mora da se prilagodi i potrebama investitora koji nisu pripremljeni za naše birokratske procedure i komplikovano izdavanje gradevinskih dozvola i regulisanje statusa imovine nad zemljištem. Ili cemo ici ukorak sa modernim trendom svetskog turizma, ili cemo se ograniciti da nam turizam bude razvojna šansa za interne potrebe.
4. VSP: Evropski put Srbije je neminovnost i da li to znaci da ce Sokobanja sacekati ulazak u Evropu, kada je turisticka ponuda u pitanju, ako inostranom turisti ne može da ponudi i obezbedi bolje uslove, od ovih koje ima?
DL: Ne, zato što je logika kapitala mnogo brža od birokratije i logike politike. Cinjenica je da je Srbija trasirala svoj put ka Evropskoj uniji i oko toga se danas slažu sve ozbiljne politicke partije i to ce, na neki nacin, primorati državu i ministarstva i lokalne samouprave da svoje nacine rada prilagode potrebama investitora, koji ce sve više želeti da investiraju u Srbiju. Ekonomska i finansijska kriza koja u ovom trenutku pogada svet ima i svoju dobru stranu, koja se ogleda u tome što ce kapital tražiti one delove sveta gde je investiranje jevtinije. A to Srbija danas jeste i ja sam po tome optimista. Srbija ide u Evropu, Sokobanja zajedno sa njom i naša namera je da budemo za korak brži ispred svih i da Sokobanja ponovo bude avangarda, kao što je nekada bila.
5. VSP: Nešto više od tri meseca ste na celu opštine Sokobanja. Recite nam sa kojim problemima ste bili suoceni, koliko ste uspeli da rešite i da li su i koji u meduvremenu nastali?
DL: Problemi sa kojima se susrece lokalna samouprava na pocetku mandata su standardni. Uvek su ocekivanja gradana veca od realnih mogucnosti, ali mislim da smo ovaj period, od 1oo dana, iskoristili na optimalan nacin, s obzirom na okolnosti u kojima smo radili. Nastavili smo, a i zapoceli smo znacajne infrastrukturne projekte, zatim na potpuno drugaciji nacin smo tretirali sokobanjsku turisticku ponudu, u delu kulturnih manifestacija, uspeli smo da izazovemo znacajnu medijsku pažnju i podršku i svi parametri pokazuju da smo neprikosnoveni u Srbiji. Ono cime ja nisam zadovoljan i spreman sam da snosim deo odgovornosti za to, je cinjenica da struktura vlasti, operativna struktura koja podrazumeva rad Opštinske uprave i javnih preduzeca, je još uvek troma, inertna, kao da ne želi da se menja i prakticno želi da funkcioniše na nacin koji je u praksi citav niz prethodnih godina, ne uzimajuci u obzir da su trendovi i država potpuno drugaciji, da je uloga državne uprave drugacija nego što je bila pre dvadeset godina. Svako ko ne bude mogao da se tim trendovima prilagodi, bice u startu hendikepiran u odnosu na okruženje. Naš posao bice da ,u narednom periodu, stvorimo funkcionalnu Opštinsku upravu, funkcionalna javna preduzeca, koja ce koštati što manje, a gradanima pružati kvalitetnije usluge.
6. VSP: Kako Vi i da li možete da uticete na efikasniji i kvalitetniji rad Opštinske uprave i pratecih službi?
DL: To se može rešiti na dva nacina: konkretno i simbolicno. Simbolicno se odnosi na licni primer. Ni jedan predsednik opštine nema pravo da traži od svojih službenika da rade ono što on ne radi sam. Dakle, ukoliko predsednik opštine ne radi 16 sati dnevno, nema pravo da traži od bilo kog radnika da radi 8 sati; ako predsednik opštine ne poštuje zakone i opštinske odluke, nema pravo da to traži od opštinskih službenika. To je licni primer po kojem treba da deluje svaki funkcioner lokalne samouprave kojeg su birali gradani, odnosno odbornici Skupštine. Drugo, svaki funkcioner opštine mora da poznaje problematiku fukcionisanja državne uprave, mora da ima makar elementarna znanja iz te oblasti i mora tacno da zna šta od radnika uprave može da ocekuje. Mislim da taj nivo znanja postoji kod nas, u ovoj garnituri lokalne samouprave. Nije problem u tome da li znamo ili ne znamo šta hocemo, vec što je suviše dugi niz godina lokalna samouprava radila na jedan nacin koji je anahron i koji sada deluje kao usko grlo potreba koje Sokobanja ima u ovom trenutku.
7. VSP: U Sokobanji se ovog meseca, ali i prethodnih, da tako kažemo, izvode gradevinski radovi: asfaltiraju se ulice, ureduju trotoari, izgraduje se sportska hala kod Gimnazije, fudbalski teren na Podini itd. Koji radovi su nastavljanje planiranog i zapocetog od bivšeg saziva lokalne samouprave, a koji su novi? Šta je još potrebno Sokobanji da bi stala u red modernih turistickih mesta Srbije i Evrope?
DL: Ono što su iskustva svetskog turizma i ono što sam ja saznao i dobio potvrdu od ljudi koji se duže bave politikom u turistickim mestima je, da bez besprekorne infrastrukture, bez savršenog stanja higijene, bez urednog vodosnabdevanja, ne možete da pretendujete da budete ozbiljno turisticko mesto, u ovom trenutku u svetu. Naši napori, u upravi, idu ka tome da stanje infrastrukture u Sokobanji bude znacajno bolje nego u okolnim mestima, bilo da se bave ili ne turizmom. Ne želim da se preterano bavim prethodnim sazivom, ali neki projekti su preambiciozno zapoceti, gromoglasno najavljivani i u jednom trenutku su stali. Nekim projektima i radovima se, ustvari, vršila kupovina glasackog tela, a nije se vodilo racuna šta je Sokobanji suštinski potrebno. Ipak, sve što je zapoceto privešcemo kraju u što kracem periodu. Da pripremimo teren za dolazak ozbiljnih investitora u buducnosti, koji ce investirati u dopunu turistickog sadržaja Sokobanje. Tu mislim na dopunu sadržaja za sportove na vodi, na izgradnju otvorenih i zatvorenih bazena, sportskih terena, za kvalitetnije smeštajne kapacitete i drugo. Samo energijom lokalne samouprave i poštenim investitorima Sokobanja može da napreduje.
8. VSP: Turizam, u vecoj meri i poljoprivreda, u manjoj, su dve grane privrede koje donose dobit Sokobanji i te grane su buducnost Sokobanje. Šta treba uciniti da se i poljoprivreda, pre svega stocarstvo, u sokobanskoj opštini, podigne na viši stepen razvoja?
DL: Da, ali moram da kažem da se u svesti gradana Sokobanje, ali i u praksi uopšte, pokazalo da su privatni sektor i privatna inicijativa mnogo fleksibilniji, prilagodljiviji i mnogo bolje razumeju trendove koji se dešavaju u zemlji i u svetu, od sektora koji se bavi poljoprivredom. Delom zbog toga što je struktura ljudi koji se bave poljoprivredom mahom starijeg doba, a to je, po prirodi, konzervativniji sloj stanovništva koji se vrlo teško prilagodava novim trendovima, modernoj poljoprivrdnoj proizvodnji. Pre par dana je u Sokobanji boravio direktor Republicke uprave za veterinu, Zoran Micovic i imao je priliku da se suoci sa problemima poljoprivrednih proizvodaca na našoj teritoriji. Meni su delovali simptomaticno i indikativno potpuno drugaciji stavovi poljoprivrednika prema otkupnoj ceni mleka kod nas i prema uslovima koje država pruža poljoprivrednicima. Potrebno je da se poljoprivredna proizvodnja, kako u Srbiji, tako i u Sokobanji, specijalizuje. Da se definišu regije koje mogu da se bave odredenom poljoprivrednom delatnošcu i da se poljoprivrednici opredele za jednu granu i da se samo njom bave. Mislim da ce tada srpska poljoprivreda biti u znatno boljem stanju, bice konkurentna prema okruženju, jer ce evropski standardi neminovno nametati konkurenciju. I tu, da napomenem, kao i u turizmu, država mora da prepozna poljoprivredu kao stratešku granu, da obezbedi znacajne subvencije tom sektoru i da zaštiti srpskog poljoprivrednika i tržište u Srbiji, do onog trenutka kada ova grana postane konkurentna! Tek tada da se tržište otvori za sve vrste konkurencije. U tom pravcu ce biti usmereno moje zalaganje za razvoj poljoprivrede i stocarstva u Sokobanji, uporedo sa sa zalaganjem za razvoj turizma.
Zahvalili smo predsedniku opštine Sokobanja, gospodinu Dimitriju Lukicu, na ovako iscrpnim odgovorima, poželeli uspeha u radu i zalaganju za razvoj Sokobanje i požurili iz kancelarije, jer je bilo još nekoliko gradana koji su cekali na prijem kod predsednika. A on je obecao da ce ih sve primiti. Njegovo radno vreme - nema ogranicenja!
